Atakama – pustinja u kojoj nikada nije dosadno

Atakama – pustinja u kojoj nikada nije dosadno

Atakama – pustinja u kojoj nikada nije dosadno

Ne postoji osoba koja ne zna za Atakamu. Saznanje o ovoj pustinji u dalekoj Južnoj Americi seže u vreme osnovne škole kada smo o njoj svi učili kao o najsuvljem mestu na svetu u kome gotovo da nema života.

Ali poseta ovoj pustinji demantuje naše udžbenike. Naravno da oni nisu netačni i sve što smo nekada učili o njoj stoji kao naučna činjenica, ali ju je njena magnetska privlačnost učinila jednim od najzanimljivijih predela na zemlji u kojoj sve vri od rudara, radnika, naučnika, istraživača i turista.

Do Atakame se danas stiže veoma jednostavno. Iz Santjaga svakoga dana poleće desetak aviona ka Kalami, rudarskom gradu smeštenom u dolini u podnožju Anda.

Ovde se nalaze najveći rudnici bakra na svetu, a Čileanci za njih kažu da za tržište ovim metalom imaju značaj kao i Saudijska Arabija za tržište nafte. U šali kažu da kada se direktor ovog rudnika prehladi, to se istog sekunda odrazi na svetske berze za trgovinu metalima.

Posetioci koji žele da upoznaju pustinju Atakamu treba da se iz Kalame zapute ka jugoistoku gde se na nekih 90-tak kilometara nalazi jedno od najstarijih sela u Južnoj Americi, koje su u XV veku osnovali španski kolonisti – San Pedro de Atakama.

Uzane ulice od utabane sivkasto-braon zemlje prepune džomba, rupa i peščanih nanosa, u kojima se zaglavljuju štikle i točkovi automobila, nisu za svakoga. Budite spremni na oblake peska i prašine u ovoj oazi u srcu Atakame. Na seoskom trgu sa koga se pruža pogled na gorostasne vrhove Anda na desetine mladih peva i svira gitare uz logorske vatre i topli čaj spravljen od aromatičnog lišća koke. Turisti se tiskaju prašnjavim ulicama u potrazi za mesom lame, svežim lišćem koke za žvakanje i ludim provodom, kako bi ispunili najzvezdaniju noć koja postoji i sačekali rano jutro za polazak u pravu avanturu.

Od San Pedra na sever vodi dobar asfaltni put ka gejzirima El Tatio. Na svakih desetak kilometara uspona put se kvari i sužava sve dok ne postane komad utabane zemlje iz koje viri oštro kamenje poput kakve minijaturne makete venačnih planina.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Konvoji vozila se probijaju usred noći hitajući da preduhitre izlazak sunca jer tada se aktivnost gejzira smanjuje. Najlepši prizori su pred samo svitanje i zato svi kreću iz San Pedra oko 4 ili 5 ujutro da bi stigli kad je najlepše. El Tatio se nalazi na 4.350 metara nadmorske visine što može izazvati visinsku bolest kod preosteljivih osoba. Lokalno stanovništvo ima naviku da žvakanjem lišća koke ublažava simptome koje uzrokuje visinska bolest, ali turisti se upozoravaju da ovaj običaj probaju i praktikuju samo dok se nalaze u Čileu jer drugde to nije legalno.

Povratak sa El Tatio gejzira predstavlja pravi spektakl. Tek što je sunce izašlo i obasjalo njene kamene doline i sive vrhove, Atakama se probudila i priredila najlepše prizore koji se mogu videti. Iako važi za beživotnu i surovu pustinju, ona u ovom delu obiluje potocima koji nastaju upravo na mestu gde izbijaju gejziri. Odatle se stvaraju vodotoci veoma mineralizovane i tople vode koji se brzo hlade i ostavljaju najšatenije tragove na okolnim svetlo braon i sivim stenama.

U zavisnosti od minerala koji preovlađuje stene se farbaju u jarko plavu ili zelenu, bakarno smeđu i crnu, crvenkastu i žutu, a obale potoka uokviruju travnati žbunovi. Na visokim padinama Anda pustinja nije toliko surova kao u dolini, a krda radoznalih vikunja, malih laminih rođaka, čine ove predele izuzetno živahnim.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

U neposrednoj okolini sela San Pedro de Atacama nalazi se čuvena Dolina smrti. Za razliku od one u severnoj Americi ova je dolina zaista mrtva jer u njoj, naučno je dokazano, nema nikakvog života (turisti se ne računaju). Sonde koje su istraživale površinu Marsa su upotrebljene kako bi uzele uzorke u čileanskoj Dolini smrti i one nisu uspele da pronađu nikakav život pa čak ni mikrobe.

Nešto manje mrtva je susedna Mesečeva dolina koja ostavlja bez daha svojih pejzažima kao sa druge planete.

Sušta suprotnost ovim dvema dolinama je laguna Cehar, koja se nalazi desetak kilometara južno od sela. To je kompleks malih jezera koja su nastala prirodnim isušivanjem nekadašnjeg velikog slanog jezera. Danas su na tom mestu jezerca veoma mineralizovane vode, okružena visokim travama koje su idealno stanište flamingosa.

Atakama je područje veoma izražene vulkanske aktivnosti. Nekoliko velikih i aktivnih vulkana se nalazi u severnom Čileu, većinom na granici prema Boliviji, a ceo taj predeo, zapadne padine Anda su zapravo vulkansko područje sa brojnim gejzirima i termalnim izvorima. Najpoznatiji su Pukara gde se turisti mogu banjati u prirodnim bazenima tople i lekovite vode.

Pustinja Atakama ne ostavlja utisak negostuljubivog predela, ali je ipak veliki oprez neophodan. Uprkos brojnim turističkim mestima i velikom broju ljudi lutanje po pustinji predstavlja opasnost. Telefonski signal često ne postoji pa se treba držati glavnih putnih pravaca i uvek obavestiti nekoga ako krećete na izlet. Brojne su i agencije koje organizuju izlete do svih lokalnih znamenitosti pa se oni sa manje avanturističkog duha mogu priključiti nekoj od organizovanih grupa.

Fotografije: Dragan Nikolić

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *