Segedinska katedrala, više od bazilike

Segedinska katedrala, više od bazilike

Segedinska katedrala, više od bazilike

Segedinska katedrala obnovljena je zahvaljujući investiciji u iznosu od 2,1 milijarde forinti u okviru domaćeg razvojnog programa i u saradnji sa Evropskom unijom. Između ostalog, izgrađen je multifunkcionalni izložbeni prostor, a u odajama ispod nivoa zemlje tokom obnavljanja, dograđeni su informacijski pult, bife za hodočasnike, art šop i knjižara. Delom se promenio i liturgijski prostor. U poprečne brodove je dodato nekoliko redova novih klupa i poboljšana je akustika dvorane. Takođe se za javnost otvaraju zapadni i Dimitrijev toranj. Međutim, ovde se radi i o mnogim drugim sadržajima. Katedrala i glavni trg, ova jedinstvena mešavina piazze mediteranskih gradova i odmerena severnjačka ciglena arhitektura, predstavljaju mesto okupljanja lokalnog stanovništva i brojnih gostiju. Katedrala je ujedno i eparhijska prestonica, crkva, odredište hodočasnika, sveta odaja, ekskluzivno konferencijsko i koncertno mesto, dom „Open Air“ festivala, zapravo, pravi magnet za publiku.

Nedavno sam dobio poštom pravu razglednicu… A na njoj: Segedin. Razglednica je fokusirana, naravno, na katedralu i glavni trg. Sve ostale atrakcije grada: most u centru, univerzitet i banja su prisutni, ali na krajevima razglednice… Dakle, ako se govori o Segedinu, prvo što svakom pada na pamet jesu katedrala i Open Air Festival.

Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da donesem odluku da posetim Segedin i tamošnju Katedralu. Stižem u ovaj grad tokom jednog od najtoplijih letnjih dana… i naravno, odmah krećem put Katedrale. U ovom sparnom danu veoma mi prija tišina i hlad katedrale. Ali, ne ježim se samo zbog velike razlike u temperaturi, već zbog monumentalnosti i atmosfere koja ovde vlada. Instinktivno sam utihnuo, posmatram, pokušavam da upijem prostor.

Naš „turistički vodič“, a o boljem ne bismo mogli ni sanjati, Vanca Laslo, dobitnik nagrade Ibl za arhitekturu, govori pregršt zanimljivih informacija o konceptu obnove i rekonstrukcije katedrale. Ove reči nisu samo njegove reči, već i reči Žolta Gintera, njegovog saradnika i kolege, koji je takođe nagrađen Iblovim ordenom za arhitekturu, kao i reči Kataline Čilag.

Untitled-2-1024x575Vanca Laslo je rekao: „Snažna namera nam je bila da istaknemo lepotu katedrale na osnovu njenog celokupnog koncepta i da svima učinimo dostupnim njene vrednosti, kako bi stvorili ozbiljnu turističku destinaciju. Istovremeno smo hteli ojačati i njene društvene funkcije, u kojima su crkva i njeni kulturološki prostori mesta susreta, razgovora, bilo verskih ili drugih zajednica. Temeljno smo proučili unutrašnjost katedrale, njenu dekoraciju, simbolizam i prateće prostorije. Pre svega, pokušali smo da pojasnimo odnos izgleda između originalne građevine i one u koju je danas izrasla. Sa jedne strane, tokom faze planiranja, izgled joj je vraćen u prvobitno stanje, a sa druge strane, u okviru promena smo, po današnjim standardima i saznanjima, tumačili njenu celinu.“

Čuli smo mnogo zanimljivih informacija o preobraženju liturgijskog prostora; o baldahinu koji je specijalnom tehnikom, tokom više nedelja mukotrpnog rada, dobio svoje novo mesto; o nedavno obnovljenim vitražima majstora Mikše Rota i Želer Imrea; o reinstaliranju relikvije Svetog Gerharda; o novim klupama; o obnovljenoj ispovedaonici; kao i o značaju i simbolici svih ovih stvari. Tokom razgovora smo stigli do istočne kapele koja je sada pretvorena u krstiteljsku kapelu. U jednostavnom i bezgranično otvorenom prostoru Vanca Laslo, nakon prelepe krstionice, nam sada pokazuje nove klupe i objašnjava zašto su ove klupe baš ovako dizajnirane. Objašnjenje je jedinstveno: „da bi deca nakon mise jednostavno mogla spakovati svoje igračke.“

31-1024x528Zatim smo krenuli prema kriptama, a one predstavljaju jednu od glavnih atrakcija i utiču u velkoj meri na turistički razvoj katedrale. Kripte u kojima su bile smeštene urne, ukrasne grobnice, jedna kapela i jedan nedostojan transformator, kripte koje su ranije služile za skladištenje stvari, zbog svog „nelogičnog“ tlocrta, sada su preobražene i preporođene. Prostor se otvorio i udišemo osećaj slobode. Već vidim interaktivnu izložbu koja predstavlja katedralu i glavni trg, izložbu trezorskih crkvenih dobara, turiste, hodočasnike, poslovne ljude koji dolaze na konferencije, mlade koji stižu na koncerte, studenta koji u kafeteriji uz kafu prelistava svoje beleške, decu na ekskurziji, filmofila koji uzbuđeno čeka projekciju filma, radoznalog stranca i šta više, marketinškog profesionalca koji traži ekskluzivno mesto za neki događaj. Moderni, čisti, prostrani, jednostavni, transparentni, funkcionalni, ali ipak vrlo uzbudljivi i sveti, sakralni prostor u kome zajedno sa sećanjima mrtvih, koegzistiraju i živi.

fogadoter_04 fogadoter_03 elolepcso_alatti_fogadoter dom_liturgikus_terIz „podruma“ idemo u „potkrovlje“. Uprkos temperaturama od oko 40 stepeni Celzijusa nije bilo pitanje da li ćemo se popeti sve do vrha zapadnog tornja. Panoramu, naravno, ne možemo propustiti, a usput posmatramo život koji nanovo živahno počinje na svakom spratu kroz koji prolazimo. U novoprojektovanim sobicama održavaju se individualne radionice, studijski razgovori i spremaju se nastavni prostori. Ove posebne sobice su akustično i hermetički „zaključane“, kako bi se osigurao rad onih koji u njima borave, a daju mir i tišinu onima koji u njima razmišljaju o velikim stvarima. U tornju se možemo popeti sve do balkona vidikovca koji je izgrađen oko tornja, a put nas vodi spiralnim stepenicama koje prolaze kroz zvonik. Inače, u istočnom tornju je izgrađen lift, koji omogućuje posetu ovog divnog mesta i nepokretnim osobama… Prilikom silaska sa tornja, pre nego što pogledamo Dimitrijev toranj i pozornicu Open Aira, još jednom na minut zastajemo u katedrali, da se malo odmorimo, saberemo, posmatramo i divimo.

Napolju je toplota i dalje neizdržljiva, a mi se penjemo železnim stepenicama Dimitrijevog tornja. U međuvremenu, takođe saznajem od Lasla Vance da je kula jedan od izuzetnih spomenika srednjovekovne ravničarske arhitekture. Tokom renoviranja radovi su izvedeni u skladu sa zamislima Bele Rajha, koji je u 30-tim godinama konstruisao konačnu strukturu tornja. Toranj je, oponašajući srednjevekovnu tradiciju, služio i kao krstionica, kojoj je sada vraćena originalna karakteristika i u okviru čega su u potpunosti obnovljene impresivne freske Vilmoša Abe-Novaka u liturgijskom prostoru. Na prvom spratu se nalazi interaktivni izložbeni prostor. Ovde je restaurirana i ograda od kovanog gvožđa, poznata kao „Kapija života“. Takođe saznajem da su pločnici ispod arkada na glavnom trgu obnovljeni i da se ovaj deo Nacionalnog Panteona pokušava zaštititi od mnoštva golubova, koji iznad njih traže prenoćište.

2-1024x528Odavde nas put vodi do Open Air pozornice koja je već decenijama nerazdvojni deo katedrale i glavnog trga, a proces obnove je naravno pokušao promeniti i način korišćenja mesta na trgu. Celo pozorište i kulise su doživele veliki preokret i prešle su u zagrljaj univerzitetskih zgrada, naspram ulaza katedrale i dobile potpuno novo gledalište i novo opremljenu rotacionu binu. Šta više, obnovljeno je osvetljenje i ozvučenje, kao i garderobe glumaca. Ova nova rešenja su doprinela potpuno novom vizuelnom obogaćenju Open Air Festivala. Kolektivna obnova ova dva simbola grada samo pojačavaju ideju da se ovde nalazi glavna scena varoškog života.

Kažu da je Bog oduvek računao na to da će stranci biti ljubazni jedni prema drugima. Ovo je glavna poruka ovog trga: da se brinemo jedni o drugima, da postanemo bolja zajednica. I o tome, da imamo vere jedni u druge… Da smo i mi deo nečeg mnogo većeg i da gradimo snažne veze jedni sa drugima. I kada dođemo na ovaj trg sa prijateljima, članovima porodice ili tokom razgovora sa strancima i svojim voljenima na ovom divnom mestu, možemo osetiti te snažne niti koje nas međusobno vezuju. I tada se ispostavi da dobro funkcionišemo kao zajednica.

Malo je stvari danas koje su vrednije od ovoga. Zato dođite na trg i u katedralu! Uživajte u njihovim darovima. Pričajte o njima, diskutujte o njima, otkrijte njihovu lepotu…

Informacije:
www.szegedidomturizmus.com
www.facebook.com/szegedidom

Author: Barbara Lukacs

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *