12 destinacija koje popularnost uništava

12 destinacija koje popularnost uništava

12 destinacija koje popularnost uništava

Volite da putujete i upoznajete nove kulture, ali se užasavate velikih gužvi i masovnog turizma?

Predstavljamo vam 12 destinacija koje ove godine vode bitku sa prekomernim brojem turista, a neke od njih polako počinju i da posustaju. Uz predlog destinacija koje bi trebalo da izbegavate u 2018. godini, CNN je dao i predlog održivih alternativa.

Isle of Skye, Škotska
Prošle godine infrastruktura najvećeg škotskog ostrva kolabirala je zbog hiljada turista koji su zakrčili njegove uske ulice i puteve, a najpoznatije ostrvske atrakcije, vodopad Fairy Pools, čuveno mesto za posmatranje zalaska sunca u Elgolu i kamene formacije u obliku ljudskih figura, preplavljene su hordama ljudi koji jure selfije. Lokalno stanovništvo je zbog buke, gužvi, uriniranja na javnim mestima i brojnih incidenata postalo neprijateljski nastrojeno prema stranim posetiocima. Policija savetuje odlaganje poseta do daljnjeg.

Ako baš morate da posetite ovu destinaciju, izbegavajte letnju sezonu, kada je broj turista najveći. Ili se zaputite na podjednako lepa, ali nešto manja ostrva Rum, Muck i Eigg.

Barselona, Španija
Prestonica Katalonije je za četiri godine, od 2012. do 2016, doživela porast broja turista od 25%, i zabeležila 34 miliona poseta godišnje. Turisti su i ove godine preplavili grad, otežavajući njegovo normalno funkcionisanje i svakodnevni život lokalaca. Zbog rasta cena nekretnina ljudi se iseljavaju, a lokalni biznisi se gase. Bes stanovništva je sve veći, anti-turistički grafiti se mogu videti svuda po gradu, a često se organizuju i protesti protiv prekomernog turizma. U avgustu 2017. godine protestanti su upali na plažu u Barseloneti, osuđujući nepristojno ponašanje stanaca koji često pijani spavaju na pesku. Kao deo mera za rešavanje problema, gradske vlasti su ograničile smeštajni kapacitet u Barseloni.

Ako svakako planirate posetu ovoj destinaciji, pokušajte da istražite i neke njene zanimljive, a manje poznate atrakcije, jer je ovo veliki i fascinantan grad, koji ima da ponudi mnogo više od La Ramble i katedrale Sagrada Familia. Ili, zaputite se u nešto manje posećenu Valensiju, čija će vas kultura i gastronomija podjednako oduševiti.

Dubrovnik, Hrvatska
Situacija u Dubroviku je toliko alarmantna da je UNESCO zapretio da će ga skinuti sa Liste svetske baštine zbog prekomernog turizma, a posebno zbog brojnih kruzera koji svakodnevno pristaju u gradu. Gradske vlasti su zato preduzele drastične mere – broj ljudi koji može da uđe u Stari grad ograničen je na 4.000 dnevno, što je značajna promena u odnosu na 10.000, koliko je zabeleženo u avgustu 2016. Prekomerni turizam tokom sezone potpuno parališe grad, ali budući da su posetioci uglavnom sa kruzera i da se u Dubrovniku zadržavaju u proseku oko tri sata, oni u gradu ostave malo novca.

Ako svakako planirate posetu, izbegavajte vrhunac letnje sezone i posećujte kafiće i restorane dalje od Straduna. Ili, posetite živopisni Stari grad u Cavtatu i uživajte na plažama na kojima nema gužvi.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Venecija, Italija
Prekomerni turizam je gotovo ubio ovaj grad, čija se populacija 2017. svela na oko 55.000, u odnosu na oko 35 miliona turista koliko je očekivano da će posetiti Veneciju ove godine. Veliki kanal, most Rijalto i Trg svetog Marka su pod stalnom opsadom, a cene hrane i pića su izuzetno visoke, posebno u blizini turističkih atrakcija. Primena odluke da se velikim kruzerima zabrani pristajanje već dugo vremena se odlaže, ali se u Venciji sprovode druge mere – policija ima pravo da usmerava kretanje turista u određene ulice koje vode do atrakcija, a ukoliko na javnom mestu jedete ili pijete, ali i ako se brčkate noge u nekom od kanala, bićete novčano kažnjeni.

Ukoliko je Venecija ipak vaša destinacija iz snova, potrudite se da ne budite stereotipni turista. Ne nosite svuda štap za selfi, isprobajte restorane u kojima obeduju lokalci (van turističkih oblasti). Ili, ako volite kanale, istražite Anesi u Francuskoj, koji ne samo da ima mrežu kanala, već i prelepo jezero i upečatljivu arhitekturu, uz neuporedivo manji broj turista.

Santorini, Grčka
Nema puno mesta na svetu koja se mogu pohvaliti takvim zalascima sunca kakva se mogu videti na Santoriniju, ali ostrvo Kikladskog arhipelaga došlo je do tačke kada turisti koji žele da uživaju u njegovoj lepoti, počinju ozbiljno da ga ugrožavaju. Skoro dva miliona ljudi je prošle godine posetilo Santorini, ali oko 850.000 ih je došlo sa kruzera i na ostrvu se zadržava samo nekoliko sati. Gradonačelnik je ograničio broj turista na ostrvu na 8.000 dnevno, ali čini se da je i ova brojka previše velika za nerazvijenu ostrvsku infrastrukturu.

Ako planirate posetu, rezervišite privatni smeštaj kod lokalaca i izbegavajte ozloglašene vožnje na leđima magaraca, ali ako ste spremi za istraživanje, istoj grupi ostrva pripada Naksos, poznat po svojim spektakularnim plažama. Patmos (Dodekanez) je takođe odlična alternativa, sa mirnim mestašcima, odličnim plažama i restoranima.

Butan
Iako turizam u Butanu funkcioniše po principu „visoka cena, mali uticaj na zemlju“, a posetiocima se dan boravka u zemlji naplaćuje između 200 i 250 dolara dnevno u zavisnosti od dela godine, javlja se zabrinutost u vezi sa rastućim uticajem turizma na ovo malo himalajsko kraljevstvo. Lokalci su izrazili brigu da će on negativno uticati na osetljivi eko-sistem Butana, ali i dovesti do preterane zavisnosti od novca stranih turista.

Ako ste planirali da posetite Butan, poštujte budističke tradicije i ne ostavljajte nikakvo đubre za sobom. Ili, možete da posetite obližnju indijsku državu Arunačal Pradeš, koju odlikuju dobro očuvani drevni budistički manastiri i očaravajući planinski pejzaži, ali bez skupe dnevne takse.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Tadž Mahal, Indija
Neverovatan broj od osam miliona turista poseti Tadž Mahal svake godine, a strani posetioci čine oko polovinu te brojke. Rezultat je potpuni haos, sa hordama ljudi koji pokušavaju da dođu do legendarnog mauzoleja. Inače, indijska atrakcija se nalazi u veoma zabrinjavajućem stanju, sa nekada nestvarno belim mermerom sada prebojenim u žuto-smeđe-zelenim nijansama izazvanim prljavštinom i vazdušnim zagađenjem, uz smrad koji se širi iz veoma zagađene obližnje reke Jamune. Lokalne vlasti planiraju da ograniče broj domaćih posetilaca (koji ulaznicu plaćaju oko 60 centi) na 40.000 dnevno, dok će strani turisti (koji za ulaznicu moraju da plate 15 dolara) i dalje neometano moći da posećuju mauzolej.

Ako ste oduvek želeli da vidite indijsku atrakciju koja je u svetu poznata kao Spomenik večnoj ljubavi, potrudite se da poranite. Kapije se otvaraju u 06.00h i najbolje je da obilazak počnete tada. Ili, ako odsedate u Delhiju, možete posetiti mauzolej mogulskog cara Humajuna, koji se takođe nalazi na Listi svetske baštine UNESCO-a, a nema ni približno toliko posetilaca kao Tadž Mahal.

Mont Everest, sa nepalske strane
Lokalni šerpasi već dugo pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na štetu koju prekomerni broj poseta čini najvišem vrhu sveta. U poslednje vreme je zabeležen porast količine đubreta koje posetioci ostavljaju za sobom. Iako je 2015. godine izdavanje dozvola za penjanje na Mont Everest ograničeno samo na alpiniste sa prethodnim iskustvom, Nepal je sada otišao i korak dalje i dozvole se ne izdaju slepim penjačima, onima kojima su amputirane obe noge (osim u slučaju da mogu da obezbede medicinsku potvrdu da mogu da se penju) i solo penjačima bez vodiča. Ove zabrane su uvedene kako bi se smanjio broj nezgoda i smrtnih slučajeva.

Ako razmišljate o odlasku, pripremite dosta novca, a iskustvo u penjanju se podrazumeva. Dozvola za penjanje na Mont Everest sa nepalske strane košta 11.000 dolara.

Maču Pikču, Peru
Tokom 2016. Maču Pikču je dnevno posećivalo oko 5.000 ljudi, što je duplo više od preporučenog broja posetilaca (preporuku je izdao UNESCO). Iako je od 2014. stranim turistima dozvoljen samo pristup sa licenciranim vodičem, peruanska vlada je u julu 2017. dodatno regulisala broj posetilaca, uvodeći termine za posete – jutarnji od 06.00h do 12.00h i popodnevni od 17.30h. Da li će ove mere uspeti da spreče negativne posledice prekomernog broja turista, ostaje da se vidi.

Ako stvarno želite da vidite Maču Pikču, planirajte posetu između oktobra i aprila. Iako je to vreme kišne sezone, broj turista biće značajno manji i imaćete mogućnost da neometano razgledate ove spektakularne ruševine. Ili, ukoliko ste spremni da proširite vidike, pravi arheološki biser – Izgubljeni grad (Ciudad Perdida), nalazi se u Kolumbiji.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Ostrva Galapagos, Ekvador
Zaštita i očuvanje jednog od najpoznatijih prirodnjih staništa na svetu predstavlja težak posao za ekvadorsku vladu, a posetiocima ostrva pristup je ograničen na određena mesta i obeležene staze, sa obaveznim vodičem. Ipak, vremenom su počele da se uočavaju posledice velikog broja turista. Zato su prošle godine uvedena nova pravila. U budućnosti, posetioci će prilikom ulaska morati da pokažu povratnu avionsku kartu, potvrdu o rezervaciji hotela i specijalnu karticu za kontrolu tranzita.

Ako planirate posetu, obavezno se pridržavajte 14 pravila Nacionalnog parka Galapagos. Ili, možete posetiti ostrva Islas Ballestas u Peruu, u blizni Piska. Putovanje je nezaboravan doživljaj, a imaćete priliku da vidite brojne retke vrste ptica (posebno pingvine), morske lavove i foke.

Ćinkve Tere, Italija
Ova regija na Italijanskoj rivijeri je zvezda Instagrama, a zbog svog tradicionalnog šarma i lepote u 2015. je privukla 2,5 miliona posetilaca. Pet malih sela koja sačinjavaju Ćinkve Tere često su potpuno paralisana velikim brojem turista, od kojih su „najomraženiji“ oni sa brojnih kruzera, koji osim gužvama, skoro ničim drugim ne doprinose lokalnoj ekonomiji. Zbog velikog broja turista, došlo je i do čestih odrona i erozije zemljišta.

Ako baš morate da napravite selfi u Ćinkve Tereu, posetu odložite za period van sezone i potrošite novac u lokalnim kafeima i restoranima. Ili se zaputite na jug, u predivni gradić Portovenere, koji nije pod stalnom opsadom turista, a podjednako je lep.

Antarktik
Opisivan i kao poslednja netaknuta divljina na svetu, Antarktik je pod stalnim nadzorom naučnika, koji zabrinuto prate porast broja turista na ovoj jedinstvenoj destinaciji. Brodovi specijalizovani za ekspediciona krstarenja mogu da prevoze do 500 putnika, zbog striktinih pravila o broju posetilaca koji se iskrcavaju na obalu. Iako na Južnom polu nema stalnih naseobina, broj turista se poslednjih godina polako povećavao, sa zabeleženih 44.367 u sezoni 2016/17.

Ako ste odlučni u nameri da posetite Antarktik, učinite to u okviru ekspedicija koje vode naučnici, i po mogućstvu sa što manje putnika na brodu.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *