Paradajz turisti u Portugalu

Paradajz turisti u Portugalu

Paradajz turisti u Portugalu

Kada orginalna verzija nije adekvatna u pomoć treba prizvati Andrića. Crveno u zeleno. Tako je on video ulazak iz Španije u Portugal. Shvatio sam pun smisao tog opažaja na ruti iznad Pamplone prema Lisabonu. Baš se vidi. Prelet preko grada, estuar, okean, naravno uz komentar „ako sada ne skrene odosmo u Brazil“, međutim iskusni kapetan Alitalia-e zaokreće i ponovo smo iznad grada. Kada smo promašili kulu Belem, ostalo je bilo manje-više standardno, osim što se i na samom aerodromu oseća opušteniji stil života.

Tu sam negde od platonske ljubavi skrenuo prema pravoj. Na šalteru Turističke organizacije pitam za višednevne Lisabonske turističke karte, kao i svaki normalni turista. Da im pokažem da sam informisan i pametan, i da neću dozvoliti da me bilo ko pali na mom godišnjem. Dalji razgovor prenosim u formi overenog transkripta.

Dobar dan, trebaju nam trodnevne Lisboa card, izgovorih to držeći u ruci mali papirić sa ispisanim predviđenim rasporedom obilaženja po Lisabonu, na srpskom ali zato latinicom.

Jel mogu da Vam pogledam taj papirić?, pita gospođa za šalterom.

Na srpskom je??

Nema veze, dajte.

Pa ne treba Vam Lisboa card.

Molim?

Stvarno, šta će Vam? Ne dobijate ništa posebno sa istom. Ono što hoćete da obiđete ili se ne plaća ili ne važi Lisboa card, dva dana ste van grada, tako da bi ste uludo potrošili 75 eura po osobi.

A prevoz?

Kupite svako jutro na metro stanici dnevnu kartu, i s tim ste pokrili dnevne potrebe, a kada budete išli van grada, prošetajte se do stanice i nemojte ni kupovati karte za gradski, ne trebaju vam.

Dva minuta nakon toga stajali smo na stanici gradskog prevoza i konstatovali kako nam ostade ni krivima ni dužnima 140 eura.

Gospođo, ja volim Vašu zemlju.

Lisabon sam po sebi i nije nešto veliki grad, ono što lokalci smatraju svojim gradom je nekih 400.000 stanovnika. Nije baš da se može preći peške, ima puno brda, ali je gradski prevoz organizovan za medalju. Apsolutno sve u gradu plus regija je dostupno turisti po adekvatnim cenama i sa pouzdanim redom vožnje. Metro je tek priča za sebe. Na većini stanica gradskog prevoza imaju čak i displeje koji govore za koliko minuta stižu koji autobusi, u kom pravcu idu i slično, karte grada i regije su besplatne na aerodromima i u hotelima, što se toga tiče – kao Nemačka. Cena prevoza je povoljna. Mislim da smo plaćali oko 3 evrića dnevne karte, a one pokrivaju sve po gradu, verovatno i neka satelitska naselja. Sam grad i regija nude dovoljno zanimljivih stvari, opet u zavisnosti od afiniteta pojedinca, za tri-četiri dana intenzivnog istraživanja. Ionako horde turista hrle u centralne gradske četvrti poznate po noćnom životu i fado večerama, odlučili smo da probamo neke druge stvari za koje smo smatrali da su zanimljivije. Fora sa fado restoranima je da to uglavnom nema veze sa pravim fadom, tu nema Portugalaca, a ulaz je džabe, s tim što je prosečna večera 40 eura po osobi, što je za portugalske standarde enormna cifra. Ako se još uz to potegne malo više vina, ode stotka ko dobar dan.

Vasi putopisi-Portugal-Foto2Prva stanica u obilasku je botanička bašta. Nekako sam osećao da je to dobra početna tačka.

Botanička bašta je zavučena i skrivena, i da nas neki čiča nije doveo pred kapiju, teško da bismo je sami našli. Bar se nama tako činilo. Ovde ne mogu da odolim a da ne prokomentarišem tog čiču. Treba biti oprezan u razgovoru sa starijim ljudima, jer među njima ima strašno puno ideološki suprotnih mišljenja u odnosu na nas koji potičemo iz miljea SFRJ, da ja umalo nisam izleteo pred čičom. Uglavnom, čiča tvrdi:

„…dok je Padre (diktator Salazar p.a.) bio na vlasti, znao se red i kultura. A ne ovo danas,nebezbedno, mladi piju, drogiraju se, niko ništa ne radi, korupcija cveta, jednom rečju totalni javašluk.“

„Čiča,a botanička bašta?“

“ A botanička bašta?, desno ovde….“

Hvala čiča.

Ima svakakvih biljaka, ipak su oni pola planete „otkrili“, a nama su najfascinatniji bili fikusi i filadendroni. Teško da će fotografija dočarati veličinu tog najvećeg fikusa te ukoliko mogu ja da dočaram – kao da se sabere onaj hrast iz Klenja kod Šapca* i stari hrast na autoputu BG – Niš. E toliki je fikus.

A iznad svega, mir i tišina i obilje prirode gotovo u samom centru grada su neshvatljivi.Vredi svakog eurocenta, a mislim da ni ne košta puno. Par evrića, tako nešto.

Nakon prijatnog popodneva u bašti, vratimo se prema hotelu. Negde bismo da popijemo kafu. Nađemo lokalčić u kraju i tu nadalje svako veče napravimo sebi bazu za opuštanje. Poenta je u „u kraju“, što će reći ko nema pare dovoljno je da omaši centar grada i turiste. Oni se najčešće okupljaju u delovima kao što su Alfama, Baixa (čita se Bajša). Uglavnom prepoznatljivi lokali, puni lokalnih ljudi, i cene narodne. Kafa 60 centi. Kolači evrić. Bašta je na trotoaru, Bogu hvala slabo ko zna engleski, pa smo još prvo veče naučili kako da naručujemo našu turu pića: „Du double espresso, un kon kanela, du garci“. U prevodu : „dva dupla espresa, jedan sa cimetom, i dve kisele, gazirane“. U takvim lokalima može se i jesti povoljno – tipa 5-6 evrića večera, nešto što imaju na meniju, ili da naručiš neke morske plodove. Oseti se prava atmosfera, a nas su, kad smo došli drugi put, već smatrali svojima.

Kao što sam i napomenuo, kod babe na kafi potvrđen plan za naredni dan, te smo se zorom ranom uputili u obilazak zapadne strane prestoničke regije.

VAsi putopsis-Portugal-Foto3Metroom pa na voz i pravac Eštoril i Kaškaiš (Estoril i Cascais) .Voz ide duž obale reke i estuara, tj. ušća reke Težo u Atlantski okean. Reka se upravo nakon te železničke stanice širi u estuar te mu to dođe i prirodna luka.Oba ova mesta su nadaleko poznata, mada je moj lični utisak da Portugal ima i zanimljivija i lepša mesta, ali reklama je čudo.

A jedino zanimljivo u Kaškaišu je trotoar. Inače, po celom Portugalu su trotoari uglavnom pravljeni od istih kamenčića , veoma retko od asfalta. Male sitne kocke kaldrme, od jedne vrste kamena od koje im je gotovo cela obala sačinjena. Deluje porozno, ali njima izgleda da funkcioniše.

Bitna informacija svima koji idu tu u posetu, a hteli bi da vide svašta nešto, je da je ceo taj kraj zapadno od Lisabona uvezan u sistem javnog prevoza, poprilično dobro, i da se može iz svakog mesta stići u drugo, jer su u pitanju kružni autobusi, s tim što su početne tačke povezane vozovima sa Lisabonom i ostalim predgrađima. Postoji krug, npr: Estoril – Kaškaiš – Kabo De Roka (najzapadnija tačka Evrope) – Sintra, i obrnuto.I otprilike na svakih sat, do negde devet sati uveče, a a nakon toga, može se stići i do Lisabona, recimo do ponoći,bez problema. Većina ljudi ide da vidi ova mesta, i ovi su se potrudili da im to i omoguće. Ukoliko neko ide automobilom, moja je procena da je put Sintra – Kabo De Roka, u rangu spuštanja sa Tare na Perućac, minimum. Put širok osam milimetara, a zavija milijardu puta na 20 minuta vožnje. Krš nekih vikendica, vila, restorana, prirode, šume, svega. Baš ekstra, ja sam toliko uživao u vožnjama između tačaka da na kraju nisam ni slikao ništa dok nisam stigao u sama mesta.

Sintra. Duša moja. Znao sam i ranije da valja, ali je prevazišla moja očekivanja.

Inače u Sintri je bilo sedište kraljeva Portugala, uključujući i poslednjeg, koji je i svrgnut u Sintri, recimo 1910. Mesto je predivno, a u šali kažu da Portugal poseti 10 miliona turista godišnje, od toga Sintru 12 miliona. Za svaku preporuku, mi smo na kraju išli dva puta – toliko nas je dojmila, a kako i ne bi.

Postoji u samoj Sintri dvorac, zvaćemo ga br.1 u mestu, Mavarska Tvrđava na sredini brda, mada tako ne izgleda na slikama, i dvorac na vrhu Brda, kraljevska palata, zvacemo ga dvorac br. 2, uz nebroj vila i malih dvoraca usput dok se ide kroz mesto i prema vrhu.

Što se tiče arhitetkure, Portugal mu dođe zanimljiv. Imaju oni neke svoje momente kao što su one pločice i mozaici od istih, a za same zgrade najpoznatiji stil im je neki manuelizam, po kralju Sretnom Manuelu, koji je to ime dobio po tome što je jedini uživao u blagodetima srednjovekovnih otkrića. E iz njegovog doba potiče kitnjastost oblika i raskošnost boja i ostalog. Takođe nije zanemariv ni uticaj katoličke crkve, kako na dnevni život tako i na arhitektonska rešenja, a puno su toga doneli i iz ostatka sveta sa svojih putovanja. I na kraju nisu se libili da od Engleza, Nemaca, Francuza uzmu šta im odgovara. I to se sve vidi u Sintri.

VAsi putopsis-Portugal-Foto4Za ljubitelje SFRJ u Sintri se nalazi vila, jedna ili više, u kojima su vršeni čuveni pregovori iz Sintre ranih 90-ih. Naši politički lideri možda jesu malo nepismeni i neodgovorni prema narodu koji predstavljaju ali zato uopšte nisu skromni kod izbora vila za službena putovanja. Obe vile, na koje ja tipujem da su se u njima održali pregovori, su u klasi Grande turismo.

Penjanje na vrh kreće iz centra, tj. u blizini one prve palate pošto samo mesto ima dve grupacije zgrada i objekata. Jedno je kod gradske skupštine, a druga je kod palate br.1. E, odatle kreće put prema vrhu, i postoje dve opcije, bus koji košta 4 eura do gore ili peške. Procenim ja da je to u rangu Banj Brda u Banja Luci, i da se može isforsirati do sumraka.

Pa kroz šumu, pored ovih spomenutih vila, pa preko onog mavarskog dvorca. On nije na polovini, već na 60-70% uspona, tako da smo se prvi put vratili od pre dvorca jer je već bilo 6 sati, neki dobri turisti iz Rijeke nam rekli da realno nemamo vremena stići do zatvaranja da obiđemo što je zanimljivo. Tu se svi mi tako vratimo sa po’ brda do autobusa i pravac Kabo De Roka, da budemo na najzapadnijoj tački Evrope kad zalazi sunce. Iskusni vazuhoplovac je već dan ranije nabavio vreme zalaska sunca, i gle čuda najviše polazaka autobusa iz Sintre prema Kabo De Roki u tom periodu. Neko stvarno misli o turtistima.

U Sintru se vracamo za dva dana. Ima još….

Nakon vratolomne vožnje (u stvari na prednjem sedištu sedele tri starije maloletnice iz Belgije, a šofer mlad i neoženjen, pa da se pokaže, u stilu „Vidi mala šta umem!“), stizemo do rta. Ima svetionik, restoran sa kafićem, sređen i kvalitetan, i cene u skladu sa tim, i spomenik najzapadnijoj tački kontinentalne Evrope.

Malo je reći da je litica kavlitetna. 300 m žive vage od ograde do mora. Kasnije sam saznao da je litica 125 metara visoka. Nema veze, deluje kao trista.

Vreme je bilo oblačno i vetrovito,pa smo na miru posmatrali zalazak sunca na najzapadnijoj tački Evrope.To smo i planirali, to nam se i ostvarilo.

Tu nam ti putni prijatelji ispričaju jos tužniju priču: „…da su oni svojim kamperom išli na Nord Kap (na krajnjem severu Evrope) i da ih tamo zadesila ista sudbina.Oblačno i vetrovito. A pošli da vide neki svetlosni fenomen.

Naravoučenije, ne kretati sa Balkana tako daleko da bi video neku pojavu koja zavisi od drugih meteoroloških pojava. Promašićeš garant.

Nakon toga se vratimo istim kružnim autobusom ovaj put prema jugu tj.prema Kaškaišu.Ruta ide duž obale, smiraj dana, da ne kažem zalazak sunca , te smo time zaokružili taj ćošak, zapadno od Lisabona. Voz od Kaškaiša do Lisabona, vožnja ko vožnja da ne bi malog detalja. Par klinaca uđe u vagon, gitara, pesma, ples i udri Miki. Ja već pomislio sad će neki sedmi klinac, šešir pa od sedišta do sedišta. Pošto su lepo plesali i svirali, već sam bio počeo da tražim siću po džepu. Kad jok! Siđoše na nekoj usputnoj stanici. Tad shvatimo kulturnu razliku. Ne pevaju i ne igraju za keš, već sebe radi.Uživaju u životu, zašto ne bi plesali i igrali. Nije poenta života u šoping molovima i dolce i gabani, nešto ima i u životu samom po sebi.

Inače mi smo ostali zaprepašćeni socijalnim razlikama uočenim na ulicama. Ima jedno par procenta koji imaju ekstra keš. Još poneki srednje klase, i sve ostalo ima jednu majicu, jedne pantalone i papuče. Ali svi imaju osmeh na licu, bezbrižni, muzika, jelo, piće, niko ništa ne radi i tako dalje. I ja lično uopšte nemam problem s tim. Oni imaju problem. Nisu mi dali posao i boravišnu dozvolu.

Naredni dan, nedelja, ko izmišljen za posetu mestima koja se radnim danom plaćaju, muzeji i ostale institucije.

Prvi, osnovni i najkvalitetniji „Muzej Galouste Gulbekijan“. Nama blizu hotela da smo lagano prošetali, i počeli obilazak.To je muzej koji je zaostavština nekog Gulbekijana, izbeglice iz bivšeg SSSR-a. Bio je naftaš i bogat sačuvaj Bože, a veliki ljubitelj umetnosti. U znak zahvalnosti portugalskom narodu što ga je primio i pružio mu dostojanstveno gostoprimstvo, svu svoju kolekciju od 6.000 umetničkih dela zaveštao državi Portugalu. Grad dao plac u centru, on lovu za izgradnju centra i danas, 50 godina nakon izgradnje, objekat je ekstra. Verovatno će takav biti i za milenijum.

Unutra od slika, preko vajarskih dela, antičkih i rimskih artefakata, i krš nekih sitnica, složenih u različite prostorije, plus to je i centar moderne umetnosti Portugala, i još kojekakve sale i prostorije.

Ko u životu nije video tu skupu umetnost ovo mu dođe kao jeftina varijanta da to uradi i vidi.

Obratiti pažnju na japanski set za izlet u prirodu za šest osoba. XIX vek.

Dalje peške i stižemo na Trg Markesa Pombala. To im je najznačajniji političar u istoriji. Odužili su mu se spomenikom i parkom. Fino mesto. Naročito nedeljom prepodne. Centar grada, a nigde žive duše.

Vasi putopisi-Portugal-Foto5Uto stizemo i do manastira Žeronimo (njihov pandan Hramu Svetog Save) i tog dela grada poznatijeg kao Belem. Tu osim manastira ima i muzej pomorskih otkrića, morski muzej, planetrijum, kula Belem, Novi kulturni centar, milion lokala i kafića, šetalište, parkovi i ostalo. E sad, nešto je bilo otvoreno, nešto smo videli, nešto nismo, nešto sam prespavao (kako je nastala vasiona, projekcija u planetarijumu), uglavnom vrhunsko popodne.

Muzej pomorskih otkrića i morski muzej, jesu dva tehnički gledano razdvojena muzeja, ali su jedan pored drugog, i mislim da ulaznica važi za oba. Nedeljom besplatno, ako rade. E ovaj drugi nije radio. Pa sam bio u prvom, a prvi je pun kojekavih eksponata iz doba Velikih otkrića i kasnijih perioda, pravi raj za zaljubljenike u brodsku i navigacionu tehniku. Jedan mali detalj. Među portugalskim pomorskim oficirima najveća moguća čast, da ne kažem najelitnije radno mesto, je upravo Direktor tog muzeja.

Kula Belem i pripadajuće šetalište sa parkom su stvarno pravo mesto za lagano nedeljno popodne. Pogled puca na reku, estuar, kip Isusa na drugoj obali (kopija onog u Riju), puno ljudi, nautičara, uživancija prostije rečeno.

Najzanimljiviji mi je bio mural na šetalištu sa ogromnom kartom sveta i ispisanim godinama kada je koja tačka na Planeti otkrivena od strane Portugalaca. Suludo je naglašavati da su oni jako ponosni na taj deo svoje istorije i da su retke tačke na planeti do kojih nisu oni prvi stigli kao istraživači i osvajači.

Pokušaću u par rečenica da prepričam tu njihovu sagu o velikim otkrićima.

Bili okupirani od strane Arapa/Mavara.

Pobune se i krenu da ih proteruju sa svoje zemlje.

Uspeju da ih proteraju sa teritorije sadašnjeg Portugala.

Skontaju da im pobeda neće dugo trajati jer su ovi jači.

Odakle im moć?

Od para.

Odakle im pare?

Od trgovine začinima.

Ako im preotmemo trgovinu začinima, oslabićemo ih.

Aha, a osim toga i obogatićemo se.

Da, ali jedini poznati put ka Indiji ide preko njih.

A ako se može stići do Indije obilazno, oko Afrike?

To bi bilo super.

Pitaj Vatikan hoće li finansirati put.

Hoće, ali da im budemo verni.

Ostajemo verni Vatikanu, ali da Vatikan da keš i zaštitu.

Kakvu zaštitu?

Da hapsi svakog ko ustvrdi da je zemlja okrugla.

Može.

I krenu na Jug.

Svaka ekspedicija 500 milja dalje niz obalu.

Za manje od 150 godina, Južna Amerika, cela Afrika, Pomorski put za Indiju,

Daleka Azija, čak i Australija na kraju (konstatovali da je bezvredna i informaciju

dali Špancima). Takođe, i Severna Amerika (Kolumbo) je u suštini njihovo otkriće, jer je ovaj bio portugalski zet, živeo na Madeiri i tamo saznao za putovanja i navigaciju.

Enormno bogatsvo i keš.

Metropola (Lisabon i elita) počeli da žive raskalašnim životom.

Sex, droga i rokenrol.

Propast carstva.

Veliki zemljotres i cunami.

Kraj sile.

Elem, kako nismo prvi put stigli sve lepo da vidimo po Sintri (čak ni kafu nismo popili), odlučimo da rezervni dan potrošimo ponovo u Sintri. Voz i pravac Sintra. Stignemo, sad već ide sve brže i lakše jer smo prvi deo obišli i krenemo pravo gore, desnim putem. Jako bitno za naglasiti, ide se obavezno desnim putem kako sam i objasnio prethodno. Ovo naglašavam pošto ima eksperata koji i pored plastičnog objašnjenja, opet na svoju ruku krenu levim putem pa sa pola brda zovu sa mobilnog iz rominga:

„Joj, poješće me portugalski međedi. Izgubio sam se u šumi, pomagaj!“

„E nek’ te jedu portugalski međedi, kad si bio bosanski međed pa si skrenuo levo umesto desno.“

Uglavnom, nakon 45 minuta do sat vremena uspona stiže se do podnožja od palate.Tu opet vesele turiste čeka prevoz, opet par evrića ali mi nastavljamo i dalje peške. Priroda je prva liga, dan kao izmišljen i uživancija. Na paralelnom vrhu u odnosu na Palatu, spomenik nekom pesniku, mislim da je Pesoa u pitanju. Uglavnom i do tamo se može. Palata je stvarno očaravajuća. Osim pogleda na okolinu, sama palata je urađena kao za kraljeve. Što i jeste bila namena. Sadašnji izgled duguje nekom od kraljeva ili prinčeva koji je bio nemačkog porekla, a prihvatio je portugalske kitnjaste kerefeke. Tako da je dobijeno blago rečeno savršenstvo. Obilazak je moguć, čak se vide i prostorije. Može cela palata da se obiđe i treba jedno dva sata za nju, plus vreme da se dođe i ode, recimo pre podne.

U povratku sa vrha može da se ide i „levom“ stazom, da je tako nazovem, jer se

odgore na dole vidi gde treba da se izađe, za razliku od obrnutog pravca, te ne

postoji bojazan da može čovek da se izgubi, kao pojedini bosanski međedi. Željni avanture, a ne slušaju. Leva staza je još šumovitija, vodi čak i pored malog prostora gde se održavala korida za kraljeve, i na kraju pred sam izlazak iz šume ulazi se u botaničku baštu.

Dodao bih za one koje to interesuje, Sintra ima i vazduhoplovnu konekciju. Osim vojnog aerodroma i F16, u podnožju brda, a između Sintre i vojnog aerodroma, ima sportski aerodrom na kome između ostalog ima portugalski muzej vazduhoplovstva i lokalni aeroklub gde se može iznajmiti aviončić ili jedrilica u zaprezi da provoza turistu avanturistu iznad Sintre ili te regije. Otprilike je cena panoramskog leta oko 50 evrića. Mi nismo uspeli da odemo do tog aerokluba, jer prvi put nismo imali vremena a niko nam nije rekao da ne rade utorkom kad smo došli drugi put. U stvari, možda i nije utorak već ponedeljak u pitanju, svejedno, ali sam hteo da plačem kad sam shvatio da će me promašiti ta poseta. Jedan ceo dan smo proveli u obilaženju dela grada koji je kompletno izgrađen za potrebe EXPO ’98. Na obali reke Težo, uzvodno od centra, povezan metroom i ostalim vidovima prevoza.Za svakog ko ide, obavezna preporuka je taj deo grada i ceo kompleks. Okeanarijum (najveći u Evropi), kojekakve izložbe, manifestacije, moderna arhitektura, most od 18 kilometara, restorani, kafići, šoping molovi, sve što oslikava moderno doba i vreme. Kontrast u odnosu na ostatak grada, a bogami i države. Meni deluje da to tako izgleda kad EU finansira. Vasi putopisi-Portugal-Foto6Najvrednija stvar je Okeanarijum. Čudo nad čudima. I košta kao čudo nad čudima. 15 eura po osobi. I ne važe popusti. Glavni bazen je stakleni cilindar prečnika 15 do 20 metara i visine tri sprata. U svakom od ćoškova nalaze se pomoćni cilindri iste visine manjeg prečnika, od kojih svaki predstavlja jedan od okeana: Tihi, Atlantik, Indijski i Južni sa pripadajućom florom i faunom. A kako se ide u krug oko „glavnog bazena“, u zidovima ima na desetine manjih akvarijuma plus u osnovi još manjih i većih bazena. Dovoljno je reći da oni sami proizvode hranu za sve životinje u sistemu,tako da imaju posebne prostorije gde proizvode zooplankton i fitoplankton, i ostale ribice i rakove. Na kraju može da se odgleda film, o okeanarijumu ,ne pitajte me šta je bilo na kraju filma, pošto sam zaspao kad su ajkulama davali sardinice za zub.

Pet dana intezivnog obilaženja,nas je dobro iscrpelo, te krećemo na odmor na more.

Zadovoljni šta smo sve videli i doživeli,mirne duše odlazimo na jug zemlje u oblast Algarve.To je oblast na samom jugu zemlje nekih 150 km obale sa puno malih mestašaca a najveći centri su Albufeira i Faro. Može se stići automobilom (autoput tipa Nemačka) vozom (nije TGV ali je dobar), busom (košta kao voz, ali je praktičniji ako se ide u manja mesta do kojih ne ide voz). Prolazi se kroz čuveni Altenžo, mada on mene nije uopšte dojmio, 300 dosadnih kilometara, polupustare i ničega,ali bukvalno. Plantaže plutovca, poneka hacijenda i slično. Ništa ni s’ čim. Tu negde ima neki grad Evora, za koji kažu da je vrhunski za obići, nismo bili te ne mogu komentarisati. Znam još par ljudi koji hodaju po Evropi i slikaju vetrogeneratore pa se onako pitam usput, KO je ludak? Mi koji volimo i borimo se za ekologiju ili naša vlast koja ništa nije učinila da ima bar jednu vetrenjaču u 2011 godini?** Čiča, a more? More? Kod Faroa desno.

Vasi putopisi-Portugal-Foto7Izabran je Armacao de Pera, apartman. Kasnije ću objasniti grešku. Sve u svemu naselje ok, stotine apartmana i plaža Senora de Roka, plava zastavica. Plima i oseka, ti pojmovi na mestima otvorenog Atlantika kao što je Armacao De Pera, imaju skroz drugo značenje za nas koji smo „odrasli“ na Jadranskom moru. U dane kad smo mi bili dole, najveća razlika je bila 3m i 25 cm i to se smenjuje vidno. Dugo sam čuvao nivoe mora iz lokalnih novina. Baš mi je bilo fascinantno.

Što se tiče mora, naglasio bih da je dobro razvijena infrastruktura, da ima hotela i apartmaskog smeštaja koliko hoćeš, i što je najvažnije ima za svaki džep. Takođe postoji i varijanta privatnog smeštaja, ali kako to funkcioniše, tj. po kojima cenama i koliko ga ima u realnom vremenu, to ne znam. Malo je predaleko krenuti, a ništa ne rezervisati, i moj su predlog apartmanska naselja, jer su apartmani koje smo mi videli na visokom standardu, a cene povoljne ako se malo čovek uklopi.Promašiti jul/avgust/Božić/Uskrs. Glavnina klijentele su Englezi i Nemci te je skoro sve prilagođeno njihovim potrebama i njihovom standardu. Ko traži iskren odmor nek beži u manja mesta, a apsolutna preporuka je Tavira. To nam je rekao Portugalac na aerodromu kad smo odlazili. Kasnije sam proverio na netu, to je pravo mesto za odmor. Dva najača centra po reklami su Albufeira i Faro, ali meni oni mnogo liče na Budvu. Samo čistije, urednije, manje buke i ne plaća se ulazak na plažu.

Plaže su mahom „Blue Flag“, celokupna obala je oko 150 km, tako da u principu nije ni bitno gde ćeš spavati ako si svojim vozilom ili uzmeš rent a car, jer se sve može obići za sat vremena. Svako mesto ili apartmanski kompleks ima prodavnicu/supermarket, tako da ni to nije problem. Iz tog dela, Sevilja, Gibraltar i taj ćošak Španije su jako blizu, i mogu se obići. Još vredno spomena je poluostrvo i manastir Sagreš. To je najjugozapadnija tačka Evrope,a u tom manastiru su u XIV veku okupili sve najače moreplovce tog vremena i pod vođstvom Henrija Pomorca osnovali pomorsku akademiju, i tu su zaključili da je zemlja okrugla, postavili osnove računske i pomorske navigacije, uključujući kompas i primene arapskih znanja glede nebeskih tela, i odatle se rukovodilo osvajanjima planete koje sam ranije opisao.

GENERALNE INFORMACIJE za one koji bi da probaju:

Bezbednost: Mi nismo primetili nikakav problem. Nismo se zavlačili, ni kasno ostajali ali nismo sedeli, ni u biblioteci i crkvi po ceo dan.

Opšte mere opreza kao i svuda.

Zdravstveno: nema nekih bolesti, malarija i tako to, vodu sam rokao iz česme, hrana je sveža, generalni nivo higijene zadovoljavajući, plaže čista desetka, more ladno.

Dostupnost: ono što može turisti da padne na pamet dostupno je.

Infrastruktura: Bliža Nemačkoj i Belgiji nego Portugalu.

Narod: Za desetku, niko ništa ne radi, samo piju kafe, pevaju, igraju …

Ljubaznost na nivou, gde god smo ušli, i nijednom nismo bili slagani. Imali smo dva tri puta možda bolje solucije, ali mi nismo pitali kako treba. Oni uvek odgovore na ono što ih pitaš.

Gde sam se zeznuo, posle više od 6 meseci istraživanja i planiranja putovanja:

Nisam dobro isplanirao Sintru, treba u jednom danu, ali ceo dan, obilaziti samo SINTRU, i da se uklopi sa vazduhoplovnim muzejom. Pre puta da se raspita kad radi vazduhoplovni muzej.

Promašio Sao Jorge dvorac u Lisabonu. Zašto? Zato što sam potrošio dva dana u Sintri.

Mogao da nađem bolji hotel za manje pare u Setubalu, povezan gradskom železnicom, 10 min od centra Lisabona.

Nisam skontao da isto košta povratna karta autobusom do mora i nazad za dvoje

kao i rent a car malog auta i to dva dana. Prvi dan kad se ide od Lisabona na more, pa se dole preda auto i opet uzme poslednji dan i vratiš se na aerodrom. Isto košta,a daje ti foru da kad stigneš dole odeš u još veći supermarket i tamo još jeftinije kupiš provijante za vreme boravka na moru, kao i samo nošenje od prodavnice do apartmana.

I na kraju ali ne i najmanje bitno: Prodati kuću u Srbiji i otići u Portugal. Kupiti kuću sa dva apartmana i živeti ko car bez opterećenja do kraja. Happily ever after.

Napomena:

*Spomenuti hrast u Klenju kod Šapca,posečen. Posadićemo lepši, veći i stariji.

* Putovanje obavljeno u septembru 2007, reportaža-osnovna verzija pisana u zimu 2011, sada je već 2014, a još aktuelan komentar. Neke se stvari ne mogu kupiti novcem.

 

 

 

Author: Aleksandar Kuzmanović, vamostamos.blogspot.com

Podelite ovaj članak...

8 Komentara

  1. Proccitala sam u jednom dahu…prekinula na kratko da donesem vode. A stigoh ovde trazeci bilo kakav info o kamperima u nas. Dve mame, ccetvoro dece.
    Odliccna reportazza!
    Hvala

    Pošaljite odgovor
  2. Svaka čast! Odlično napisano i gomila korisnih informacija

    Pošaljite odgovor
  3. Lisbon card za tri dana nije 75e, već 39e! Jako korisna stvar je ova kartica jer se sem besplatnog prevoza u roku od 72h ima i besplatan ulaz ili popusti u većini muzeja i tur. znamenitosti u Lisabonu.
    Na sve u palate i dvorac u Sintri ima se popust od 2 evra, a to mu dođe ušteda od bar 10 evra. Takođe je i voz na relaciji Lisabon-Sintra ili Lisabon-Caskais dzabe sa Lisabon card. To je ušteda još 5 evra. Besplatni ulazi su na kulu Belem, Muzej kočija, nostalgični tramvaj ….. itd, itd..

    Pošaljite odgovor
    • Hvala vam na komentaru, kao i na ažurnim informacijama. Međutim, molim vas da imate u vidu da je putopis starijeg datuma, pa navedeni podaci možda ne odgovaraju trenutnom stanju u Portugalu…

      Pošaljite odgovor
  4. Divno, neobicno, duhovito- cista desetka! Probudi putnika u vama, zagolica mastu, zasvrbe tabani…Spremaj sta nemas i put pod noge-pravac Lisabon

    Pošaljite odgovor
  5. Axaxaxaxa. Fulllll! Sada je vec 2019., a ja ovo tek sada citam! Nadam se da de nista promenilo nije, pogotovu ove cene xaxaxaxa. Super clanak, super info, da ne kazem vanvremenski! Videcemo kako cemo se u sred februara provesti Pahomcic i ja…

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *

error: Content is protected !!