Grčka kuhinja

Grčka kuhinja

Grčka kuhinja

Jedan od autentičnih kulturnih elemenata regiona je gastronomija. Grčka gastronomija je stara oko 4.000 godina, a smatra se da je prvi kuvar u istoriji napisao Arhestrat (330. godine p.n.e.). Jelo i piće za Grke predstavljaju vrstu rituala, proslavu života, priliku da se zbliže sa rođacima i prijateljima, steknu nova poznanstva i filozofiraju o različitim temama. Grčka kuhinja je živopisna, inspirišuća i raznolika kao i sama zemlja, a sastoji se od velikog broja jela koja mogu u potpunosti da zadovolje kako vegetarijance tako i ljubitelje mesa. Grčka kuhinja ima četiri tajne: dobre, kvalitetne, sveže sastojke, upotrebu aroma (biljaka) i začina na pravi način, čuveno grčko maslinovo ulje i jednostavnost. Takođe je poznato da ovde nema veštačkog gajenja povrća zbog blage grčke klime. Shodno tome, većina povrća se uzgaja na prirodan način i zbog toga ono zadržava svoju aromu i ukus. Pošto su ovce i koze slobodne, a pašnjaci su izuzetno bujni i zeleni, grčko meso ima jedinstven ukus koji je neuporediv. Mediteranski morski plodovi su, takođe, mnogo ukusniji od onih iz okeana. Egejsko i Jonsko more je kristalno čisto i bogato ribom. Sveža grilovana riba se smatra pravom poslasticom.

Kuhinja Kiklada odražava svoju duboku kulturnu istoriju. Čuveni Egejski makarunes (ručno pravljena sveža pasta sa karamelizovanim lukom), vizanti sa Karpatosa (punjeno jagnjeće ili kozije meso sa pšenicom spremljeno u pećima na drva), dolmadakia napravljena od listova vinove loze i aromatičnih trava, melitera (slatka pita sa sirom i vanilom) sa Anafija i melopita sa Sifnosa (pita od meda) su neka od hiljade jela koja se mogu probati. Ukusi sa Jonskih ostrva, sa svojim italijanskim imenima i specifičnim karakterom, nude posebnu priču. Međutim, ostrva Dodekaneza su oduvek bila u srcu gastronomske istorije. Kulinarska paleta Rodosa, Karpatosa, Patmosa, Kasteloriza i drugih ostrva odražava spoj kultura koji je ovde prisutan. Kuhinja Dodekaneza je izuzetno bogata i raznovrsna. Punjena jaretina ili kapamas, bukunies (svinjetina spremljena sa različitim biljem), ali i odlični slatkiši i deserti, kao što su kserotigana (pržena spiralna peciva u sirupu ili medu) i pastelaries (suve smokve sa bademima i susamom) su samo neki od kulinarskih užitaka koje vas ovde čekaju.

Mnoštvo korisnih informacija vezanih za Grčku naći ćete na zvaničnom sajtu GNTO – www.visitgreece.gr

Neki od visoko cenjenih tradicionalnih grčkih proizvoda su maslinovo ulje, sir, vino, uzo, med, mastika, šafran, slatko i tradicionalni likeri. Kao osnova svakog recepta u okviru nacionalne kuhinje pojavljuje se maslinovo ulje koje igra dominantnu ulogu u grčkim prehrambenim navikama. Grčko maslinovo ulje je širom sveta poznato po svojoj čistoći, izuzetnom ukusu i visokoj hranljivoj vrednosti. Ono se stavlja u gotovo sva grčka jela, u većini slučajeva se koristi u obilju, odličnog je kvaliteta i veoma je dobro za zdravlje. Na pijacama širom zemlje mogu se naći jedinstveni sirevi izuzetnog kvaliteta koje treba svakako probati, a među njime se ističu kaseri, graviera, kefalotiri, mizitra i mecovone. Ovi sirevi varijaju u zavisnosti od porekla, ukusa i imena, a najpoznatiji sir je svakako čuvena grčka feta. Jogurt je jedan od najfinijig proizvoda grčke poljoprivredne tradicije još od davnih vremena. Gust, kremast i izuzetno ukusan, grčki jogurt se pravi od čistog ovčijeg ali i svežeg kravljeg mleka.

Ova zemlja nije samo rodno mesto Dionisa (boga vina), već i mesto rođenja vinarstva. Prvi tragovi proizvodnje vina pronađeni su na ostrvu Krit, sredinom 3. veka p.n.e, a ostrva Hios i Tasos, kao i Halkidiki, su, takođe, bila poznata po svojim vinima u celom tadašnjem antičkom svetu. Grčka vina se proizvode od različitih sorti grožđa, od kojih su mnoge nepoznate zapadnim ljubiteljima vina. Sorte grožđa na Santoriniju koje su očuvane od davnih vremena, duguju svoj jedinstveni karakter i ukus vulkanskom tlu. Svetski poznato vino Vinsanto sa Santorinija spada u slatka vina, dobijeno je od grožđa osušenog na suncu, a po zakonu mora da odstoji najmanje tri godine. Četiri osnovne karakteristične kategorije su: „kontrolisana oznaka porekla“ (CAO), „oznaka porekla vrhunskog kvaliteta“ (AOSQ), „lokalno vino“ i „stono vino“. Prva kategorija uključuje samo slatka vina kao što su Moskato sa Patrasa, Limnosa, Kefalonije, Rodosa, Krita ili vino Gliko sa Samosa. Druga kategorija obuhvata mnoga od najboljih vina Grčke i do danas, postoji 20 regija koje imaju pravo da svoja vina označavaju na ovaj način.

Uzo je svetski poznat grčki aperitiv, a najbolji dolazi sa ostrva Lezbos i Hios. Pravi se od destilovanog alkohola, vode i aromatičnih sastojaka, sa anisom koji preovladava. Pije se čist ili se dodaju voda ili led, a savršeno ide uz predjela. Grčki med je poznat po svom visokom kvalitetu, mirisu i izvanrednom ukusu. Brojne varijacije ukusa i mirisa posledica su bogate grčke flore. Med se koristi u pravljenju kako poslastica tako i glavnih jela, ali i za doručak (umesto džema). Jogurt sa medom i orasima je tradicionalni desert u Grčkoj, a poznat je od davnih vremena po svojim lekovitim svojstvima. Mastika je proizvod koji je jedinstven u svetu, a proizvodi se ekskluzivno na egejskom ostrvu Hios. Proizvodi se od smole dobijene iz zimzelenog grma tršlje (Pistacia lentiscus) i može se konzumirati bez hemijske ili industrijke prerade. Otac medicine, Hipokrat, primetio je brojna terapeutska svojstva mastike, posebno za stomačne probleme. Drugi poznati likeri su Tentura sa Patrasa, Kitro sa Naksosa i Kum Kuat sa Krfa.

Ukoliko planirate putovanje na neko od grčkih ostrva, obratite se specijalizovanoj agenciji za grčka ostrva MEDITERANEO – www.mediteraneo.rs

 

Grčki šafran, ili „zlato sa grčkog tla“ se ubraja među najdragocenije i najvrednije začine drevnih civilizacija, zbog svoje boje kao i aromatičnih, farmaceutskih i afrodizijačkih svojstava. Spada u najkvalitetniji šafran na svetu i naziva se i „cvet mediteranske kuhinje“. Slatko, povezano sa slatkim dočekom posetilaca, je najvažnija tradicionalna poslastica u grčkim domovima. Kada se služi, obično ispunjava kašičicu, a većina se priprema tokom sezone kada je zrelo određeno voće: divlje trešnje, grožđe, smokve, kajsije, bobičasto voće, šljive, dunje i citrusi.

Avgotaraho, ili grčki kavijar, boje ćilibara, odličnog ukusa i jedinstvene arome, zasluženo se smatra jednim od najboljih gurmanskih izbora kada su u pitanju morski plodovi. Uglavnom se pravi od ribe cipli ulovljene u grčkim lagunama i to prvenstveno u Mesolongiju (Aitoloakarnania, Centralna Grčka), a predstavlja bogat izvor omega-3 masnih kiselina. Grčke pite su kulinarsko remek-delo širom zemlje koje imaju mnogo različitih varijacija i izražavaju grčki duh koristeći jednostavne sastojke (sveže zelenilo, začine i bilje, meso, sir itd). Cipuro je autentičan grčki proizvod blisko povezan sa grčkim načinom života, gostoprimstvom i zabavom koji se proizvodi od visokokvalitetnog grožđa. Služi se hladan i obično prati predjela. Međutim, može se poslužiti i na kraju bogatog obroka, jer su poznata njegova blagotvorna probavna svojstva.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X