Eko-gradovi Evrope

Eko-gradovi Evrope

Eko-gradovi Evrope

Nova studija koju je sproveo sajt comparethemarket.com bavi se pitanjem koji su evropski gradovi najviše ekološki orijentisani.

Na osnovu 10 zelenih faktora, među kojima su nivo zagađenosti vazduha, količina zelenih površina i zelene inicijative, odabrano je Top 10 eko-gradova Evrope, a evo i nekih od glavnih razloga zbog kojih su se našli na ovoj prestižnoj listi.

Beč, Austrija: Grad ima najbolju biciklističku infrastrukturu sa preko 1.300km staza.

Bern, Švajcarska: Zahvaljujući brojnim zelenim površinama, saobraćaju niskog intenziteta i svežem alpskom vazduhu, smatra se jednim od najzdravijih gradova za život.

Helsinki, Finska: Finska prestonica je već dugi niz godina posvećena projektima prostornog planiranja sa fokusom na zaštiti životne sredine.

Stokholm, Švedska: Okružen jezerima, parkovima i rezervatima prirode, sa brojnim inicijativama održivog razvoja, Stokholm je prvi grad koji je dobio nagrade Zelena prestonica Evrope.

Kopenhan, Danska: Ova prestonica već dugo radi na smanjenju svog karbonskog otiska. Zbog brojnih učinkovitih rešenja, u Kopenhagenu nema saobraćajnih gužvi i niske su emisije izduvnih gasova, a bicikl je popularno prevozno sredstvo.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Oslo, Norveška: Nova gradska četvrt, Vulkan, izgrađena na mestu nekadašnje industrijske zone pored reke Akerselva, navodi se kao primer ekološki orijentisanog urbanističkog planiranja.

Luksemburg: Čak trećinu grada čine uređene zelene površine.

Berlin, Nemačka: Grad ima preko 400 stanica za punjenje električnih vozila i četiri hidrogenske pumpe, što govori dosta o zastupljenosti alternativnih, ekoloških vidova prevoza.

Amsterdam, Holandija: Amsterdam se našao na listi zbog svojih zelenih površina, ali i zbog toga što je bicikl tako popularno prevozno sredstvo.

Ljubljana, Slovenija: Ljubljana je pre više godina zatvorila svoj centar za saobraćaj, a sada promoviše ravnomernu i održivu distribuciju saobraćaja u gradu – gradski prevoz, privatna vozila i nemotorizovani saobraćaj treba da čine po trećinu ukupnog saobraćaja u gradu.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *

X