Volonterski turizam, humanost na delu
Ljudi različitih godina, profesija, imovinskog stanja i interesovanja sve se češće odlučuju da provedu nekoliko dana, nedelja, pa čak i meseci pomažući drugima, a ne očekujući pri tom ništa za uzvrat. Putovanja radi volonterskog rada postala su popularna u svetu sedamdesetih godina prošlog veka, da bi do danas već prerasla u svojevrsni oblik turizma, popularno nazvan volonturizam
Osnovni motiv za ovu vrstu putovanja čini volontiranje u plemenite i dobrotvorne svrhe i najčešće je usmereno ka područjima koja su pogođena nekom prirodnom katastrofom, siromaštvom, epidemijom ili ekološkom krizom.
U najužem smislu, volonturizam (voluntourism) predstavlja dobrovoljni rad koji podrazumeva putovanje na destinaciju na kojoj postoji potreba, ali i organizovan prihvat volontera iz celog sveta. Dok borave na destinaciji, volonteri (volonturisti) se, izuzev tokom radnog vremena, ponašaju potpuno isto kao klasični turisti, to jest obilaze turističke lokalitete, upoznaju kulturu, gastronomiju, zabavljaju se i rekreiraju, što je svakako dovoljan razlog da se ovakva vrsta putovanja uvrsti u porodicu turističkih kretanja.
Kako bi se nečiji rad zaista mogao smatrati volontiranjem, neophodno je da budu zadovoljene tri osnovne komponente volonterizma, odnosno da on počiva na tri noseća stuba, a to su:
– Dobrovoljnost – rad je izraz dobre volje pojedinca, obavlja se bez ikakve prisile ili prinude.
– Neplaćenost – radi se potpuno besplatno, bez očekivanja novčane ili materijalne nadoknade.
– Solidarnost – radi se iz saosećanja s drugima i želje da se nekome pomogne ili nečemu doprinese.
Uglavnom se kao benefiti volontiranja navode nova životna i profesionalna iskustva, bolje upoznavanje sebe, podizanje samopouzdanja, unapređenje veština komunikacije, nova prijateljstva, učenje jezika, savladavanje praktičnih veština i slično. Volontiranjem se može učestvovati u izgradnji neke škole ili bolnice, razvoju eko poljoprivrede, očuvanju izumirućih zanata, podučavanju stranih jezika, očuvanju ugroženih životinjskih vrsta (na primer velikih kornjača), restauraciji arheoloških nalazišta i umetničkih dela, ali i borbi za ugrožena ljudska prava. Volonteri, takođe, mogu pomoći i onima koji se samostalno trude da poboljšaju sopstvene uslove života.
Ako bismo iskusnom volonturisti postavili pitanje zbog čega se isplati preći pola sveta i raditi besplatno u nepoznatoj zemlji, sa nepoznatim ljudima, odgovor bi glasio: „Steći ćete novu porodicu. Upoznaćete drugu kulturu, jezik i običaje. Naučićete mnogo o sebi i o tome kako da se snalazite u nepoznatom okruženju. Steći ćete prijatelje iz celog sveta, ukazaće vam se nove prilike za putovanja, druženja i saradnju. Sigurno se nećete pokajati.“
No, pre nego što se odlučite da napravite prvi korak, imajte na umu nekoliko bitnih činjenica: Nemojte očekivati da ćete sa svojih 10 prstiju spasiti svet. To što ćete nahraniti gladno dete, obući mu čistu odeću i obezbediti krov nad glavom, svakako neće učiniti situaciju u njegovoj zemlji boljom. Nemojte dozvolti da vas to emocionalno poremeti. Njegov osmeh će vam zauvek biti u podsvesti da vas podseti na to kako svet funkcioniše i da život u vašoj zemlji baš i nije tako loš kao što ste mislili. To malo biće će vas naučiti da posmatrate svet iz više različitih uglova.
Kako kažu autori knjige „Kako da ostvarite svoj san volontirajući na dalekim destinacijama“ (How to Live Your Dream of Volunteering Overseas), većina volontera, čija su iskustva pretočena u njene redove, učinila bi to ponovo ako bi im se ukazala dobra prilika. Evo komentara nekih od njih:
„Živeti i raditi na nekom udaljenom mestu, poklanjajući svoje vreme i energiju bez ikakvih očekivanja, vraća se višestruko i oplemenjuje vas kao osobu, a toga postajete svesni tek kada se vratite kući. Mislim da sam dobila sjajnu priliku da spoznam ko sam, da proširim svoje poglede na svet i naučim da posmatram život tuđim očima. Ovo iskustvo je mnogo uticalo na moj način razmišljanja, života i upravljanja emocijama“, rekla je Marlen Larok (Marlene Larocque), volonterka u Ekvadoru.
„Volontiranje je bacilo potpuno novo svetlo na kulturu iz koje sam došla i religiju koja mi je nametnuta rođenjem. Sada sam počela zrelo i samostalno da razmišljam o tome kojim idealima ću verovati i koji način života mi više prija. Predamnom su se otvorila neka nova vrata i sada se osećam slobodnom da samostalno donosim odluke“, reči su Trejsi Hesel (Tracy Hessel), volonterka u Južnoj Americi.
Volonterima je na destinaciji najčešće obezbeđen smeštaj i ishrana, putni troškovi od slučaja do slučaja, ali postoje i takve situacije kada, da biste volontirali, morate i da platite!
Da, i to je moguće. Naplaćivanje manje ili više simbolične takse u cilju pokrivanja troškova organizacije koja koordinira projektom i ima stalno zaposlene ljude, kupuje radne materijale i plaća zakup prostora ili opreme, nije redak slučaj. Lokalna zajednica je često u teškoj finansijskoj situaciji i nije u mogućnosti da snosi troškove smeštaja i ishrane za volontere.
Autori pomenute publikacije savetuju da budete spremni na sve, da se naoružate strpljenjem, tolerancijom i budete spremni na duge vožnje pretrpanim autobusima i vozovima, skromne sobe koje ćete možda deliti sa insektima i prvi susret sa hranom koji vam može pokvariti apetit.
Pre polaska se dobro informišite o lokalnim običajima, religiji i načinu života. Stupite u kontakt sa osobama koje su boravile na toj destinaciji i saznajte šta je neophodno da ponesete, ali i šta treba da vidite, čujete, probate. Čitajte lokalne novine na internetu i, takođe, pripremite dobru odstupnicu kod kuće. Podrška porodice će vam značiti više nego što možete da zamislite.
U skladu sa interesovanjima, veštinama koje posedujete i željama, odaberite neki od brojnih volonterskih programa koji se nalaze u ponudi. Pri tom, uzmite u obzir najvažnije faktore:
– Dužina trajanja programa i doba godine, odnosno minimalno i maksimalno vreme koje ćete provesti odvojeni od porodice i obaveza kod kuće. Neki programi traju nedelju dana, a neki čak i više godina.
– Vrsta organizacije. To mogu biti Ujedinjene nacije, a može biti i lokalna nevladina organizacija. Dobro pročitajte sve uslove i pribavite neophodnu dokumentaciju. Organizacija može biti religijska ili sekularna, pa odaberite onu koja je u skladu sa vašim ličnim afinitetima.
– Potrebne veštine, znanja i iskustva koja se zahtevaju. Od volontera se retko zahteva da budu profesionalci u nekom poslu, dobra volja i humanost uglavnom su sasvim dovoljne vrline. No, činjenica da ste, na primer, nezaposleni lekar ili zidar, volontiranje u bolnici ili pri rekonstrukciji stare crkve svakako će koristiti projektu, ali i vašoj budućoj karijeri.
– Jezik. Neki programi zahtevaće od vas da naučite osnove lokalnog jezika, a neki ne. Često je dovoljno znati osnove engleskog, francuskog ili špansog jezika, u zavisnosti od destinacije koju odaberete.
– Troškovi. Proverite šta je od troškova putovanja i boravka pokriveno projektom, a šta nije. Postavite organizatoru pitanje da li će vas čekati obezbeđen smeštaj ili ćete za isti morati sami da se snalazite i postoji li neko ko će vam pomoći u tome. Što se prevoza tiče, on može biti jedna od najbitnijih stavki u kalkulaciji. Neki organizatori će vam poslati avionsku kartu, neki će vam po dolasku refundirati troškove, a neki će taj deo prepustiti vama ili sponzorima koje ćete morati sami da pronađete. Ne zaboravite da je i zdravstveno osiguranje obavezna stavka u budžetu!
Iskustva volontera iz celog sveta i rezultate naučnih studija iz oblasti volonterskog turizma možete pronaći na veb stranici: www.voluntourism.org. Informcije o aktuelnim programima možete pogledati na stranici: www.volunteerinternational.org
Kao i većina drugih stvari, i volonturizam ima svoju mračniju stranu. Neretko se događa da se volontiranje pogrešno tumači i stavlja u negativan kontekst. Takav je, nažalost, slučaj sa sirotištima u Aziji. Jedan od najomiljenijih vidova volontiranja je svakako rad sa decom bez roditelja. U azijskim i afričkim zemljama on je postao toliko popularan da već dopire do granica etičnosti. Ovaj fenomen se na Zapadu često poistovećuje sa pomodarstvom i naziva orphanage tourism.
U pitanju je zapravo anomalija do koje dolazi kada mladi ljudi bez radnog iskustva u prekomernom broju pristižu u siromašne sredine, kao što je, na primer, Kambodža. Usled neadekvatnog pravnog okvira, nedosledne kontrole i sveprisutne korupcije, u ovoj zemlji je broj ustanova za prihvat dece porastao za čak 75 procenata u poslednjih pet godina i premašio granicu realnih potreba. Na sumnju u legalnost i etičnost njihovog poslovanja navode rezultati nedavnih istraživanja, koji su pokazali da čak 77 procenata dece koja u njima borave zapravo ima žive roditelje ili bliske rođake. Stoga, novinari koji se ovim temama bave Zapadnjake često nazivaju „neokolonijalistima“ i trend pomodnog pokazivanja humanosti dovode u krajnje negativan kontekst.
Na večito pitanje ko više profitira, domaćini ili gosti, univerzalni odgovor je veoma teško dati. Naš je savet svakako da igrate „na sigurno“ i za početak se okušate na nekim kraćim programima i bližim destinacijama. Ako ste rođeni da budete volonter to ćete sigurno ubrzo shvatiti.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari