Ukus Hanoja

Ukus Hanoja

Ukus Hanoja

Smena straže počasne garde je u toku. Besprekorno čiste, bele uniforme onih koji joj služe, ulivale su nešto vedrine, nasuprot njihovim, granitno ozbiljnim pogledima i žustrim, dobro uvežbanim paradnim pokretima.

Dok su koračali po uglačanim mermernim pločama ispred ulaza u mauzolej, kao i svakog jutra, na trgu Ba Đin, kolona ljudi kojoj, čini se, nema kraja, strpljivo čeka na ulazak u monumentalno zdanje. U centralnoj sali mauzoleja, koja je sa ulazom povezana nizom hodnika i stepeništa, u svečanoj tišini i sanduku bočnih strana načinjenih od stakla, počiva balsamovano telo ‘oca’ jedne daleke, mistične i ponosne zemlje, čije se ime izgovara sa pomalo treme, sa uzbuđenjem i nadahnutošću… Vijetnam!

Ho Ši Min (ili ‘onaj koji prosvećuje’), jedan je od najvećih državnika i revolucionara 20. veka i u ovoj zemlji, njegovo ime se izgovara sa najvećim poštovanjem. Mauzolej, visok dvadesetak metara, zauzima počasno mesto na trgu. Podignut je 1973. godine, četiri leta nakon što je Ho Ši Min, ili Ujka Ho preminuo, 2. septembra 1969. godine, u jeku Drugog indokineskog rata (ostatku sveta poznatiji kao Vijetnamski rat). Na istom tom trgu, na isti dan kada je, mučen bolešću srca, preminuo, Ho je 1945. godine pred 400.000 okupljenih građana, pročitao Dekleraciju o nezavisnosti Demokratske republike Vijetnam. Nasuprot trgu, smeštena je moderna zgrada Parlamenta, nedaleko su i predsednička palata, ambasade, ministarstva i druge državne institucije. U kompleksu ukusno uređenih bašta i pedantno ošišanih travnjaka, svoja mesta su pronašla i neka druga obeležja grada poput. Muzeja Ho Ši Mina i Lotosove pagode, podignute na jednom stubu.

Godine 2010. Hanoj je obeležio hiljadugodišnjicu postojanja. Tim povodom, njemu u čast, otkriven je 3.950 metara dugačak zid pokriven mozaikom, koji je postao jedan od savremenih simbola grada. Proteže se uz prometne saobraćajnice u blizini centra grada i zahvata površinu od neverovatnih 7.000 m2. Zbog svojih kolosalnih dimenzija dospeo je i u Ginisovu knjigu rekorda, a na njemu su, posredstvom ove zahtevne tehnike i moćnim umetničkim izrazom, predstavljene slike iz prebogate istorije i mitologije ove zemlje.

Smešten na desnoj obali moćne Crvene reke, blizini njene delte i drugih rečnih tokova (ime grada i znači ‘mesto između reka’), prestonica Vijetnama, sa skoro sedam miliona stanovnika, dramatično brzo izrasta u pravu azijsku metropolu. Broj stanovnika raste gotovo geometrijskom progresijom, gradi se u visinu i širinu, a njeno ime pominjano je početkom februara ove godine u svim svetskim medijima.

Vijoreći se na jarbolima duž glavnih avenija ili na led panelima modernih visokih zgrada, zastave svih veličina, najizolovanije zemlje sveta – Severne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, najavljivale su susret dvojice predsednika na dugoočekivanom samitu. Ono što ostatak planete čini pomalo nervoznim nisu njihove, u najmanju ruku zanimljive frizure, već vojni arsenal koji uključuje neklearno naoružanje, a nakon prošlogodišnjeg u Singapuru, baš je Hanoj odabran kao mesto ponovnog susreta. On je održan u hotelu Metropol, otmenom zdanju koje je, baš kao i brojne druge znamenitosti ovog grada, sagrađeno početkom prošlog veka u francuskom kolonionalnom stilu. Samit je okončan bez postignutog dogovora, ali uz saglasnost da se oni kreću u pozitivnom smeru, šta god to značilo. I dok se prašina oko samita spuštala na, ionako već prašnjave krovove kuća, a predsednička kompozicija Kim Džong Una je napuštala Hanoj, vešti trgovci su turistima nudili majice sa likovima dvojice šefova država, sa neizostavnim ‘PEACE’ natpisom.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Svake godine Hanoj poseti gotovo pet miliona turista, uglavnom iz susedne Kine, mada, sve više je gostiju iz drugih delova sveta, naročito iz Evrope. Sve njih privlači neobičan šarm i ritam metropole, njegova jezera, ukusna jela koja se doslovno spremaju na svakom ćošku, i znamenitosti koje su skoncentrisane u nekoliko gradskih celina. Pored pomenutog kompleksa koji gravitira oko mauzoleja Ho Ši Mina, nedaleko je i Hram književnosti, preteča univerziteta i carske akademije osnovane još 1070. godine. Kroz kompleks paviljona podignutih u tipičnom kineskom srednjovekovnom stilu, sa vijetnamskom ‘glazurom’, i prostranih dvorišta koja su nekada služila u svrhu ceremonijalnih svečanosti i kao učionice pod otvorenim nebom, zanimljiva postavka vodi u akademski život sinova aristokrata s početka prethodnog milenijuma. Privilegovani sinovi plemića, ovde su podučavani konfučijanizmu – etičkom i filozofskom sistemu utemeljenom na osnovu učenja Konfučija, velikog kineskog filozofa i socijalnog reformatora, zatim disciplini, prirodnim naukama, ali i pesništvu.

I danas, novopečeni diplomci univerziteta dolaze ovde kako bi se fotografisali i obeležili svršetak studentske i početak nove epizode u svojim životima. Neretko, strane turiste zaustavljaju dečaci i devojčice sa blokčicima u rukama, pa čitajući i ispitujući, na krajnje simpatičan način proveravaju i usavršavaju svoje znanje engleskog jezika.
Jedno od obeležja prestonice Vijetnama, nalazi se u komšiluku Hrama literature. Hanojska tvrđava ili, zvaničnije, ‘Imperijalna citadela Thang Long‘ uživa posebni ugled zbog svog kulturno-istorijskog značaja. Uz fortifikacionu ulogu, citadela je bila dom carskog dvora, okruženog svetilištima i palatama, sve dok vladari iz Ngujen dinastije 1819. godine nisu premestili prestonicu u grad Hue, jedan od bisera vijetnamskog turizma udaljenog od Hanoja 700 kilometara južnije.

Silueta kapije ovog zdanja danas se nalazi na zvaničnom grbu Hanoja, dok je sama citadela uvrštena na listu Uneska. Posebno mesto u kompleksu i srcima Vijetnamaca zauzima 33 metara visoka kula na čijem se vrhu vijori zastava ove zemlje, jedna od rethih struktura koja je uspela da nadživi sve nedaće koje su snalazile grad u prošlosti, naročito francusko razaranje grada sredinom prošlog veka.

Čitav ovaj deo grada mogao bi da ponese pridev ‘evropski’. Široki bulevari i drvoredi eukaliptusa i platana uz njih, kao i jasan plan urbanizacije koji se naslućuje posmatranjem šetajući ili vozeći se trotoarima ili prostranim saobraćajnicama, sasvim su suprotni duhu drugih, naročito centralnih delova grada.

Tačno prekoputa tornja, na širokom platou zamišljenom kao predvorje parka, nalazi se statua Vladimira Iljiča Uljanova, podignuta 1980. godine na njegov 110. rođendan. Zvanično Thong Nhat park, a nezvanično ‘Lenjinov park’, zahvata površinu od 50 hektara i prava je oaza mira i idealno mesto za razgovaranje koje stariji sugrađani praktikuju u jutarnjim časovima. U park se, barem na kratko, može uteći od gradske vreve i saobraćajnog delirijuma, koji na te uslove nenaviknutim turistima može izgledati potpuno zbunjujuće, haotično pa pomalo i zastrašujuće.

U početku, i sam prelazak preko pešačkog prelaza predstavlja ozbiljan izazov, čak i ako je na semaforu upaljeno zeleno svetlo za pešake. Savladavanje tehnike prelaska ulica u Hanoju (pa i svim drugim velikim vijetnamskim gradovima) izgleda otprilike ovako: bez obzira na to da li je ulica jednosmerna ili dvosmerna, valja pogledati i levo i desno, jer motorciklisti prolaze u oba smera. Uz dovoljno sakupljene hrabrosti i visok nivo adrenalina u krvi, kao u neku bitku, trenutak je da se uputi na suprotnu stranu ulice. Pri prelasku nipošto se ne treba zaustavljati niti ubrzavati korak. U ovom slalomu na asfaltu, skuteri, motorcikli i automobili zaobilaze pešake kao zastavice na štapovima i po prećutnom dogovoru sve na kraju dođe na svoje mesto, vozila nastavljaju dalje, a pešaci stižu tamo gde su naumili. Vremenom postaje jasno da i u ovakvoj saobraćajnoj zbrci vladaju neka sasvim drugačija pravila, da se ona, kakva god da su, poštuju. Primetno je takođe da bahatosti u vožnji nema, kao i potpuno odsustvo saobraćajne policije.

Omiljeno i najuobičajnije sredstvo prevoza u Vijetnamu su motorcikli i skuteri. Procenjuje se da u zemlji ima oko 50 miliona registrovanih dvotočkaša. Neretko se na ulicama i drumovima po gradovima i selima Vijetnama, mogu zateći čitave četvoročlane  porodice ‘spakovane’ na jednom motorciklu, u pokretu, naravno. Na njima se prevozi najrazličitija roba: od čitavih baštenskih garnitura, tovara voća i povrća, do raskokodakane živine u kavezima i džinovskih kutija krcatih najrazličitijom robom. Zapanjujući prizori na kojima deca dremaju naklaćena na volan motorcikla dok ih roditelji voze su toliko česti da se i na njih brzo navikava.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Na samo nekoliko minuta hoda od Lenjinovog parka, ulicom Tran  Phu, stiže se do granica stare četvrti i najunikatnije atrakcije Hanoja. Nije u pitanju nikakva palata niti mauzolej, hram, muzej ili nešto slično, već jedna sasvim posebna ulica kojom vijuga železnička pruga, a njom voz, od i do Glavne železničke stanice grada. Ništa ne bi bilo neobično da tik uz prugu, sa obe strane, nisu gusto zbijene kuće i zgradice i da se život onih koji u njima žive, odvija potpuno neometano, bez obzira što grdosija od nekoliko desetina tona u liku lokomotive i kompozicije vagona, svakodnevno protutnji na pedalj od njihovih domova. Kako je turistima ova lokacija nezaobilazna, niklo je na desetine simpatičnih  kafea iz kojih prolazak vozova, uz šolju čuvene vijetnamske kafe ili ceđeni voćni sok, izgleda još zanimljivije. Vreme prolaska vozova kroz ovu ulicu, ili prugu oko koje je nastalo naselje, jasno je istaknuto uz kartu pića. Kašnjenja nema, a meštani i konobari brinu o tome da se svi drže bezbednog rastojanja od pruge. Kada mali spektakl na šinama prođe, i predstava se završi, do početka nove, život onih koji žive uz prugu se nastavlja, a oduševljeni turisti nastavljaju dalje istraživanje grada.

U zavisnosti od toga u kom smeru se kreće, kompozicija je ili prešla, ili se sprema da pređe preko jednog od simbola nesalomivog duha ovog grada. Železnički most ‘Long Bien‘ , podignut preko Crvene reke, otvoren je za saobraćaj 1902. godine i tada je važio za jedan od najlepših i najdužih u čitavoj Aziji. Nastao je u arhitektonskom birou ‘Daude i Pile’ iz Pariza, za vreme francuske kolonijalne vlasti. Njegova konstrukcija i dalje pleni svojom gracioznošću pa je i on na meti turista i objektiva njihovih foto-aparata, naročito u smiraj dana. Američki bombarderi su ga nekoliko puta oštetili tokom Drugog indokineskog rata (poznatiji kao Vijetnamski rat), ali, sa svojih prkosnih skoro dva i po kilometra, i dalje lebdi iznad reke.

Ulice stare četvrti Hanoja pune su života. Tu i tamo, pažnju mogu privući neki od budističkih pagoda ili taoističkih hramova kojih u gradu ima oko 600, međutim, ona je najčešće preusmerena na ono što se dešava na trotoarima. Ako tih uzanih pojaseva, ionako prenatrpanim parkiranim dvotočkašaima nema, onda na same ulice. Prodavci najraznovrsnijeg voća i povrća (za mnoge od njih u našem jeziku i nema imena), vešte žene koje čerupaju upravo zaklanu živinu, druge koje tranžiraju meso (o ‘miomirisima’ nastalim u tim procesima ovde neće biti reči), tu, na improvizovanim tezgicama, okružene plastičnim kofama i vanglama ispunjenih vodom. Na sledećem koraku je neka od brojnih turističkih agencija koje turistima nude posetu čuvenom Lutkarskom pozorištu ili fenomenalan izlet i plovidbu zalivom Ha Long, o kome će kasnije biti reči.

Čuvena vijetnamska kuhinja jedan je od razloga sve veće popularnosti ove azijske zemlje. Gonjeni ratovima i željama za boljim životom, Vijetnmaci rasuti širom planete, sa sobom su poneli recepte i tradiciju pripreme ukusnih jela. Otvorivši restorane u San Francisku, Pragu, Berlinu, Melburnu, Parizu ili u nekom drugom gradu, u kome su se trajno nastanili, vijetnamska kuhinja pronašla je put do stomaka i srca, čak i onih sa najistančanijim čulom ukusa. Ona je slična kuhinjama zemalja u ovom delu sveta, ali se ipak bitno razlikuje od, na primer, kineske, tajlandske ili kmerske kuhinje. Njena glavna karakteristika je savršen balans ukusa sveže pripremljenih namirnica, ona je zdrava, a sveti broj pet je sveprisutan.

Po drevnoj filozofiji koja je utkana i u pripremu hrane, postoje pet najvažnijih elemenata: zemlja, voda, vatra, metal i drvo. Elementima odgovaraju ukusi: zemlja je slatka, voda slana, vatra gorka, metal pikantan, a drvo kiselo. Svaki od elemenata je različite boje: žuta, plava, crvena, bela i zelena. Njihovom kombinacijom i pažljivom pripremom nastaju čudesna jela spremna da u njima uživaju sva čula. Koncept jinga i janga, kao komplementarnost međusobno suprostavljenih, ali zavisnih i povezanih strana, primenjuje se i u vijetnamskoj kuhinji. Hrana se uglavnom priprema kuvanjem ili na pari, uz minimalno korišćenje ulja i mlečnih proizvoda.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Njeni glavni sastojci su pirinač i pirinčane nudle, soja sos, riblji sos (čuveni nuoc mam), raznovrsno povrće, morska i slatkovodna riba, plodovi mora, teleće, pileće i svinjsko meso, đumbir, nana, limunova trava, a od začina cimet, biber (Vijetnam je najveći svetski izvoznik crnog bibera i indijskog oraha), bosiljak, čili, korijander, ali to svakako nije sve. U moru ukusnih jela, izdvaja se fo (pho). Fo bo ili fo ga, u zavisnosti da li se sprema sa goveđim ili pilećim mesom je čorba od koje treba početi koketiranje sa vijetnamskom kuhinjom. Pored tanko izrezanih komadića kuvanog mesa, u velikoj činiji od sastojaka će se naći supa, klice boranije, đumbir, nana, korijander, bosiljak, a kao dodaci po izboru: kriške limete, ukiseljeni beli luk i čili sos.

Restorana ima, gotovo na svakom koraku, naročito ako se pod imenom takvog ugostiteljskog objekta podrazumeva i nekoliko plastičnih stočića i stolova poređanih na trotoaru, ispred stepeništa na kome se odvija priprema hrane. U velikoj većini njih, gostima je na raspolaganju mogućnost da sami pripremaju hranu. Uz plinski rešo, plotnu, margarin, palmino ulje, sveže sastojke, drvene štapiće i nekoliko instrukcija osobe koja je ujedno i kuvar i konobar i vlasnik ‘ugostiteljskog objekta’, priprema obroka može da počne. Za one koji su navikli na higijenu, čistoću i komfor, u takvim ‘restoranima’, mesta nema.

Nekada su ulice stare četvrti nosile imena zanatlijskih ili trgovačkih esnafa koji su u njima bili zastupljeni i čiji su se proizvodi prodavali. I danas je ovo trgovački centar grada, u kome se može naći sve: od haljinica za devojčice sa likovima Elze i Ane (junakinje animiranog Diznijevog filma ‘Zaleđeno kraljevstvo’) i druge najraznovrsnije odeće i obuće, voća i povrća, preko tehnike, kućnih sefova, proizvoda od plastike, do čuvenih indokinesnih konusnih kapa, tako prepoznatljivih, praktičnih i omiljenih, da i turisti njima ukrašavaju glave, odmah pošto ih kupe.

Nije lako biti inostrani turista u Hanoju. Pored nužnog privikavanja na nepostojanje jasnih pravila u saobraćaju i zagađenosti vazduha (jedana od najzagađenijih metropola Indokine), problem mogu predstavljati i barijere u komunikaciji, odnosno, evidentano mali broj onih koji govore engleskim ili nekim drugim stranim jezikom. Uz to, sasvim je legitimno da se strancima, na pijacama, u prodavnicama, spa centrima pa i restoranima, roba, jela i usluge nekada nude i po četiri-pet puta višim cenama od onih uobičajenih. U takvim situacijama i cenkanje je isto tako opravdano i nužno. Zanimljivo je i to da na mnogim mestima cene proizvoda uopšte nisu istaknute.

U poređenju sa nekim drugim narodima Azije, Vijetnamci, naročito oni sa severa zemlje, dakle i Hanojci, ne važe za ‘Bog zna kako’ tople, predusretljive i ljubazne domaćine. To ne znači da su oni neljubazni ili neobazrivi, više nezainteresovni i neosetljivi na turiste. Moglo bi se reći, u tom kontekstu, da je vijetnamski turizam još uvek ‘u pelenama’, ali, on već stoji na nogama i sve brže korača u vedriju budućnost.

U samom srcu Hanoja smešteno je Hoan Kiem jezero, ili jezero ‘Obnovljenog mača’. Njegova lepota je predmet inspiracije, a polučasovna šetnja njegovom tri kilometra dugom obalom, naročito vikendom, kada su ulice koje ga okružuju zatvorene za saobraćaj, predstavlja pravi ugođaj. Jezero je kolevka legende o caru Le Loi-ju, zlatnoj kornjači i magičnom maču, a na severnoj strani, drvenim mostom ‘izlazećeg sunca’, maleno ostrvo ‘Žada’ povezano je sa obalom. Na ovom ostrvcetu, nalazi se taoistički hram, jedan od simbola jezera i čitavog grada.

Ovde se, naručito u večernjim časovima, može ‘opipati’ puls jedne prave azijske metropole, kakva Hanoj zaista i jeste. Prodavci cveća, deca poređana u krug koja se dobacuju nečim poput loptice za badminton, uz akrobatske poteze nogom, desetine lepo uređenih bašti kafića sa pogledom na jezero, prodavci sladoleda i poneki zaljubljeni par. Da, nikotinskog dima gotovo i da nema. Ulice starog grada koje se ‘ulivaju na kružni put oko jezera, pune su kontrasta. Moderne poslovne zgrade sa blještavim staklenim fasadama uz oronule kuće podignute još pre Drugog svetskog rata, ali jedan tip zgrada dominira čitavim Hanojem. Neverovatno uzane, vitke fasade zgrada, široke tek nekoliko metara, obeležje su grada bez obzira na sve pomenute spomenike, palate, muzeje, saobraćajne gužve i parkove. Takve uzane zgrade često visoke po šest, sedam, i više spratova, po bočnoj strani su najčešće vrlo dugačke ali, čeone fasada koja ‘gleda’ na ulicu, kao na kakvoj građevinskoj karikaturi ostaje tako uzane, da ne prestaju da intrigiraju svojom pojavom i sveprisutnoću. Ipak, za ovu građevinsku šaradu postoji objašnjenje. Naime, za vreme francuske kolonionalne vlasti, vlasnici kuća ili zgrada na uzanim parcelama, bili su oporezivani na osnovu širine fasade koja ‘izlazi na ulicu. Taj princip gradnje ‘uzano i visiko’, bio je lukav odgovor kolonijalnim poreznicima, i premda njih već odavno nema, stil gradnje se ukorenio i saživeo sa panoramom Hanoja.

Tokom boravka u prestonici Vijetnama, izričito se preporučuje odlazak na krstarenje Ha Long zalivom i druženje sa njegovom nestvarno prirodnom lepotom. Nakon dvočasovne vožnje autobusom, auto-putem koji prolazi pokraj beskonačnih pirinčanih polja (Vijetnam je drugi svetski izvoznik pirinča), farmi ostriga, škampa i bisera, stiže se do zaliva, koji već sa pristojne udaljenosti počinje da  uzbuđuje svojim ‘fatamorganskom’ lepotom.  Oko 2.000 ostrva, ostrvaca i stena, razbacano je na širem području Tonkinškog zaliva u Južnom  kineskom moru. Zaliv Tonkin, koji je u žižu svetske javnosti dospeo 1965. godine, kao poprište navodnog oružanog incidenta, koji će poslužiti kao povod da se vojska SAD-a direktno umeša u građanski rat, poslednjih decenija utočište je ljubiteljia prirode, istraživača, sanjara i fotografa.

U legendama o nastanku ovog neobičnog prirodnog fenomena, ulogu stvoritelja preuzeo je zmaj. Po jednoj od njih, mitološko biće je ispljunulo iz svojih strašnih čeljusti sva ta ostrva, ne bi li zaštitio  stanovništvo na obali, i odbranio ih  od invazije neprijatelja čiji su brodovi već bili na pučini. Po  jednoj drugoj legendi, spuštajući se sa planina, zmaj je svojim repom uklesao doline i pukotine u ledu i spuštajući se u more, voda je zapljusnula čitav kraj, a na površini ostala su samo ostrva. Naučnici, naravno, imaju sasvim  drugačije objašnjenje, i ono ne zvuči tako uzbudljivo. Tek da se zna, ime zaliva u prevodu sa vijetnamskog znači ‘zmaj koji se strmoglavo spušta u more’.

Smaragdna boja mora koja zapljuskuje ostrva obrasla gustom vegetacijom, čini da ovo parče neba i zemlje, uokvireno u beskrajni nebeski ram, čini prizor tako jedinstvenim i čarobnim, da svojom lepotom prevazilazi i legende o svom nastanku. Stotine turističkih brodova, krcatih putnicima, krstari zalivom. Uz ukusnu i raznovrsnu hranu, lako je prepustiti se mašti i izgubiti u pitomoj i pristupačnoj, a opet divljoj privlačnosti ostrva. U pećinama na nekim od ostrva, pronađeni su ostaci neolitskog čoveka, koje su pravi Eldorado za speleologe. Uzbudlivo je i biolozima, zoolozima, a ostrva nisu promakla ni tajnom agentu Džejms Bondu. Naime, 1997. godine, ovde su snimani kadrovi za jedan od nastavaka – ‘Sutra ne umire nikad’ sa Pirsom Brosnanom u glavnoj ulozi.

Tragom uzbudljivih priča, u potrazi za avanturom i novim iskustvima, treba krenuti ka jugu, ka Da Nangu i Ho Ši Minu.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Author: Aleksandar Mikić

Podelite ovaj članak...

2 Komentara

  1. Ovaj putopis ce probuditi zelju onima koji nisu bili da to vide i dozive, i oteti uzdah onima koji jesu, sto je bilo i proslo.

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Current ye@r *

X