Vroclav

Vroclav

Kada sam ljudima pričala da idem u Vroclav za Novu godinu, nailazila sam na najčudnije reakcije. Počevši od pitanja: šta je to? zašto tamo ideš? na koje ni sama nisam imala konkretan odgovor. Činjenica je da me je tamo odvela ljubav prema putovanjima i upoznavanju novih mesta. Onda sam se zapitala kakvu sam ja ideju u glavi imala na pomen imena ovog grada. Da li sam i ja znala da se on nalazi u Poljskoj? Sa ovom zemljom sam se doduše upoznala posetivši Krakov dva puta. Moram priznati da sam se oduševila. Taj srednjovekovni duh koji ovaj grad ima potuno me je kupio. Pomislila sam da isto tako i Vroclav ima neku svoju čar. Kako imam običaj da se pre putovanja upoznam sa destinacijom na koju idem, sa Vroclavom sam počela od slika. DSCI0029Sve te šarene kućice nestvarnih boja odvele su me u neki gradić iz bajke. A tako je na kraju stvarno i bilo. Dok se autobus provlačio ulicima ovog gradića, ne bi li nas ostavio što bliže našem hostelčiću stvarala sam svoje prve utiske. Iako se ti prvi utisci potpuno razlikuju od onog krajnjeg kada se grad napušta i kada smo svi puni doživljaja, onih stvarnih unutrašnjih, a ne spoljašnjih koji se zasnivaju na arhitekturi, boji zgrada i ljudi koje samo vidimo iz autobusa. Najlepše mi je ono nestrpljenje, kad ne mogu da dočekam da kročim iza ugla neke uličice i ugledam nešto što će me oduševiti. Kada smo kročili na glavni trg ovog gradića, čuli su se samo uzdasi i škljocanje. Vodič nije mogao da dođe do izražaja dok se svi ne islikaju i saberu svoje utiske. Kuća do kuće, kućica, i to šarena. Sve zajedno u krug čine jedan prelep veseli prizor. Poželeo bi svaku da ovekovečih posebno, pa onda zajedno i tako dok te ruka ne zaboli. Jeste da je ovo replika trga koji je u davna vremena srušen ali duh tih vremena nije nestao. Ono što posebno volim je da na ulicama osetim miris hrane, a posebno u zimskim mesecima miris kuvanog vina i šarene tezgice sa raznim drangulijama koje će vas odmah zagrejati. Šetajući tako i upijajući atmosferu, neko povika, eno ga patuljak!DSCI0044 Načuli smo mi neku priču u busu onako pospani o nekim malim gvozdenim patuljcima kojih ima svuda po gradu, iskaču na mestima na kojima ih najmanje očekujes. Od onih na sred ulice pa do onih u ćoškovima, koji vise na banderama, prozorima i treba ti zaista oko sokolovo da bi ih primetio. Nisu toiko veliki kako smo ih mi zamišljali, ali su ovako još i slađi. Ko hoće sve da ih pronađe i uslika može da uzme mapu grada na kojoj su svi ucrtani i krene gradom kao detektiv. Meni je bilo draže da slučajno nailazimo na njih i oduševljavamo se. Postoji posebna priča vezana za njih. Naime sve je počelo od jednog patuljka –grafita koji je bio maskota pokreta koji se osamdesetih godina borio protiv komunizma u Poljskoj. Taj pokret je sve okretao na šalu tako da su patuljci bili njihov zaštitni znak. Prvi liveni patuljak postavljen je u gradu 2000. tih godina i tako je sve počelo. Danas ih ima više od 250 i svakodnevno obraduju  nekog turistu u vroclavskim uličicama.

Mali gradić a tako poseban. Ko bi rekao da se na reci Odri i njenim pritokama kojih ima četiri nalazi čak 220 mostova! A nekada ih je čak bilo i 303. Ovu informaciju nekako nikam mogla da pojmim a pogotovo zamislim iako sam se nalazila tamo ali prošetala samo preko tri mosta. Na jednom od njih je bilo prikačeno na hiljade šarenih katanaca koje su tu ostavili zaljubljeni parovi. DSCN0720Već dobro poznat prizor na nekim mostovima u evropskim gradovima ali opet ne može se propustiti da se uslika a neko čak i ovde da ovekoveči svoju ljubav, zašto da ne. Mnogo crkava, koje smo obišli, mnogo legendi koje nam je vodič ispričao, svaka zanimljivija od prethodne, mada nam je ponekad koncetracija padala od reske večernje poljske hladnoće, umora a i nastojanja da upijemo svaku zanimljivu informaciju koja čini istoriju ovog gradića. Htela sam da po povratku kući ljudima prenesem utiske što je bolje moguće da mogu bar na neki način da dožive ovaj njima nepoznati i daleki grad preko mojih priča i slika. Ali do povratka je ostao još neki dan, nismo još hteli da se rastajemo. Posle celodnevnih šetnjica i istraživanja grada najslađi ali i najteži trenuci su nam bili kad je trebalo odabrati gde ćemo probati nešto od ukusne poljske kuhinje. Teško je bilo naći mesto u njihovim povoljnim tradicionalnim restorančićima pogotovo u vreme novogodišnjih praznika i prevelikog broja turista ali naša želja da probamo te čuvene knedle je bila mnogo veća. Knedle punjene ovim prelivene onim, slane, slatke, izbor je bio preveliki. Osveženje je bilo malo se skloniti od poznatih lanaca hrane kojima uvek pribegavamo pri putovanjima i uživati u nečem novom. Nismo pogrešili. Punih stomaka smo se vraćali malo da se odmorimo i družimo u hostelu a zatim su sledile pripreme za večernji izlazak.

IMG_20131231_133141U Vroclavu, gradu studenata i turista nikad nije dosadno. Poljaci su veoma prijatan narod i uvek spremni da pomognu. Jedna devojka je čak čuvši da smo iz Srbije počela da nabraja naše poznate pevače, što nas je iznenadilo ali opet ne toliko s obzirom da imamo istu slovensku dušu. Večeri su nam bile zanimljive kao i dani, u klubovima je bilo dinamično i nikada nismo bili odvojeni kao grupa već je uvek bio tu neki stranac da popričamo, razmenimo utiske o gradu i priče kako se ko našao baš ovde u ovom neobičnom gradiću u ovo doba godine. Volela bih da se vratim jednog dana i da ga posetim u neko drugo doba godine, jer sam sigurna da će me i tad ponovo očarati i da ima još priča da ispriča a ko zna, možda i dopunim kolekciju na slikama preostalim patuljcima.

Author: Dubravka Afrić

Podelite ovaj članak...

2 Komentara

  1. Za da se prenoci jedno vece i obidje za jedan dan. Preko toga smaranje.

    Pošaljite odgovor
  2. Veoma lep putopis zbog kog cu rado posetiti ovaj gradić. Slažem se da je jedan dan dovoljan, da se udahne atmosfera i vidi jezgro grada.

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X