Staro državljanstvo vam je dosadilo? Kupite novo…

Staro državljanstvo vam je dosadilo? Kupite novo…

Staro državljanstvo vam je dosadilo? Kupite novo…

Fenomen „zlatnog pasoša“ predstavlja praksu pojedinih država da svoje državljanstvo dodeljuju strancima, u zamenu za velike donacije i ulaganja.

Ova praksa nije nelegalna, ali svetske ekonomske institucije i organizacije upozoravaju da se na ovaj način omogućava utaja poreza na globalnom nivou.

Fenomen je nastao osamdesetih godina prošlog veka, kada su neke karipske države, poznate i kao poreski rajevi, počeli da strancima u zamenu za investicije i keš daju trajno boravište, a 1984. Sveti Kits i Nevis je strancima počeo da dodeljuje i državljanstvo. Trenutno oko 25% zemalja sveta izdaje zlatne vize, a najveći broj njih izdaje se Kinezima. Da biste dobili zlatnu vizu ili pasoš, vaša donacija ili investicija, u zavisnosti od zemlje za čije državljanstvo ili boravište „aplicirate“, može da iznosi od 100.000 dolara do 2.000.000 funti (Ujedinjeno Kraljevstvo). Kako bi se izborio sa posledicama velike ekonomske krize, Portugal je 2012. godine uveo mogućnost dobijanja zlatne vize, a do 2016. ju je dobilo 2.788 ljudi (u više od 80% slučajeva Kinezi). U državu je tim povodom investirano 1,8 milijardi evra.

Kako prenosi britanski The Guardian, nedavno je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) napravila listu 21 zemlje, čije šeme za izdavanje zlatnih pasoša ugrožavaju međunarodne napore za borbu protiv utaje poreza.

Među njima, izuzetno su popularne tri evropske države – Malta, Monako i Kipar, koje su veoma uspešno svojoj nacionalnosti definisale tržišnu vrednost.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

U zamenu za državljanstvo, ili trajno boravište (zlatne vize), stranci državnom fondu doprinose velikim donacijama, ili investiraju u nekretnine i državne obveznice. Na ovaj način mogu da postanu državljani zemalja u kojima nikada nisu živeli.

Posebno je popularan program koji nudi Malta, članica Evropske unije, čije državljanstvo vam omogućava da živite i radite bilo gde u EU. Od 2014. godine, više od 700 ljudi je kupilo državljanstvo ove zemlje, a najveći broj novih „državljana“ potiče iz Rusije, zemalja bivšeg Sovjetskog bloka, Kine i sa Bliskog istoka.

Porast interesovanja za zlatne pasoše izaziva zabrinutost ne samo ekonomskih institucija, već i predstavnika zakona širom sveta, budući da ovu šemu lako mogu da zlopupotrebe kriminalci.

Na „crnoj listi“ OECD-a, osim Malte, Monaka i Kipra, nalaze se i Antigva i Barbuda, Bahami, Dominika, Grenada, Sveta Lucija, Sveti Kits i Nevis, Bahrein, Kolumbija, Mauricijus, Montserat, Panama, Katar, Sejšeli, Turks i Kejkos, Vanuatu, ali i Ujedinjeni Arapski Emirati i Malezija.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *