Atrakcije Egipta u Denderi i Abidosu

Atrakcije Egipta u Denderi i Abidosu

Za istaživanje istorije antičkog Egipta, Hurgada je odlična polazna tačka.

Luksor i Dolina kraljeva su svakako obavezna mesta na putu kroz zemlju faraona. Organizacija obično jednodnevnih izleta (koja uključuje i zanimljiv shopping) je odlična, i lako dostopna. Za naš drugi boravak u Hurgadi (a treći u Egiptu) odlučili smo da odemo dalje, i obiđemo dva veličanstvena antička hrama koje se nalaze u Denderi i Abidosu.

Hram boginje Hator u Denderi
Pored mnogih titula, boginja Hator je poznata i kao Tirkizna boginja, zaštitnica tirkiza, zbog čega je često predstavljena u haljini tirkizne boje.

Njen kult je jedan do najstarijih u Egiptu, i njegovi počeci sežu doboko u preddinstičko vreme. Hator je osnovni ženski princip koji je povezan sa telesnom ljubavlju, plodnošću, začećem i rođenjem. Vezuje se i za zabavu, muziku, erotiku i ples. Hator je pomagala ženama da bezbedno prođu kroz opasan čin rođenja, a takođe i dočekivala na drugoj strani one za koje se igra sa smrću nije srećno završila. Sveštenice hrama imale su istetovirana tela sa prikazima koji su se dovodili u vezu sa ženskim reproduktivnim organima. Budući da je Hator simbolično objedinjavala »krug života«, nije čudno što se njen kult održao sve do vremena Rimljana.

Centar kulta boginje Hator je bio u Denderi. Dendera se nalazi oko 70 km severno od Luksora, i udaljena je oko dva sata vožnje od Hurgade. Nalazi se u gradu Quena, koji pripada istoimenoj regiji.

Hram boginje Hator je jedan od najbolje očuvanih i najlepših hramova antičkog Egipta. Fasadu hrama sačinjava šest identičnih stubova, sa džinovskim glavama boginje na vrhu. Hator je predstavljena sa glavom žene, ženskom frizurom i ušima krave, u svom tipičnom i najpoznatijem obliku.

Za prilike drevnog Egipta, hram je relativno nov. Izgrađen je delimično u doba Ptolomeja, a delom u doba Rimljana. Gradnju je započeo Ptolomej IX, a nastavili su je njegovi naslednici (među njima i poslednja kraljica Egipta, čuvena Kleopatra VII). Hram je konačno završen u vreme rimskog cara Trajana.

Na glavnom ulazu se nalazi visoka kapija od kamena. Na unutrašnjoj strani gornjeg dela »vrata« je slika na kojoj je odlično sačuvana originalna boja. Već samo reljefi utisnuti u žute fasade deluju jako i mistično. Kada se tim slikama doda i boja, utisak postaje još snažniji i slojevitiji.

U dvorištu hrama, sa desne strane, nalaze se dve »Kuće rođenja« u kojima se slavi rođenje mladog Boga. Reljefi u prvoj od njih prikazuju niz scena vezanih za čin rođenja. Primetili smo da se većina elemenata ponavlja, i tek po neki među njima razlikuje. Takav raspored slika podseća na današnje pokretne slike, na filmove ili video zapise. Jezik ne razumemo, ali priču možemo da pratimo i donekle čak i razumemo, prateći slike i simbole.

Pored »kuće rođenja« nalaze se ostaci stare koptske crkve. Osim nekoliko hrišćanskih simbola nema mnogo šta da se vidi. Zanimljiv je raspored prostorija u koje može da se zaviri, i stepenište koje vodi na mesta sa kojih se pruža predivan pogled na centralni hram.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Neobične glave boginje Hator neosporno dominiraju celim hramom. Nalaze se na vrhovima stubova, i ima ih četiri – po jedna na svakoj strani. U prvoj Hipostilnoj dvorani nalazi se 24 takva stuba koji drže krovnu konstrukciju. Sa divovskim stubovima sreli smo se u prvi put u Karnaku, ali je bitna razlika u tome što je Hipostilna dvorana u Denderi pokrivena. Oslikani su i zidovi i tavanica. Uz to, prigušena svetlost koja dolazi spolja, daje prostoru posebnu draž i mistiku.

Reljefi na stubovima i zidovima su odlično očuvani. Boje su fascinantne kao i dimenzije. U nemogućnosti da obuhvatimo pogledom ceo prostor, zadržavali smo se na detaljima, a posebno na tavanici koja je neprestalno privlačila naše poglede. Nije teško zamisliti divljenje i strahopoštovanje koje je ovaj prostor izazivao kod običnih ljudi u vreme starog Egipta.

Iz hipostilne dvorane ulazi se u niz svetilišta, manjih prostorija koje su takođe bogato ukrašene reljefima. Dok smo hodali iz jedne u drugu, čuvar, uvijen u maramu i galabeju, starac izboranog lica, pozvao nas je u jednu od prostorija. Rukom je pokazao na otvor na podu, i kratko rekao »Katakombas«.

Za Katakombe koje se nalaze ispod hrama smo čuli, ali nismo očekivali da će ulaz izgledati tako; neobeležen, kao nekakav šaht ili podrumska vrata. Sumljičavo smo ga pitali »Yes, but Is it for tourists?!«. Starac se samo nasmejao. Naravno da jeste!

Lakim pokretom ruke podigao je poklopac ispod koga se pokazala rupa, i par jako strmih i kratkih merdevina. Prihvatili smo ponuđenu ruku i zakoračili unutra.

Prostor je bio tesan, a kamen ispred nas je stajao tako nisko, da smo morali doslovno da se provučemo ispod njega. Za trenutak smo pomislili da ovo baš i nije bila neka ideja, ali je sada bilo kasno za promenu mišljenja.

Na drugoj strani nas je iznenadilo kako se prostor odjednom povećao na normalnu visinu, i solidnu širinu. Očigledno se radilo samo o jednom kamenom bloku-kocki koja je zatvarala ulaz. Krenuli smo napred hodnikom. Reljefi na zidovima su drugačiji od onih na površini. U njima je više mistike i simbola, a u odsustvu uobičajene veličine mogla se nazreti namera da su bili namenjeni sveštenicima i religioznim obredima. Katakombe su po važećem naučnom tumačenju služile kao ostave i magacini za namirnice, različite materijale, obredne predmete i relikvije koje su se koristile u svetim ritualima. Nas to objašnjenje nije zadovoljilo. Kao i mnoga druga tumačenja koja se tiču drevnog Egipta bilo je suviše jednostavno. Zidovi i ceo prostor tih »skladišta« su detaljno oslikani složenim i neobičnim reljefima izuzetne finoće. To se posebno odnosi na reljef na zadnjem delu zida levog hodnika. Reljef je na podlozi od alabastera, što je neobično. Scena koju prikazuje je predmet mističnih tumačenja i analiza izvan granica zvanične nauke. »Denderska sijalica« je deo nekakve mašine sa nepoznatim izvorom energije, i navodno predstavlja dokaz prisustva vanzemaljske inteligencije u starom Egiptu.

Nas je posebno zanimao reljef koji se nalazi na spoljašnjoj fasadi hrama, i koji prikazuje poslednju kraljicu Egipta, čuvenu Kleopatru VII sa sinom Centurionom. Jedna od ikona starog Egipta, jedna od najčuvenijih žena u istoriji, ovako pred nama, ostavila je očekivano snažan utisak. Reljef koji prikazuje Kleopatru se zapravo ne razlikuje od drugih ženskih reljefa. Ni traga od čuvene lepote, čak i mesto na leđima hrama uz sam ugao, nekako ne može da se dovede u vezu sa tako čuvenom ženom. Ipak, to je zaista bila Kleopatra, i to nam je bilo dovoljno.

Abydos
U antički grad Abydos (današnje mesto Al-Balyana) stigli smo oko dva sata posle podne. Kraj februara je idealno vreme za obilazak hramova u Egiptu; vreme je sunčano i toplo, a opet ne prevruće.

Al-Balyana je tipično arapsko mesto. U isto vreme se gradi novo, a staro ne održava. Na ulicama se mogu videti isključivo muškarci; dečaci koji skraćuju vreme jureći jedan drugog, zaposleni i dokoni muškarci, i starci koji sede na dotrajalim plastičnim stolicama okruženi neredom, mačkama i kojekakvim predmetima. Stanovništvo je većinom obučeno u galabeje prljavo-sive ili tamno-bež boje. Na licima bore i namršteni izrazi. Druga kultura i životna filozofija tvrde arapske strukture stvara osećaj blage nelagode. Nismo se zadržavali na ulici. Nekako smo osećali da nam tamo nije mesto.

Ograđen i uređen prostor ispred hrama deluje umirujuće. Nije sasvim jasno šta su domaćini zamislili za taj neobično velik i za sada prazan prostor, ali je utisak da se više brinu oko njega nego oko onog unutar samog hrama.

Ušli smo u prvo od dva dvorišta, i smestili se na niskom zidu desno od ulaza. Ostaci kamenih blokova leže rasuti unaokolo. Na nekima se vide delovi reljefa, glave bez tela, i slike bez priče. Deo priče smo ipak primetili na zidu sa leve strane na kome se jasno vide točkovi, i delovi kočija kojima je Ramzes II veličao svoje vojne pohode.

Dobro je uzeti neko vreme za pauzu na ovom mestu. Budući da je hram u samom gradu, okružen zgradama i džamijama, potrebna je distanca od sadašnjeg trenutka, i postepeni prelaz u vreme najvećeg faraona koji je vladao Egiptom.

Već će i laici reći da najveći nikako nije Seti I, već njegov sin, veliki Ramzes II. Međutim, bez političke mudrosti Setija I ne bi bilo temelja na kojima je Ramzes II razvio do neverovatnih razmera svoju snažnu ličnost.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Seti I nije bio kraljevskog porekla. Poticao je iz porodice vojskovođa, najviše sa činom generala. Da bi osigurao pravo na presto i vladarski položaj, izgradio je veličanstveni hram kojim je odao počast starim bogovima Egipta u nestabilno vreme koje je vladavina jeretičkog faraona Akhenatona, i kraj 18. dinastije ostavio za sobom.

Sa mesta na kome smo sedeli, nismo imali utisak te veličine. Spoljašnja fasada izgleda skromno. Hram je jednostavnog pravougaonog oblika, sa ravnom krovnom konstrukcijom, i pravim stubovima bez posebne lepote. Međutim, lepota nije ni bila cilj. Cilj je bila moć.

Mesto na kome je izgrađen hram nije izabrano slučajno. Abydos je još u preddinastičko vreme bio sveto mesto. Mesto hodočašća prvom bogu Egipta »koji je došao iz sazveždja Oriona, i ljude naučio poljoprivredi, zanatima i moralnom životu«. U Abydosu je navodno i sahranjen. Na mestu Ozirisovog groba nastale su kasnije grobnice prvih kraljeva, i jedno od najstarijih svetilišta posvećeno Ozirisu – Ozirion.

Seti I nije dočekao završetak izgradnje hrama. Umro je pre nego što je hram dovršen, a gradnju je nastavio njegov sin, Ramzes II.

Na spoljašnjim stubovim nalaze se reljefi na kojima je prestavljen Ramzes sa jednim od glavnih božanstava; Horusom, Hator, Amonom. Posebno značajan detalj je položaj ruke svakog od njih. Ne samo da su po veličini ravnopravni, već božanstva »grle« Ramzesa čime se iskazuje neosporno prihvatanje kralja od strane bogova.

Prva Hipostilna dvorana na prvi pogled podseća na već viđeno u Denderi; 24 stuba koja drže ravnu krovnu konstrukciju. Stubovi su široki pre svega u osnovi, i prekriveni reljefima. Hram Setija I je čista politika. Reljefi su mračni i tvrdi, i stvaraju utisak vojničnog reda i discipline. Politička moć je u prvom planu, i sve je u službi nje. Čak i Bogovi. Oni su pre svega saveznici (a ne zaštitnici) sa obe strane vertikale; sa narodom nadole, i sa nebom nagore. Moć koja je apsolutistička mora da se zaštiti, da se umetne između krajnosti tako, da su sve sile u ravnoteži. Ramzes II je takav pristup preuzeo od oca. Ni jedna ličnost u istoriji nije ostavila tako monumentalne zapise o moći svoga JA. Abydos je bio početak.

Jedna od zanimljivosti hrama su takozvani. »Misteriozni hijeroglifi» koji navodno predstavljaju savremena vozila; helikopter, tenk, podmornicu ili zepelin. Za ljubitelje NLO-a oni su dokaz prisustva vanzemaljske inteligencije u starom Egiptu.

Iz prve hipostilne dvorane se ulazi su drugu koja je nešto manja, mada je broj stubova u obliku lotosa veći. Ima ih 36. Na kraju dvorane nalazi se sedam svetilišta koja su posvećena najvažnijim bogovima Egipta (zdesna na levo): Horusu, Izidi, Ozirisu, Amun-Ra, Ra-Horakhty, Pta i Setiju I.

Ušli smo u treće sa desne strane koje je posvećeno Ozirisu. Trenutno se obnavlja, ali se nismo obazirali na skele. Svetilište se unutra širi u više prostorija koje su uglavnom posvećene »svetoj porodici«: Ozirisu, Izidi i njihovom sinu Horusu. Ovde se nalaze najlepši reljefi kako zbog finoće same izrade tako i zbog kvaliteta originalnih boja. Boje su važne za magiju starog Egipta. Jedan od razloga je sigurno taj, da je doživljaj »besmrtnosti« zbog živih boja još stvarniji.

Abydos posećuje mali broj turista. U hramu vladaju mir i tišina. Čuje se samo cvrkut ptica koji se razliva po dvoranama. Na izlazu smo se još jednom osvrnuli na Hipostilnu dvoranu. Kroz uske prolaze probijali su se unutra zraci sunca.

Samo jedan zrak zapravo, u kome su lepršala zrnca prašine.

Kao ni Dendera, ni Abydos nije za početnike. Oba hrama su nadgradnja za one koji su drevni Egipat doživeli prvo u Dolini kraljeva, Del el Bahriju i Luksoru. Drevni Egipat se otkriva polako, i treba da je tako. Kao najveća dela književnosti, Egipat je destinacija koja se posećuje više puta u različitim periodima života, koja se sve dublje i drugačije doživljava, i ponovo otkriva.

Autorka teksta i fotografija je Tanja Jurečič. Ukoliko vam se svideo njen putopis o egipatskim atrakcijama, dajte joj podsticaj da nastavi sa putovanjima i pisanjem i posetite „blog za putovanja iz drugog ugla“ –  travelerka.com

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Author: Tanja Jurečič

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X