Prve turističke atrakcije – Sedam čuda starog sveta

Prve turističke atrakcije – Sedam čuda starog sveta

Sedam svetskih čuda starog sveta je lista izuzetnih arhitektonskih i građevinskih poduhvata sa područja Mediterana i Bliskog istoka, navedena u više grčkih izvora.

Grčki putnici su ih umesto čuda, nazivali theamata – mesta koja treba videti, pa se tako njihovi opisi mogu smatrati pretečama turističkih vodiča. Zanimljivo je da je od Sedam svetskih čuda starog sveta do danas preživelo samo jedno – Velika piramida u Gizi i da je svih sedam čuda istovremeno postojalo samo šezdesetak godina. Pre nego što pročitate više o svakom od njih dalje u tekstu, razmislite, možete li da ih sve nabrojite?

Velika piramida u Gizi, Egipat

Keopsova piramida je najveća i najstarija od tri piramide u Gizi. Izgrađena je kao grobnica faraona Keopsa (mada neki naučnici ovo negiraju, budući da ni u jednoj od tri piramide nikada nije pronađena grobnica niti sarkofag). Veruje se da je izgrađena 2580. godine pre hrišćanske ere, visoka je 138,5m, i na njenoj izgradnji je tokom 20 godina radilo oko 100.000 ljudi. Sastoji se od preko 2,5 miliona kamenih blokova koji u proseku teže oko dve tone. Više od 4.000 godina bila je najviša građevina na svetu, ali je tu titulu izgubila u 13. veku, nakon izgradnje katedrale u Linkolnu (Engleska). Do sada su u njenoj unutrašnjosti otkrivene tri prostorije i više prolaza. Ova veličanstvena građevina još uvek krije mnoge tajne koje čekaju na otkrivanje u budućnosti.

Velika piramida u Gizi je jedino čudo koje postoji i danas

Viseći vrtovi Vavilona, Irak

Nažalost, o Visećim vrtovima Vavilona se ne zna ništa sa sigurnošću, iako su mnogi arheolozi godinama tragali za njihovim ostacima. Prema jednoj verziji priče, podigla ih je legendarna kraljica Semiramida, prema drugoj kralj Nabukodonosor II za svoju ženu, a neki naučnici veruju da si stari Grci pomešali lokaciju vrtova i da su se oni zapravo nalazili ne u Vavilonu, već u Asiriji. Inače, Vavilon se prostirao u oblasti južno od današnjeg Bagdada i zanimljivo, Vrtovi se ne pominju ni u jednom do sada otkrivenom vavilonskom tekstu, već isključivo i tekstovima starih Grka. Prema opisima, nastali su oko 600. godine pre hrišćanske ere i bili su terasastog oblika, a na svakoj terasi je bio raskošan vrt. Prava oaza u pustinji, za koju se veruje da je komplikovanim sistemom za navodnjavanje bila zalivana vodom iz Eufrata. Da li će Viseći vrtovi Vavilona ikada biti pronađeni? Ko zna. Možda čekaju da ih neko otkrije, a možda su davno uništeni zemljotresom ili prekriveni vodom Eufrata, koji je tokom vekova mnogo puta prmenio tok.

O ovom čudu se najmanje pouzdano zna, pa ni njegova lokacija nikada nije ptovrđena

Statua Zevsa u Olimpiji, Grčka

Statua Zevsa u Olimpiji bila je posvećena vrhovnom bogu grčkog panteona, u čiju čast su se održavale Olimpijske igre. Ogromni Zevsov hram u Olimpiji, koji je izgrađen 450. godine pre hrišćanske ere, izgubio je primat nakon što je sve moćnija Atina završila izgradnju velike statue Atine za Partenon. Zato je angažovan skulptor ove statue, Fidija, koji se smatra jednim od najvećih umetnika stare Grčke. Fidiji je trebalo 12 godina da završi statuu Zevsa, za koju legenda kaže da je jedva ušla u hram. Smatra se da je osnova bila visoka metar, a statua 13m, kao današnja četvorospratnica. Zevs je bio prikazan u sedećem položaju na veličanstvenom tronu, u jednoj ruci držeći skiptar sa orlom, au drugoj Niku, pobedu. Statua je bila izgrađena od drveta, metala i slonovače, prekrivena zlatom. Nažalost, nije poznato šta se tačno desilo sa statuom. Nakon što su Olimpijske igre po naredbi cara Teodosija zabranjene kao paganski običaj, Zevsov hram je zatvoren, a statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju. Neki veruju da je rasparčana, drugi da je stradala u požaru ili zemljotresu. Od Zevsovog hrama danas su ostale samo ruševine, ali zanimljivo je da su naučnici u Olimpiji nedavno pronašli ostatke Fidijine radionice.

Zevsov hram se nalazio u Olimpiji i krasila ga je monumentalna statua vrhovnog grčkog boga

Artemidin hram u Efesu, Turska

Ovaj grčki hram posvećen boginji Artemidi izgrađen je 550. godine pre hrišćanske ere u Efesu, u blizini današnjeg turskog grada Selčuka, na mestu gde je još od bronzanog doba postojalo svetilište, za koje se verovalo da su ga sagradile Amazonke. Artemidin hram je izgradio lidijski kralj Krez po projektu čuvenog grčkog arhitekte Herosifana, a bio je ukrašen bronzanim statuama koje su napravili najpoznatiji umetnici tog vremena, uključujući i Fidiju. Hram je bio veoma poštovan, a postoje dokazi da su hodočasnici dolazili čak iz Persije i Indije i da je služio i kao pijaca. Nažalost, postoje pisani podaci da je hram tokom svoje istorije uništavan i ponovo podizan bar četiri puta. Osim što je bio izložen poplavama i zemljotresima, zabeleženo je da je 356. godine pre hrišćanske ere, čovek po imenu Herostratus zapalio hram želeći da uđe u anale istorije. Prema legendi, te iste noći rođen je Aleksandar Veliki, a boginja nije mogla da spasi svoj hram od strašne sudbine, jer tada nije obitavala u njemu, već je otišla da prisustvuje rođenju velikog vojskovođe. Nakon što je izgoreo do temelja, hram je obnovljen, još lepši i grandiozniji, a kada je apostol Pavle u 1. veku posetio Efes da bi propovedao hrišćanstvo suočio se sa veoma jakim kultom omiljene boginje. Ipak, nakon jednom velikog pljačkaškog pohoda na hram u 3. veku od strane Gota, hrišćanstvo je ipak zaslužno za njegovo zatvaranje u 5. veku. Danas su na ovom mestu vidljivi temelji i pokoji stub.

Od Artemidinog hrama ostali su samo temelji i pokoji stub

Mauzolej u Helikarnasu, Turska

Mauzolej u Helikarnasu bio je nadgobni spomenik karijskog kralja Mauzola, izgrađen oko 350. godine pre hrišćanske ere u današnjem Bodrumu. Iako nije bio impozantnih dimenzija, njegova lepota je toliko plenila pažnju savremenika, da je ime kralja kome je bio posvećen zauvek ostalo sinonim za raskošne grobnice. Mauzolej je bio ukrašen od poda do vrha desetinama statua ljudi i životinja u prirodnoj veličini, a grobnica i sarkofag bili su od alabastera i raskošno ukrašeni zlatom. Na vrhu je stajala statua kočija koju su vukla četiri konja. Mauzolej je ponosno odolevao zubu vremena 1.600 godina, a zatim ga je snažan zemljotres jako oštetio. Vitezi jovanovci koji su u 15. veku okupirali okolinu, u gradu su izgradili veliki krstaški zamak, a za njegovo utvrđivanje koristili su materijal iz Mauzoleja, pa se i danas obrađeni kameni blokovi sa antičkom dekoracijom mogu videti u njegovim zidinama. Do polovine 16. veka sav kamen ovog drevnog spomenika je iskorišćen ka materijal za izgradnju novih objekata, i danas se na mestu gde je nekada ponosno stajao mogu videti samo ostaci temelja. Od propasti je ipak sačuvano nekoliko skulptura i deo unutrašnje mermerne dekoracije.

Mauzolej u Helikarnasu plenio je lepotom dekoracija

Kolos sa Rodosa, Grčka

Džinovska statua Kolosa na ulazu u luku Mandraki na Rodosu postojala je samo šezdesetak godina, ali je zbog svoje neponovljivosti zaslužila svoje mesto među Sedam svetskih čuda, kao simbol borbe za slobodu i jedinstva naroda. Kada je makedonski vladar Kipra Antigon I Monoftalmos izvršio opsadu Rodosa, saveznik ostrva, Ptolomej I, je iz Egipta poslao svoje trupe u pomoć. Kiparska vojska se tada povlači, a u čast osolobođenja, stanovnici Rodosa podigli su najveću statuu starog sveta, posvećenu svom bogu zaštitniku Heliosu. Izgradnja je trajala 12 godina i kada je završen, Rodos je bio visok 33m i prekriven bronzom, kako bi na suncu sijao kao pravi Helios (bog sunca). Statua je stajala na ulazu u luku sve dok ostrvo 226. godine pre hrišćanske ere nije pogodio snažan zemljotres, koji je Rodosa polomio na mestu gde je bio najslabiji – u kolenu. Stanovnici Rodosa odbili su ponudu egipatskog vladara Ptolomeja III da u potpunosti finansira njegovu obnovu, jer im je tako reklo proročanstvo. Statua je tako ležala polomljena 800 godina, a ljudi iz helenističkog sveta su dolazili da joj se poklone. Kada su Arapi u 7. veku okupirali ostrvo, uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih. Prema legendi, bilo je potrebno 900 kamila da nosi materijal.

Svetionik u Aleksandriji, Egipat

Svetionik u Aleksandriji izgrađen je između 300. i 280. godine pre hrišćanske ere na poluostrvu Faros. Nakon smrti Aleksandra Velikog, nad Egiptom je preuzeo vlast njegov namesnik Ptolomej I. Za svoju prestonicu je proglasio Aleksandriju, ali zbog nepovoljnih uslova za pristajanje u gradskoj  luci, Ptolomej je naredio da se izgradi svetionik, koji je ubrzo postao simbol grada. U njegovu izgradnju uloženo je mnogo novca i predstavlja arhitektonski biser starog sveta. Izgradnju su svojim proračunima pomagali naučnici Aleksandrijske biblioteke. Svetionik je bio visok 117m, na najvišem spratu noću je gorela vatra, dok su danju za signaliziranje korišćena ogledala. Prema legendi, refleksija ogledala korišćena je i da se neprijateljski brodovi zapale pre nego što priđu luci. Kada su Arapi pokorili Egipat, svetionik je i dalje bio u funkciji, a osvajači su se divili njegovoj grandioznosti. Ipak, oni su za svoju prestonicu odabrali Kairo, i nakon što je svetionik oštećen u velikom zemljotresu 956. godine, više nije obnavljan. Serija kasnijih zemljotresa ga je gotovo potpuno uništila, a čuveni arapski putopisac Ibn Batuta zabeležio je da tokom svoje posete Aleksandriji 1349. nije mogao ni da priđe ulazu u svetionik. Kasnije je na ovom mestu od materijala iz svetionika izgrađena tvrđava, a danas se tu nalazi Pomorski muzej.

Ostale korisne savete pročitajte ovde. 

Podelite ovaj članak...

1 komentar

  1. Fantastican tekst.Tacno nam treba malo podsecanja na genijalnost starog veka.Svi pominjemo svetska cuda a zaboravili smo fascinantne cunjenice o njima. Steta sto ne mozemo danas da se divimo ovim arhitektonskim remek delima

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X