Posetite Luksemburg, najbogatiju zemlju na svetu

Posetite Luksemburg, najbogatiju zemlju na svetu

Posetite Luksemburg, najbogatiju zemlju na svetu

U srcu zapadne Evrope, između Nemačke, Francuske i Belgije, na samo 2.584 km2, smeštena je najbogatija država na svetu (prema bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika) – Veliko Vojvodstvo Luksemburg.

Njegov glavni grad, Luksemburg, je važan finansijski centar i jedno od tri upravna sedišta EU (uz Strazbur i Brisel), a zahvaljujući izuzetno očuvanom starom delu grada sa utvrdama, od 1994. se nalazi na Listi svetske baštine UNESCO-a.

Tri zvanična jezika zemlje su luksemburški, francuski i nemački, a i sama kultura je viševekovni spoj nemačkih i francuskih uticaja. U zemlji živi nešto više od pola miliona stanovnika, od čega su skoro polovina stranci. Luksemburg je parlamentarna demokratija, ali i ustavna monarhija, a njen vladar, veliki vojvoda Anri je jedini monarh na svetu sa tom titulom. On nema stvarnu vlast i njegova uloga je reprezentativna.

Duga istorija zemlje počela je još u 10. veku, ali današnja država je nezavisnost stekla na Bečkom kongresu 1815. godine.

Luksemburg je zemlja osnivač Evropske unije, Ujedinjenih nacija, NATO-a, Beneluksa, i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U luksemburškom gradiću Šengenu, koji se nalazi na tromeđi sa Nemačkom i Francuskom, 1985. godine je potpisan Šengenski sporazum.

Inače, zemlja je podeljena na 12 kantona, koji su dalje podeljeni na 105 komuna, od kojih samo 12 ima status grada (najveći grad je Luksemburg). Kroz severni deo zemlje, Oesling, prostiru se Ardeni, šumovite niske planine, i ovaj deo zemlje je slabo naseljen. Veći, južni deo zemlje, Gutland, je geografski raznovrsniji i ovde živi najveći deo stanovništva.

Do Luksemburga se može stići autobusom, a sa glavne železničke stanice vozovi idu ka Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, ali i prema Bazelu i Cirihu u Švajcarskoj. Jedini međunarodni aerodrom, Luxembourg Findel, povezuje zemlju sa brojnim evropskim gradovima. Od aerodroma do centra prestonice saobraćaju autobusi.

Kako je Luksemburg tako mali, a tako bogat?
Pa, za početak, zemlja je najvažniji centar privatnog bankarstva u Eurozoni, i nakon SAD-a, najveći je svetski centar za investiocione fondove, a ovde se nalaze i vodeće kompanije iz domena reosiguranja. Poslednjih godina, Luksemburg radi i na tome da privuče što veći broj IT startap kompanija, pa su tako Skype i Amazon samo neka od imena koja su svoje evropske kancelarije otvorila ovde.

Kultura
Kao što se može pretpostaviti, najveći deo kulturnih sadržaja smešten je u prestonici. Ovde možete posetiti Nacionalni muzej istorije i umetnosti, Gradski istorijski muzej, Muzej moderne umetnosti velikog vojvode Anrija. I sam grad je velika kulturna atrakcija: srednjovekovna utvrđenja, crkve i očuvana tradicionalna arhitektura starih kuća u malim kaldrmisanim ulicama privlače veliki broj posetilaca. Njegovom šarmu doprinosi činjenica da je smešten na ušću reka Alzet i Petrus, preko kojih su podignuti mnogi mostovi, autentični ukrasi grada. Cene nisu niske, ali budući da se radi o najbogatijoj zemlji sveta, ipak su niže nego što biste možda očekivali. Cene pića u barovima se u proseku kreću od 6 do 8 eura, dok za ručak u restoranu treba izdvojiti od 20 eura. Cene ulaznica za turističke atrakcije su razumne, pa se tako ulaz u zamak Vianden, jedan od simbola zemlje, naplaćuje 7 eura po osobi.

Takođe vredi posetiti Nacionalni muzej vojne istorije u Diekirch-u i Evropski muzej u Šengenu.

Priroda Luksemburga je prelepa, a dok obilazite zemlju automobilom (oko sat i po je potrebno da bi se stiglo sa jednog kraja zemlje na drugi), uživaćete u besprekornim putevima.

Hrana i piće
Jedno od najpopularnijih jela je Kniddelen, odnosno nudle sa slaninom i sosom od pavlake, zatim Rieslingspachteit, pita od svinjskog mesa sa želeom od rizlinga, i Kachkeis, sir sličan kamemberu. U Luksemburgu se pravi pet vrsta piva Mousel, Battin, Diekirch, Bofferding i Simon, a od vina se najviše pije domaći rizling. Većina barova u prestonici je otvorena do jedan sat posle ponoći, a mnogi od njih imaju i prelepe terase ne otvorenom.

Podelite ovaj članak...

1 komentar

  1. Nisam bio ali jedan tip drži restoran pa je moguća poseta

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *