Šri Lanka: Dambula, Sigirija i Polonaruva

Šri Lanka: Dambula, Sigirija i Polonaruva

,,…Sunce me je zlatno
za ruku kao dete vodilo.
Jesam li to nebom
punim cveća išao
Ili sam zemlju gledao,
gde ljudi još krila imaju?
Davno sve beše.
Ne sećam se, je li
ostrvo to u mom srcu
Ili je srce moje
zauvek na njemu ostalo….“

Stevan Pešić

Neustrašivi božanski junak – Rama, sedmi avatar, reinkarnacija ili otelotvorenje hindu boga Višnua je prema najdužem epu u istoriji svetske književnosti (Ramajana, oko 30.000 stihova) sa ostrva Lanka izbavio svoju vernu i voljenu Situ, koju je tu zatočio strašni demon Ravana.

Kada je na njega prispeo, legendarni i prvi sinhaleški kralj, Viladža (iste godine kada se Gotama Buda preselio u večnost, u Kušinagaru u Indiji  483. godine pre nove ere) nazvao ga je Tamrapani, na sanskritu (klasični jezik Indije i liturgijski u hinduizmu i budizmu) – crvena ili bakarna zemlja.

Za Rimljane ona je bila Serendibis, a po jednoj od legendi, Kleopatra je svoga sina Cezariona, poslednjeg kralja drevnog Egipta, poslala ovamo ne bi li ga zaštitila i sklonila daleko od očiju zaverenika, no, ta odluka je samo odložila njegovo smaknuće.

Arapi su ga znali kao Serendib, antičkim Grcima znan kao Sielen Diva. Na holandskim i portugalskim pomorskim kartama bio je ucrtan kao Seilao i Zejla, a kao minijaturni, ali  dragoceni deo najvećeg u istoriji čovečanstva, Britanskog carstva, proslavio se pod imenom Cejlon. I sve tako do 1972. godine kada je antičkom imenu Lanka, dodato i ono ‘Sri’, kao počasni pridev koji personifikuje prosperitet, slavu.

Kao suza koja se zaustavila padajući sa obraza susedne Indije, ostrvo Šri Lanka zemlja je duge i neobično zanimljive istorije koja se prepliće sa mitologijom u kojoj su glavni junaci neustrašivi kraljevi, bogovi, demoni, nadahnuti graditelji, umetnici  i jedan sasvim poseban zub. Njena priroda je veličanstvena, jedinstvena, sa hiljadu lica i ogleda se očima slonova koji su ovde skoro pa domaće životinje, u njenim nacionalnim parkovima, beskonačno dugim peščanim plažama, u cvrkutu retkih ptica koji dopire pravo iz džungle.

Jedan od glavnih aduta Šrli lanke su njene duge peščane plaže

Foto: pasja1000 from Pixabay

Na teritoriji manjoj od Srbije za skoro čitavu Vojvodinu, skućilo se oko 22 miliona, uglavnom Sinhaleza, zatim šrilankanskih Tamila i onih iz Indije, Mora (naroda arapskog porekla), a među njima i nekoliko hiljada prastanovnika ostrva, naroda Veda. Svi oni, tako zgusnuti, okruženi Indijskim okeanom uglavnom žive od uzgajanja i proizvodnje čaja, kaučuka, voća, cimeta i drugih začina. Jedni su zaposleni u tekstilnoj industriji, drugi vade i obrađuju drago kamenje, a treći pak, rade u transportnom sektoru (reklo bi se da njih nekoliko stotina hiljada rade kao vozači tuk-tukova, kojih na ostrvu ima u svim bojama i iza svakog ćoška).

Branje čaja na Šri Lanki

Branje čaja, Foto: jürgen Scheffler from Pixabay

Zaposlenih u turističkom sektoru ima sve više, naročito od 2009.  godine, kada je došao kraj dvadesetšetogodišnjem građanskom ratu. Teroristički napad u aprilu deset godina kasnije ozbiljno je uzdrmao svakodnevicu na ostrvu, a naročito se odrazio na broj stranih turista koji bi da ga posete. Redovi koji slede su skroman doprinos oporavku turizma u ovoj lepoj i dalekoj zemlji, kao i ohrabrenje onima koji planiraju da posete Šri Lanku.

Sve počinje sletanjem na međunarodni aerodrom S.W.R.D. (Solomon Vest Ridžvej Dias) Bandaranaike, tridesetak kilometara severno od Kolomba. Aerodrom koji nosi ime četvrtog po redu premijera Šri Lanke (tada još uvek Cejlona), ubijenog u atentatu 1959. godine. Ime njegove supruge Sirimavo, koja je nastavila tamo gde je on zaustavljen pucnjem iz pištolja od strane jednog budističkog monaha stao, budi sećanja na Pokret nesvrstanih zemalja i doba kada su odnosi Šri Lanke i SFRJ bili na visokom trgovinskom i političkom nivou. Pamtiće se njeni sariji, topao pogled iza stakala naočara sa crnim okvirima i njene posete Igalu i Brionima. U svojoj zemlji biće upamćena po nacionalizaciji privrede, zahtevnim, odlučnim i neophodnim reformama, kao i po činjenici da je u tri mandata bila premijer. I ne samo to, Sirimavo Bandaranaike će ostati upamćena kao prva žena premijer u čitavom svetu.

Nakon srdačne dobrodošlice posade koju čine vozač turističkog autobusa, njegov pomoćnik i vodič, novodošli gosti se kite oko vrata venčićima napravljenim od svežeg cveća i početak druženja sa Šri Lankom može da počne. Put koji vodi od aerodroma ka mestašcu Dambula, dugačak je tek 130 km, ali će vožnja potrajati oko 4 sata. Drum nema rupa, ali ima samo dve trake pa se saobraćaj odvija sporo, a ‘“uzbudljivo“ je jedino tokom preticanja. Između gabaritnih međugradskih autobusa indijske proizvodnje, uglavnom krcatih putnicima, provuče se poneki skuter, tuk-tuk (jedinstveno vozilo, karakteristično za ovaj deo sveta, zapravo motor sa kabinom za troje putnika, izdržljivo, brzo, jeftino i pouzdano sredstvo prevoza za kraće razdaljine) ili automobili sa prikolicama natovarenim granama sa plodovima kokosovog oraha, džakovima pirinča ili lubenicama. Oprez! Na Šri Lanci se vozi levom stranom.

Na Šri Lanki se vozi levom stranom

Foto: guciuksg from Pixabay

Mestašca kroz koja se prolazi sastoje se od stotinak kuća i zgradica, po kojom stupom ili džamijom. Čini se da iza takvih redova kuća koji su razbacani uz put nema više ničega do pirinčanih polja, ponegde oivičenih tankim, izvijenim palmama. Odmah iza njih, sa brda spuštaju se uvojci i pramenovi džungle, guste, tajnovite i pune života. Takva je i Dambula, jedno od mesta unutar ,,kulturnog trougla“ Šri Lanke koje čini zamišljeno polje između starih prestonica: Anuradapure, Polonaruve i Kendija. Pećine Dambule uklesane u 160 metara visoku monolitnu stenu, vekovima su ishodište budističkih hodočasnika, a sa pojavom turizma, i putnika namernika.

Dambula privlači kako hodočasnike, tako i brojne turiste

Foto: lapping from Pixabay

Staze i stepeništa koje vode ka ovom jedinstvenom svetilištu pretrčavaju i po njima skakuću makaki majmunčići, simpatična stvorenja, ali vešti kradljivci. Njihova spretnost da iz torbi nepažljivih turista fantastičnom brzinom ugrabe šta god im padne šaka, poznata je onima koji su ostajali bez naočara, novčanika, fotoaparata. Prodavci buketa jarko lljubičastih vodenih ljiljana i belih lotosa, tog božanstvenog cveta i simbola čistote i uzvišenosti, čekaju na svoje mušterije. Hodočasnici će njima, umesto prstima, nežno pomilovati Budina stopala i ostaviti ih kraj jedne od 153 statue Šakjamunija ili mudraca iz Šakje, kako su Budu zvali.

Makaki majmuni su svakako simpatični, ali su veoma vešti kradljivci

Foto: pasja1000 from Pixabay

Zanimljivo je, na primer, da su Sidarta Gotama, Konfučije i Heraklit hodali zemljom u isto vreme, svako na svom kraju sveta. Prvi dolinom Ganga, drugi na tlu današnje Kine, a treći na obalama istočnog Mediterana. Svako od njih je ostavio neizbrisiv trag na polju filozofije, međutim, nakon Budine smrti (ali i za njegova ovozemaljskog života), duh Istočne Azije i njeno lice, zauvek će biti promenjeno. Stupe, hramovi i statue podignute njemu u čast rasute su od Japana do Avganistana, od Kine do Indonezije. Mala, ali sjajna tačka na tom zvezdanom nebu je i Dambula. Tačno 153 statue Bude u meditirajućem, ležećem ili uspravnom položaju. Neke od njih su isklesane u prirodnoj veličini, a ima i gigantskih poput one u pećini Božanskog kralja koja je dugačka 14 metara. Uz nekoliko manjih stupa i figura hindu bogova, vladara antičkih kraljevina na ostrvu – Anuradapure i Polonaruve, u mističnom i spiritualnom ambijentu, milenijumska duhovnost prisutna je u svakom trenu, pri svakom koraku. Tavanice ukrašene freskama, iako već prilično izbledele obasjane vekovnim treperevim sjajem sveća, opisuju događaje iz Ramajane i Budinog života.

Pečine u Dambuli sadrže veliki broj statua Bude

Foto: Sue Todd from Pixabay

U dvorištu ispred je razgranata krošnja bodi drveta (ficus religiosa) sa karakterističnim zašiljenim listovima. Ispod jednog takvog, u Bodgaji u Indiji, Sidarta je postao Buda. Mladica sa tog, za budiste najsvetijeg drveta koje i dalje čuva tajnu i uspomenu, doneta je na Lanku i zasađena još 288. p.n.e. Smatra se da je upravo ovo drvo  – Jaja Sri Maha Bodi (Jaya Sri Maha Bodhi) najstarije drvo na svetu za koje se zna kada je tačno zasađeno. Nalazi se u Anuradapuri, danas glavnom gradu provincije Severozapad i pod specijalnom je zaštitom države.

Statua Bude u Dambuli

Foto: lapping from Pixabay

Na malenom platou, tu gde se ostavlja obuća pre ulaska na sveto tlo hrama i gde prodavci magnetića za frižider u obliku slonova, ogrlica, trica i kučina ‘pecaju’ one malo naivnije turiste, u daljini se u širokoj šumovitoj ravnici ističe kameno brdo neobičnog izgleda i magične privlačnosti. Da, to je Sigirija ili ‘lavlja stena’, fotogenična izdaleka i izbliza, nedokučiva i neprolazna. Sigirija je hedonistički panteon jednog kralja i eklektika je građevinskih podviga, saglasja i harmonije sa prirodom, žudnje za neprolaznošću.

Uspon na Sigiriju vredi svog truda

Foto: lapping from Pixabay

Kako to ponekad biva, jedan princ je morao da ubije svog oca ne bi li zauzeo njegovo mesto. Tako se  i Kasjopa, potonji kralj, rešio svog oca Datusene tako što ga je živog zazidao, a polubrata, onog koji je trebalo da nasledi oca na tronu, primorao na beg u Indiju 477. godine naše ere, sigurnosti radi, ali i zbog mogućnosti da od Sigirije napravi sopstveno parče raja na zemlji, Kasjopa ovamo premešta prestonicu iz Anuradapure. Tada se sama stena i njeno podnožje pretvaraju u najveće gradilište na ostrvu iz kog će se roditi plod jednog sna – Nebeska tvrđava.

Na samom vrhu počinje gradnja velelepne palate, na zapadnoj strani stene, negde na sredini, obrise počinje da dobija monumentalna ‘lavlja kapija‘ a u podnožju, pošto je brižljivo isplaniran, armija radnika sprovodi u plan zamisao nepoznatog genija, kopajući čitav sistem kanala povezujući rezervoare i raskošne bazene okružene baštama, drvoredima, voćnjacima. Smela Kasjopina verzija Semiramidinih vrtova sa vodotocima, fontanama, hramovima i utvrđenjima sigurno je basnoslovno koštala, ali kralj očigledno  nije imao finansijskih poteškoća. Naime, i danas je Šri Lanka poznata širom sveta po nalazištima i proizvodnji dragog kamenja, naročito safira. Jedan takav safir krasio je verenički prsten princeze Dajane, a sada taj isti prsten krasi ruku njene snahe Kejt Midlton. Takođe, sa Šri Lanke potiče i safir koji samouvereno i kraljevski blista na kruni kraljice Ujedinjenog Kraljevstva, Elizabete.

Šri Lanka je bogata dragim kamenjem

Foto: photoliver from Pixabay

Uspon ka vrhu stene nije nimalo lak, čak i za one kojima ne nedostaje kondicija. Beskonačni redovi stepenica, uske, ponegde strme stazice. Ipak, ljubazni i nasmejani momci u belim majicama sa amblemima lokaliteta koji je pod zaštitom Svetske kulturne baštine, čekaju spremni da se nađu onima koji se malo teže uspinju. Usput mogu da posluže i kao vodiči, a visina napojnice je stvar izbora.

Uspon do vrha Sigirije nije lak, ali se isplati

Foto: pasja1000 from Pixabay

Zagonetni osmesi devojaka sa fresaka koje sačekuju goste na putu ka lavljoj kapiji koje su preživele punih petnaest vekova, bude čežnju, postavljaju pitanja, mame na uzdah. Nagih i lepo oblikovanih grudi na kojima su se rascvetale blistave ogrlice, nežne i u laktovima povijene ruke koje pružaju darove u vidu voća i drugih dragocenih predmeta ukrašene su zlatnim narukvicama. Ko su bile ove dame koje neodoljivo podsećaju na apsare sa hramova Angkor Vata u Kambodži? Budući da su im glave ukrašene nečim što bismo mogli nazvati krunama, neki istoričari smatraju da su to bile kraljeve ćerke. Ipak izvesnije je da su na zidnim slikama predstavljene samo neke od petstotinak kraljevih konkubina u kojima je i sa kojima je uživao.

Sigirija je jedna od najvećih atrakcija Šri Lanke

Foto: Artur Maltsau from Pixabay

Uglačani gipsani zid nazvan ‘zidom ogledala’, putokaz je da posetioci nastave dalje. Možda su nekada kralj i njegova svita mogli da se ogledaju u njemu, ali su u vekovima nakon njih, posetioci na njemu urezivali stihove, poruke, zapažanja… Otkriveno ih je tačno 655, a velika većina je starija od jednog milenijuma.

Susret sa ‘lavljom kapijom’ od koje su ostale samo džinovske šape i preteće kandže, budi strahopoštovanje. Kroz nju se prolazilo ka Kasjapinom čardaku smeštenom negde između neba i zemlje. Stepenice koje i danas postoje, vodile su kroz čeljusti lavlje glave visoke dvadesetak metara. Kako li je samo izgledala nakon poslednjih udaraca čekića u dleta bezimenih majstora, kako li je bila obučena svita okupljena prilikom svečanog otvaranja i kraljevog prolaska kroz veličanstvenu kapiju?

Od Lavlje kapije ostali su samo delovi, koji svedoče o njenoj prvobitnoj monumentalnosti

Foto: pasja1000 from Pixabay

I opet, kako to obično biva, osveta je prestigla kralja željnog slave i mačem presekla nit koja je držla Sigiriju okačenu o tavanicu raja. Polubrat se vratio iz Indije, sakupio vojsku i…

Nakon pređenih posledenjih stotinak, vrlo strmih stepenika, konačno se stiže do vrha Sigirije i ostataka kraljevske palate, kaskadnih terasa i bazena sada prekrivenih travom. Osećaj zadovoljstva onih koji savladaju uspon meri se širinom osmeha i dubokim, a zatim još dubljim izdisajem. Uložen napor da bi se domogao vrha nestaje sa pogledom na džunglu koja okružuje ovo jedinstveno mesto. Ona je inspirisala jednog Artura Klarka koji ju je smestio u 22. vek u svom romanu naučne fanrtastike – ‘Rajske fontane“ (The Fountains of Paradise), a red iza njega su stali umetnici, avanturisti i svi oni koje je ovo mesto ostavilo bez daha, a njima se verovatno ne zna broj.

Polonaruva se ne vidi sa vrha Sigirije, ali je u blizini i čini se kao da je oduvek bila tu. U rano srednjovekovnoj istoriji Šri Lanke, zauzela je drugo mesto po starosti i značaju, zasijala je kao blistava zvezda jedne epohe i njenih kraljeva, a potom nestala i ugasnula. Ipak, njeno i dalje plamteće zgarište u kome tinjaju ostaci kraljevske palate, sale za audijenciju, hramova bez krova, džinovsih stupa i statue.

Od Polunaruve su ostale ruševine koje govore o njenom prošlom sjaju

Foto: Mohamed Nuzrath from Pixabay

U galeriji monarha koji su vladali ovim ostrvom, a po nacionalnim epovima – Dipavamsi i Mahavamsi, bilo ih je tačno 189, pojedini će biti večno upamćeni. Uz moto da „nijedna kap vode ne sme biti uzaludno prolivena“, kralj Polonaruve čije se ime teško izgovara, još teže pamti, a lako zaboravlja – Parakramabahu, za sobom je ostavio tako kompleksan i dugovečan irigacioni sistem, da se on i danas obilato koristi. Parakrama Samudra, jezero pomenutog kralja, zapravo je džinovski rezervoar koji je kanalima povezan sa pirinčanim poljima koje navodnjava. I tako od 12. veka.

Polonurava je jedna od tri stare prestonice Šri Lanke

Foto: roshan thiranajaya from Pixabay

Nešto ranije, moćna i jedna od najdugovečnijih dinastija azijskog kontinenta, Čola, sa sobom iz Indije donosi na ostrvo svoju kulturu, tradiciju i hinduizam. Tako je istorijska Polonaruva (moderan grad koji se oko njega razvio je drugi po veličini u provinciji sever-centar) dragocena iz više razloga. Ona je uspela da na malom prostoru sebi pomiri i prigrli hramove dveju velikih religija, da mirno jedni pored dugih slave Budu i Šivu, da uprkos vekovima ostane privlačna, očuvana i intrigantna.

Uz pomoć izloženih maketa palata i hramova u muzeju na ulasku u kompleks  i neophodne doze mašte, Polonaruva se pretvara u živu prestonicu, na košnicu u kojoj sve vri od trgovine, državničkih poslova i graditeljstva koje prate glasno cenkanje na pijaci na kojoj je izložena sveža riba iz jezera, bata slonovskih stopala, šaputanje dvorjana i monaška pesma u hramovima.

Detalj iz Polonaruve

Foto: Thanuja Sandaruwan from Pixabay

Kraljevska palata je nekada bila visoka sedam spratova, građena je sedam godina i sedam meseci i navodno je imala hiljadu prostorija. Od nje  nije ostalo mnogo, ali i to malo je dovoljno da otkrije o kakvom se građevinskom čudu radilo. Ponegde su još uvek vidljivi tragovi gareži kao čađava uspomena na njeno razaranje i delovi spoljašnjeg zida širokog impozantnih desetak metara. Nedaleko od nje je i sala za audijenciju koju je za sobom ostavio još jedan vladar Polonaruva kraljevstva čije će se ime pamtiti. Nisanka Mala ili Kirti Nisanka, savremenik našeg blagorodnog velikog župana Stefana Nemanje, doneo je odluku da samo onaj koji je budista može sedeti na tronu kraljevstva i gradio zadužbine. One, jedna nasuprot drugoj, jedna kružnog, druga pravougaonog oblika, imale su sasvim posebnu namenu. Najdragocenija relikvija, Budin zub (očnjak) je zajedno sa prestonicama ostrva premeštana u hramove podizane posebno u svrhu njegovog čuvanja i poštovanja (o tome gde se on čuva sada i kako je dospeo na ostrvo, biće ispričano u drugom delu priče o Šri Lanki). Dakle, hramovi, Hatadag i Vatadag, iako bez drvenog krova koji su davno iščezli, i dalje su izuzetno poštovani među vernicima baš zbog činjenice da je u njima nekada boravio Budin zub, ali i činija za milosrđe kakvu su nosili on i njegovi sledbenici. U njima su poneke od budinih statua “obučene“ u narandžaste monaške odore, njegov okamenjeni umirujući poluosmeh nagoni na tišinu i duboko poštovanje.

Jedan poseban detalj sveprisutan je i jedinstven na ovom mestu. Originalni pečat sinhaleške srednjevekovne arhitekture nastao je u predhodnoj prestonici – Anuradapuri. Sandakada pahana ili ‘mesečev kamen’ u ulozi kamenog otirača, kao neizostavni dekorativni element, smešten je podno stepeništa na ulasku u hramove ili palate. Polukružnog su oblika, raskošno ukrašeni plitko uklesanim nizovima figura životinja (lav, slon, labud, konj) u koncentričnim polukrugovima u nizu i sa lotosovim cvetom. Simbolizujući samsaru (večni tok rađanja, umiranja i ponovnog rađanja), poput mermernog kaleidoskopa ‘kradu’ pažnju onih koji ih spaze i pre nego što se upute u sam hram, palatu ili neku drugu građevinu.

Arhitektonska specifičnost Polonaruve je mesečev kamen

Foto: Thanuja Sandaruwan from Pixabay

Od ukupno 27 tačaka na mapi Polonaruve koje treba “zaokružiti i štiklirati“ kao posećene, u redovima koji prethode, napomenuto je tek nekoliko. U toj prašnjavog galeriji pod otvorenim nebom na površini od desetak fudbalskih igrališta, iza šumarka kao priviđenje pojaviće se džinovska stupa Rankot vahera, prečnika 170 i visine 33 metra. A ona, tako lepa, stara i kolosalna je tek četvrta po veličini na Šri Lanki. Koliko li bi bio dugačak zid koji bi bio napravljen od cigala upotrebljenih za njenu gradnju? Za najveću stupu na Šri Lanki se zna. Džetavanaramaja stupa je sagrađna od 90 miliona cigala i od njih bi mogao da se sagradi zid visok 3 metra i dovoljno dugačak da poveže London i Edinburg!

Četvrta po veličini budistička stupa u zemlji izgleda veoma impresivno

Foto: Thanuja Sandaruwan from Pixabay

Sedeći na steni sa pogledom na Gal Viharu, grupa hodočasnika iz okoline Kolomba obučenih u bele haljine, ćutke posmatra prizor pred sobom. U džinovskoj granitnoj steni uklesane su isto tako divovske reljefne statue probuđenog mudraca rodom iz Lumbinija. Nastale u XII veku, danas pokrivene metalnom konstrukcijom sa nadstrešnicom, izgledaju kao da im ni kiša ni munje ni gromovi ne mogu ama baš ništa. Bez sumnje, ovde se treba zaustaviti i posedeti da bi viđeno što duže ostalo u srcu, oku i pamćenju.

Početak je avgusta i u toku je slavna procesija prenošenja Budinog zuba pod imenom Perahera, a ona se vekovima održava u gradu Kendiju, poslednjoj prestonici Šri Lanke pre britanske kolonizacije. Da krenemo onda tamo?

Inače, prema poslednjim statistikama, turizam Šri Lanke se oporavlja nakon terorističkih napada, a pročitajte i kako je ova ostrvska zemlja svoju očuvanu divljinu uvrstila u turističku ponudu.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Author: Aleksandar Mikić

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X