Sve što treba da znate o proslavi Uskrsa u Grčkoj

Sve što treba da znate o proslavi Uskrsa u Grčkoj

Grčka je oduvek bila omiljena destinacija naših turista, ali osim tokom leta ona je zanimljiva i u drugim prilikama.

Jedna od njih je i Uskrs koji se u Grčkoj zpve Pasha i slavi se u isto vreme kao i kod nas.

Grčka pravoslavna crkva je izabrala da koristi takozvani Novi kalendar, našeg naučnika Milutina Milankovića, koji se u mnogome razlikuje od Julijanskog kalendara koji koristi Srpska pravoslavna crkva, ali se po računici za proslavu Uskrsa dva kalendara poklapaju, što nije isti slučaj sa ostalim praznicima.

Pasha je njihov omiljeni praznik koga proslavljaju veoma intenzivno uz brojne crkvene i svetovne običaje, koji su veoma atraktivni turistima. Zato je odlazak u Grčku u vreme Pashe poseban doživljaj i ako se nekada tamo zateknete u vreme kada se on slavi obavezno uzmite učešća u proslavi.

Pravoslavne crkve, uključujući i grčku veruju da je Isus Hrist razapet na krst zbog naših grehova. Zbog toga ovom prazniku prethodi dugotrajan, četrdesetodnevni post koga se mnogi Grci pridržavaju da bi na sam dan Uskrsa trpeze bile pune svakojakih đakonija.

Glavni uskršnji događaj je večernja liturgija na Veliku (Uskršnju) subotu. Tada svi verujući Grci, a ima ih baš dosta, odlaze zajedno sa svim članovima svojih porodica, lepo obučeni i doterani, u svoje parohijske crkve. Iz crkve se tada iznosi epitaf na koji su prethodnog dana, na Veliki petak tokom jutarnje liturgije postavljeni krst i ikona. On se nosi kroz celo selo u pratnji vernika sa upaljenim svećama što simboliše pogrebnu povorku. U crkvu se vraća pred ponoć, kada se sva svetla gase, a tačno u ponoć se ponovo pale sveće. Svaki vernik ima svoju sveću, a plamen se „dodaje“ od jednog do drugog. Tada se izgovara „Hristos Anesti“ (Hristos vaskrse!)

Jedno od obeležja ovog praznika su i posebne, dugačke i bele sveće koje su kitnjasto i šareno ukrašene. Prema običajima deca ih dobijaju na poklon od svojih kumova. Deca ih nose u crkvu na liturgiju na Veliku subotu, a posle kreću iz crkve sa zapaljenim svećama do svojih kuća verujući da tako svojoj porodici donose radost i sreću.

U gradovima ovog običaja više nema. Nakon liturgije koja se završava u ponoć, za Grke u velikim gradovima, nakon dugog posta, počinje noćni život. Popularan je odlazak sa porodicom u restoran na večeru, prvi mrsan obrok nakon 40 dana posta.

Grci u nedelju ceo dan slave, nakon što se dobro naspavaju pošto rano ujutro dođu iz provoda koji je prethodne noći počeo odmah nakon liturgije. Na taj dan se bogato goste sa praznične trpeze na kojoj se obavezno nalaze kuvana jaja, našarana na Veliki petak i jagnjeće pečenje i obavezna tradicionalna uskršnja supa – magirica, napravljena od jagnjećih iznutrica. Trpeza nije kompletna bez uskršnjeg hleba. Cureki je tradicionalan sladak hleb koji se pravi samo za Uskrs, a krasi ga crveno jaje postavljeno u sredinu. On se pravi od namirnica koje su zabranjene tokom uskršnjeg posta, pa se zato u njemu nalaze jaja, puter i šećer.

Na sam dan uskrsa Grci jedni drugima čestitaju ovaj praznik i pozdravljaju se isto kao i mi posebnim pozdravom: Hristos Anesti, a odgovaraju sa Alitos Anesti (Vaistinu vaskrse).

Ostale korisne savete pročitajte ovde. 

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X