Slonovi: Mračna strana azijskog turizma

Slonovi: Mračna strana azijskog turizma

Slonovi: Mračna strana azijskog turizma

Milioni ljudi se tokom posete destinacijama u Aziji slikaju sa slonovima – kako ih maze, jašu, hrane ili kupaju. Interakcija sa slonovima je postala jedno od nezaobilaznih turističkih iskustava u ovom delu sveta.

Ali organizacije za zaštitu životinja upozoravaju da se zbog ove prakse sve više slonova lovi iz divljine i drži zarobljeno u nehumanim uslovima isključivo radi ljudske zabave i profita. Broj slonova koji se koriste u ovu svrhu je u Tajlandu povećan za trećinu tokom prethodnih pet godina.

Istraživači World Animal Protection-a pregledali su oko 3.000 slonova i zaključili da više od tri četvrtine njih živi u „izuzetno okrutnim“ uslovima. Mnogi su bili vezani lancima kraćim od 3 metra i prinuđeni da žive na betonu, u blizini bučnih puteva, izloženi glasnoj muzici i buci.

Do sada je oko 160 turističkih agencija širom sveta javno objavilo da neće prodavati ulaznice za događaje u kojima učestvuju trenirani slonovi. TripAdvisor je 2016. godine takođe potvrdio da ukida prodaju ulaznica za sva putna iskustva u kojima turisti dolaze u direktan kontakt sa divljim životnjama, uključujući i slonove.

„Okrutni trend korišćenja slonova za jahanje, vožnju i predstave za turiste je u porastu – i ljudi treba da znaju da se slonovi odvajaju od majki dok su bebe, a zatim se izlažu surovom treningu, kažnjavanju i ceo život provode u bednim uslovima.“

„Turisti se moraju edukovati, a turističke atrakcije ovog tipa, čiji deo su divlje životinje, moraju se širom sveta regulisati zakonima.“

Istraživanje koje je sprovedeno između novembra 2014. i maja 2016. godine u Tajlandu, Laosu, Kambodži, Indiji, Nepalu i na Šri Lanki, obuvatilo je 220 mesta na kojima su slonovi korišćeni u ovu svrhu. Od 3.000 slonova, samo 200 je živelo u prihvatljivim uslovima, u utočištima u kojima je ljudima bilo dozvoljeno samo da sa sigurne razdaljine posmatraju životinje – bez jahanja, kupanja i cirkuskih trikova.

Prema izveštajima, Tajland ima duplo više slonova koji se koriste u turizmu od svih ostalih gorepomenutih zemalja zajedno. U proteklih pet godina broj posetilaca Tajlanda se povećao na preko 30 miliona, a 40% onih koji su učestvovali u istraživanju izjavili su da su jahali ili planiraju da jašu slonove. Procenjeno je da godišnje 13 miliona turista prisustvuje predstavama u kojima učestvuju slonovi.

Mnogi od njih zarobljeni su u divljini, a da bi se divlje životinje pripitomile i naučile da nose čoveka na leđima, koriste se surove metode i elektrošokeri. Proces je poznat kao „lomljenje“, „slamanje“ slona.

Međunarodna unija za očuvanje prirode (International Union for Conservation of Nature – IUCN) azijske slonove klasifikuje kao ugroženu vrstu. Oni su i na CITES-ovoj listi ugroženih vrsta.

Mnogi od tajlandskih zatočenih slonova prokrijumčareni su iz Mjanmara, čime se ugrožava divlja populacija slonova u ovoj zemlji.

Jahanje slona je još uvek jedno od nezaobilaznih iskustava za mnoge turiste koji posećuju zemlje Azije, a odskoro i Afrike. Ljudi uglavnom jahanje najvećeg kopnenog sisara doživljavaju kao kulturno iskustvo, sa određenom romantičnom notom, a veoma mali broj turista shvata da ta praksa ugrožava život ovih veličanstvenih životinja, a potencijalno dovodi u opasnost i ljude.

„Jahanje i interakcija sa slonovima u zatočeništvu, plivanje sa delfinima, šetnja među lavovima ili maženje bebe tigra radi fotografije – ovo su samo neke od veoma zabrinjavajućih turističkih aktivnosti koje uključuju životinje. Svaka od njih je štetna za životnje i direktno ih ugrožava, a predstavlja i rizik za bezbednost ljudi.“

Ipak, postoji mali broj utočišta u kojima se životnje drže u humanim uslovima. U Tajlandu se ona uglavnom nalaze na severu, u okolini Čang Maija. Organizacije za zaštitu životinja navode da ovakva mesta treba podržavati i činiti sve da se njihov broj poveća.

Tajland je proteklih godina takođe sproveo brojne mere za poboljšanje uslova života zatočenih slonova. Pre dve godine je kreirana baza podataka o slonovima u svim „utočištima“, a i granica sa Mjanmarom je pod veoma strogim nadzorom, kako bi se sprečilo krijumčarenje.

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *