Pravila o poništavanju avio karata nisu prevara

Pravila o poništavanju avio karata nisu prevara

Pravila koja važe kod kupovine povratnih karata svetskih aviokompanija nisu prevara, kako je to veoma tendenciozno objavio jedan novozelandski list, a bez ikakve provere su preneli i neki domaći mediji.

Tačno je da će vam povratna karta propasti u celosti ako se ne pojavite na prvom ili međuletu sa karte, ali ne radi se ni o kakvoj prevari aviokompanija, već o tarifnom pravilu koje nije sakriveno od putnika. Naprotiv. Putnici koji kupuju povratne karte ili karte za putovanja koja se sastoje iz više segmenata, moraju znati da su te karte jedinstvene, odnosno da važe samo kao paket, a nikako pojedinačno. Kupovinom povratne avio karte putnik ostvaruje pravo na jedno i jedinstveno putovanje koje počinje, na primer, u Beogradu, gde se i završava. Povratna karta mu ne daje pravo na dva odvojena putovanja, što mnogi pomisle budući da se na karti nalaze najmanje dva leta (Beograd – Moskva i Moskva – Beograd, npr.) već isključivo na jedno putovanje (Beograd – Moskva – Beograd).

Kod ovakvih karata putnik može da preskoči poslednji let koji je u karti i da se ne vrati kući i tada, pod određenim, veoma retkim okolnostima, može imati pravo na povraćaj određenog iznosa novca datog za kartu. Međutim, ako putnik ne dođe na prvi let ili neki let između, tog momenta aviokompanija sa punim pravom smatra da je putnik odustao od putovanja i kartu poništava.

Ovo tarifno pravilo je zasnovano na potrebi aviokompanije da obezbedi popunjenost oba svoja leta, i odlazni i dolazni, i da smanji gubitke na određenoj liniji. Kada putnik kupi povratnu avio kartu on čini uslugu aviokompaniji i obezbeđuje joj veće izgleda za postizanje profitabilnosti na liniji. Zauzvrat aviokompanija putniku daje povoljniju cenu od one koju bi dobio da kupuje odvojeno dve karte u jednom smeru. To je klasičan paket usluga, gde se na povratan let ostvaruje izvestan popust. Putnici bi na taj način mogli da kupuju jeftinije povratne karte kada im treba samo jedan smer koji je skuplji, i da bi se zaštitile od takve zloupotrebe, aviokompanije automatski poništavaju celu kartu ako se bilo koji od segmenata ne iskoristi.

Kada postoje opravdani razlozi za propuštanje nekog od segmenata (pojedinačnih letova) koji čine jedinstveno putovanje za koje je kupljena jedna karta po jednoj tarifi, onda putnik može da se obrati kompaniji (pre nego što dođe vreme leta koji treba da propusti) i da u pregovorima sa kompanijom pokuša da uradi promenu rezervacije i sačuva segmente koji su mu potrebni, a one koji nisu da otkaže ili promeni. Neke kompanije dozvoljavaju ovakve promene, ali će možda za to zahtevati izvesnu doplatu. O ovim mogućnostima putnik se mora obratiti svojoj aviokompaniji ili agenciji kod koje je kupio kartu. Najbolje bi bilo kada bi putnik o svim tim mogućnostima i pravilima bio obavešten prilikom kupovine karte, što je zapravo i dužnost onoga ko prodaje karte.

Drugačije je pravilo kod low-cost kompanija koje prodaju pojedinačne karte po principu jedan let – jedna karta. Kada na taj način kupujete karte, onda imate dva odvojena putovanja, jedno do destinacije i drugo nazad i propuštanje prvog nikako ne utiče na pravo ostvarenja drugog.

Tarifiranje u avio saobraćaju je regulisala je IATA na osnovu Čikaške konvencije, koja za ovu delatnost ima značaj poput Povelje UN za ceo svet, i koja datira još iz 1947. godine. Ona propisuje načine prevoza putnika i određivanja cena karata prema ekonomskim specifičnostima avio saobraćaja. Treba imati u vidu da je letenje veoma skupo i da aviokompanije moraju stalno da prave balans između logične želje za profitom i potrebe da budu povoljne za svoje putnike. Sektor koji se bavi tarifiranjem u svakoj aviokompaniji je veoma kompleksan i zahtevan, a tarife koje na kraju izađu iz njihove kuhinje zavise od mnoštva najrazličitijih faktora.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X