Šetnja kroz svetske muzeje
Dugo iščekivani godišnji odmor konačno je tu. Naporno ste radili da biste sebi i svojim bližnjima obezbedili posetu nekoj od popularnih turističkih destinacija. Ono što će vaš odmor učiniti još kvalitetnijim i sadržajnijim je doza umetnosti i estetike u momentima opuštanja i relaksacije. Bilo da putujete u gradove Evrope ili šire, ne propustite priliku da posetite neki od velikih muzejskih centara i time duh i kulturu upravo te zemlje osetite u potpunosti
Italija – Rim – Firenca
Ako ste se odlučili da to bude Italija, u kom god gradu da se nalazite duh starih vremena će vas pratiti u stopu. Turističke atrakcije se prosto udvaraju svakom potencionalnom turisti, u nadi da će posetiti „belisimu“ Italiju, koja će ga vratiti u duh nekih starih vremena. Bilo da je to tragom velikih umetnika, surovih imperatora, veštih kuvara i nadaleko poznatih šarmantnih ugostitelja i trgovaca, koji će vas na melodičnom italijanskom mamiti u svoje lokale. Svaka italijanska regija ima čime da se diči. Prestonica, sever, malo siromašniji jug ili predivna prirodnim bogatstvima nagrađena italijanska ostrva i poluostrva. Hrana, gostoljubivost, drevna i brižljivo čuvana umetnost ili vrhunska dostignuća graditeljstva svojstvena su samo narodima koji slave svoje pretke Rimljane. Centar, tačka na kojoj sve počinje i završava, njegovo visočanstvo Roma Enterna – Rim.
Odabrali ste Rim i uverili su vas da nigde, bar u Evropi, nećete osećati veću dobrodošlicu nego ovde. Ovde ćete jesti najbolju picu, piti originalni kapućino i to obavezno stojeći, kako to čine i Italijani, dok u glavi planirate sopstvenu rutu kako da ovaj grad najbolje obiđete. Bilo da počnete od Koloseuma, gde su se najbogatiji nekada zabavljali na prilično surov način, da se slikate na čuvenim Španskim stepenicama i zamislite želju na Fontani di Trevi. Usput, obiđite mnoštvo trgova, poput Trga Venecija, Trga Republika, Trga Barberini, sve dok ne stignete do centa moći Vatikana.
Ova najmanja država na svetu, sa nezavisnom spoljnom i unutrašnjom politikom, svoje početke smešta u vreme pred kraj 14. veka, kada su se pape ovde vratile nakon izgnanstva u Avinjonu. Muzeji Vatikana čine suštinu muzejske ponude i najdragoceniji deo umetnosti samog Rima, Italije, pa ako hoćete i celog sveta.
Muzeje Vatikana, čine biblioteka, crkveni i svetovni muzej, numizmatički kabinet, Muzej Pija Klementina i najznačajniji – Pinakoteka. Remek-dela, poput Apolona Belvederskog, Laokonove grupe, ali umetnički najznačajnija dekoracija Sikstinske kapele, i to njenog svoda i dela iznad oltara, u izvedbi najvećeg majstora renesanse Mikelanđela. Tavanica je oslikana scenama iz Starog zaveta, dok je deo koji dekoriše prostor iznad oltara ovekovečen scenom Strašnog suda. Ova remek-dela predstavljaju najveći domet umetnosti samog Mikelanđela, ali i najveći domet italijanske umetnosti uopšte. Odaje Sikstinske kapele dekorisao je Rafael.
Poseta Muzejima Vatikana podrazumeva i posetu crkvi Svetog Petra, koja je takođe, doduše eksteritorijalno, deo države Vatikana. A unutar same crkve nalazi se još jedno delo slavnog Mikelanđela – Pieta, kao svojevrstan omaž majčinskoj ljubavi i bolu u okviru katoličke ikonografije. U doba antičkog Rima vratiće vas brežuljak Platino i antički forum, a ukoliko nađete vremena izvezite se do obližnjeg Tivolija, istorijskog grada koji je najpoznatiji po Vili d Este (Villa d’Este), palati koja će vas svojim ruševinama, vrtovima i fontanama vratiti u srednji vek.
Ukoliko vam se ova tura učini previše zamornom, računajte da možete da svratite u neki od simpatičnih italijanskih restorana na tiramisu ili bruskete koje ćete u slast pojesti sa nekim od kvalitetnih italijanskih belih ili crvenih vina. Obilazak brojnih trgova, fontana, crkvi biće vam olakšan ukoliko budete iznajmili vespu, na kojoj ćete se osećati kao da ste junak nekog od Felinijevih filmova.
Za one koji bi još uživali u muzejskoj atmosferi tu je i Rimski nacionalni muzej, zatim Muzej Termi, koji je podignut između zidova nekadašnjih Dioklecijanovih termi, kao i nekoliko muzejskih ustanova u Vili Borgeze.
Ako je vaš izbor pao na Firencu, znajte da ste u gradu najvećih majstora italijanske renesanse. Da Vinči, Mikelanđelo, Donatelo, Botičeli, samo su neka od imena umetnika koji su svoju umetnost stvarali u gradu na reci Arno. U ovom drevnom italijanskom gradu, koji je kolevka renesansne umetnosti, obavezno posetite Galeriju Ufici, gde su izložena dela slikara od 12, pa sve do 17. veka. Bogatstvo zbirki i vrhunska remek-dela upravo Firencu smeštaju u središte najznačajnijih galerijskih prostora na svetu. Botičelijevo „Rođenje Venere“ i „Proleće“, Rafaelov „Portret pape Lava Pavla X“, Ticijanove „Flora i Venera“, Mikelanđelov „David“, dela Tintoreta, Peruđina, ali i najveća slikarska dostignuća umetnika sa severa, Direra, Rubensa, Rembranta, Van Dajka.
Od muzejskih atrakcija tu su još Galerija Piti, Galerija Palatina, Nacionalni muzej, Muzej porculana, Muzej srebrnog posuđa. Dok budete šetali gradom, obratite pažnju na katedralu (Duomo) za koju je zvonik uradio Đoto, a kupolu kao najveće dostignuće graditeljstva tog perioda osmislio Brunaleski. Pređite preko jednog od najstarijih mostova iz 14. veka – Ponte Vekia, divite se lepoti brojnih crkvi, poput Santa Kroče, Santa Marija Novela ili San Lorenco. Oni koji na umetnost do tada nisu obraćali puno pažnje, u Firenci će je zasigurno zavoleti.
Činjenica koje ćete postati svesni dok još boravite u Italiji, jeste da Italija uz mnogo toga drugog ne nudi umetnost, Italija je sama po sebi umetnost.
Francuska – Pariz
Za one koji su turisti sa malo većim umetničkim apetitom tu je Pariz. Modni, industrijski, gastronomski, ali i umetnički centar. Ako krenete od Jelisejskih polja, već dok ne stignete do Trijumfalne kapije osetićete specifičan duh ovog grada burne istorije. Borbeni, ali sofisticirani i šarmantni Francuzi su vrsni kuvari, nepogrešivi poznavaoci stila, veliki hedonisti kad su u pitanju hrana, vino, slatkiši, ali i izuzetni konzumenti umetnosti. Romantično su zamislili obilaske grada za turiste. Prvo sagledajte lepotu i raskoš grada sa Ajfelovog tornja, onda Senom upoznajte grad sa obe strane obale, sve uz zvuke francuskih šansona. Na putu do Notr Dama, slavne katedrale ovekovečene u Igoovom „Zvonaru“, svratite da probate neki od slatkiša ili posetite neku od pekara na koje su Parižani posebno ponosni. Čisto da predahnete.
Obavezno obiđite Latinsku četvrt, Panteon i zgradu univerziteta Sorbona. Za one koji su boemskog duha tu je Monmartr, koji čuva duh onog Pariza koji su stvarali umetnici poput Van Goga, Sezana, Renoara i drugih. Pariz je grad jednog od najpoznatijih svetskih muzeja – Luvra. U vreme Francuske revolucije, pa i kasnije, umetnici svesni blaga koje se tu čuva u samom muzeju su slikali i stvarali svoja dela. Sama zgrada muzeja potiče još iz 13. veka. Kao i svaki muzej bio je ogledalo društvenih i političkih prilika Francuske. Menjao je upravnike i imena (1793. nakon konventa iz 1791. preimenovan je u Muzej Republike), ali značaj i blago koje se tu čuvalo, uvek je bilo isto.
O tome koliko je ovaj muzej veliki svedoči i činjenica da postoji mapa muzeja, zarad boljeg snalaženja. U prostoriji gde je izložena čuvena „Mona Liza“ tolika je gužva, da posetioci ne obrate pažnju na maestralnu „Tajnu večeru“, Veronezea, preko puta. Leonardova „Bogorodica među stenama“, kao pandan londonskoj istoimenoj verziji, celokupna zbirka Praksitela, Nike sa Samotrake, delovi friza sa antičkog hrama Partenon, Miloska Venera, samo su neka od remek-dela koja će vam potpuno oduzeti dah.
Pariz kao pravi grad muzeja za umetničke sladokusce ima bogatu ponudu. Muzej Orsej, smešten na levoj obali Sene, ponosno izlaže najbolju zbirku impresionista na svetu, zatim Muzej Klini, Muzej Gime, Muzej čoveka, Palata Šajo, ali i brojni memorijalni muzeji posvećeni umetnicima poput Rodena, Burdela, Moroa, Pikasa, samo su deo prebogate muzejske ponude Grada svetlosti.
Ukoliko budete stigli obavezno obiđite i Versaj, jedan od najpoznatijih i najluksuznijih dvoraca, predivnih vrtova i fontana, sa najbogatijom zbirkom umetničkih dela i na kratko se osetite kao neki od francuskih Lujeva. Za najmlađe predlog je poseta jednom od najinventivnijih muzeja i parkova na otvorenom – Diznilendu, gde je provod zagarantovan i za odrasle.
Austrija – Beč
Za one koji vole duh starih Habzburgovaca Beč je idealno rešenje. Grad na lepom plavom Dunavu gde ćete poželeti da zaplešete uz zvuke bečkog valcera. Grandiozne građevine i tekovine slavne dinastije ovekovečene su na Trgu Marije Terezije, gde se nalazi i Prirodnjački muzej. Zgrada Parlamenta sa ogromnom statuom Atene. Katedralna crkva Svetog Stefana, koja se nalazi u strogom centru grada, kao i zgrada Opere, sa koje se po predanju, njen arhitekta bacio u smrt. Da Bečlije i Austrijanci jako brižljivo čuvaju uspomenu na svoje kraljevske dinastije svedoče i dvorci Habzburg, kao zimska, i Šenbrun, kao letnja rezidencija, u kojima je sve sačuvano kako je i bilo u doba slavnih vladara. Sedite da probate originalnu bečku saher tortu, koju će vam negde poslužiti uz melanž staru bečku kafu, koju prave po receptu sa žumancetom.
Da biste grad i njegovu istoriju najbolje doživeli posetite neki od muzeja. Najznačajniji je Istorijsko – umetnički muzej, koji ima devet celina, od kojih je glavna Pinakoteka, gde se čuvaju najveći dela italijanskog, nemačkog, francuskog i španskog slikarstva. Uživaćete u lepoti dela Ticijana, Direra, Velaskezea, Halsa, Brojgela. Za one prave ljubitelje umetnosti tu je i dvorac Belvedere, gde su izložena dela austrijskih umetnika, poput Klimta, Kokoške, Šilea, a u donjem Belvedereu Barokni muzej, sa delima iz srednjeg veka. Nemojte zaobići ni da posetite najveću grafičku zbirku na svetu Albertinu, koja je ime dobila po svom osnivaču Albertu Saksonskom.
Španija – Madrid
Kastanjete, sangrija, energični flamenko asocijacije su na predivnu Španiju. Madrid kao ključni umetnički centar Španije, ima da ponudi pregršt sadržaja za one koji vole da vide i saznaju više. Bilo da se šetaju Velikom ulicom, koja je karakteristična po brojnim oblakoderima ili da se u neka bolja vremena vrate koračajući ulicom Kalje Major, nekada glavnom gradskom ulicom, najverovatnije će stići do velelepnog Španskog trga, na kome se nalazi spomenik posvećen najpoznatijem Špancu, Migelu de Servantesu i junacima njegovog prvog romana Don Kihot. Obavezno svratite u najslavniji španski, ali i muzej svetskog glasa Prado.
Da li ste znali da je Austrijska carska porodica imala udela u onom na šta su Madriđani ponosni kao na svoje tradicionalno blago?! Naime, vladari iz dinastije Habzburga, Karlo V i Filipi II, stvorili su osnovu budućeg muzeja Prado. Kraljevske zbirke koje danas čine glavni deo i najveću vrednost ovog muzeja, nastajale su u samostanu Eskorijal. Umetničko blago ovog muzeja je zaista neprocenjivo. Radovi Ticijana, Mantenje, Đorđonea, Rafaela, Koređa, samo su jedan deo. Istorijska upućenost Španije na Nizozemsku, to jest Flandriju, obezbedila je kontakt sa flamanskim umetnicima. Otuda Prado ima i nekoliko Rubensovih dela.
U ovom muzeju nezaobilazan deo koji treba posetiti jesu najznačajnija dela Dijega Velaskezea, poput „Las Meninas“, „Predaja Brede“, „Prelje“, Baltazar Karlos na konju“, na šta su Španci jako ponosni. Muzej koji je ime dobio po istoimenom šetalištu Prado, zahvaljujući proširivanju početkom 20. veka, izlaže i druge zbirke, poput, antičke plastike, crteža, zatim zlatnih rizničkih predmeta, od kojih je najvrednije Dofenovo blago, vlasništvo sina Luja XVI.
Da biste sabrali utiske koje je na vas ostavio ovaj veličanstveni prizor muzeja, prošetajte do Trga Puerta del Sol, Trga Sibelije ili uživajte u zalasku sunca kod Kapije Alkala (Trijumfalne kapije), koja je nastala u vreme Burbonske dinastije u 18. veku.
Velika Britanija – London
Za one koji su ljubitelji ispijanja pravog čaja u 17.00h tu je maestralni London. Ne samo da su najveća svetska remek-dela u zbirkama Nacionalne galerije, već ćete u Londonu osetiti i šta znači prava britanska gostoljubivost i probati nadaleko čuveni „english breakfast“. Nacionalna galerija, osnovana 1824. godine, u sebi zbraja dela britanskog slikarstva i skulpture, ali i svetsku modernu umetnost. Takođe, važno je napomenuti da postoji i Nacionalna galerija portreta, sa zbirkama portreta koje imaju izuzetan istorijski značaj. Nacionalna galerija 1932. godine menja svoj naziv u Tejt galeriju, po magnatu šećerne industrije Henriju Tejtu, koji je galeriji zaveštao kolekciju britanske moderne umetnosti.
Drugi muzejski gigant Londona je Britanski muzej, osnovan u 18. veku, zaslugom ser Hansa Slouna, koji je svoje umetničke zbirke zaveštao naciji i državi. Muzej čuva više od 70.000 predmeta, obuhvata umetnička dela, prirodnjački deo i biblioteku. Najvrednije su egipatske starine, dela grčke i rimske umetnosti, crteži, grafike, kovani novac i medalje. Posebnu zanimljivost među londonskim muzejima predstavlja Muzej voštanih figura madam Tiso, ali tu je i Viktorijin i Albertov muzej, gde se izlažu dela likovne i primenjene umetnosti. U gradu užurbanog tempa možete obići Kraljevsku operu, Lester skver i obavezno Pikadili. A za one koji vole šoping i londonski stil odevanja tu su najpoznatije trgovačke ulice Londona – Regent i Oksford. Ukoliko ste ljubitelj pozorišta tu je četvrt Vest End, kao poručena.
Nemačka – Minhen – Berlin
Nemačka kao predstavnik germanskih zemalja, uređenog sistema i prepoznatljive discipline bivstvovanja nudi mnogo. Ne samo da ćete uživati u poseti nemačkim gradovima, koji svaki za sebe, ali i zajedno, funkcionišu perfektno, uživaćete i u lepoti umetnosti koja se ovde nalazi. U Minhenu je jedna od najznačajnijih i najstarijih galerija na svetu – Minhenska Pinakoteka.
Začetak Stare Pinakoteke vezan je još za 16. vek i vladavinu vojvode Vilhelma VI, velikog ljubitelja i kolekcionara umetnosti. U minhenskoj Pinakoteci možete videti najznačajnija dela nemačke renesanse – Direra i njegova „Četiri apostola“, zatim Grinevalda i Altdofera. Zatim doajene holandske i flamanske umetnosti, poput Rubensa, Rembranta, Van Dajka.
Kada je reč o novijoj nemačkoj umetnosti, ali i umetnosti Evrope 19. i 20. veka, Minhen je bio jedan od vodećih centara. Ovde su se školovale čitave generacije umetnika, realista, impresionista, secesionista. Ta umetnost može se videti u Šak galeriji, koja je ime dobila po grofu Šaku, velikom putniku, ljubitelju umetnosti i meceni. Nova državna galerija izlaže dela moderne umetnosti, gde su sabrani radovi Delakroe, Žerika, Van Goga, Manea, Sezana, Pikasa.
Ovaj grad, poznat po čuvenom Oktobarfestu, pivu, bavarskim kobasicama, sadržajan je i po svojim znamenitostima, ali i po umetnosti i kulturi. U centru ćete se diviti Marienplacu i Gradskoj kući, dok ćete sa crkve Svetog Petra imati najlepši pogled na čitav grad. Ukoliko stignete obavezno obiđite i Bogorodičinu crkvu, sa kulama od 99 metara, gde su sahranjeni svi veći bavarski vladari.
Berlin kao sada već politički centar moći ovog dela sveta, svoju muzejsku delatnost svodi na Berlinski muzej, sa zgradom Nacionalne galerije, koji sadrži deo sa galerijom slika, antičkom zbirkom, numizmatičkim i grafičkim kabinetom. Tu je i Bode Muzej, Muzej primenjene umetnosti i Etnografski muzej, kao objekti nastali relativno kasno u odnosu na zemlje iz okruženja.
Holandija – Amsterdam
Neki će Amstedram posetiti zbog izuzetnih umetničkih sadržaja, dok će drugi uživati u vožnji kanalima ovog krajnje neobičnog grada. Bilo da ste u Crvenoj četvrti ili da vas fascinira Cvetna pijaca, najpoznatiji grad zemlje klompi, lala i vetrenjača, oduševiće vas svojim kontrastima. U Amsterdamu možete uživati u skoro kompletnoj umetnosti najpoznatijih Holanđana, poput Rembranta i Van Goga u muzejima Rajks, u Rembrantovoj kući, Memorijalnom muzeju Van Gog i Muzeju savremene umetnosti Stedelijk.
Rusija – Moskva – Sankt Peterburg
Slavna Moskva će vas osvojiti svojom grandioznošću u svakom smislu, od monolitnih crkvi, poput Hrama Hrista Spasitelja ili Crkve Svetog Uspenja, pa sve do poznatog Crvenog trga. Ako je posećujete tokom zime ugrejaćete se votkom i ruskim toplim šubarama, a kada god da tamo boravite obavezno kupite neki od poznatih suvenira, poput drvenih ruskih babuški.
Moskva, kao svetski dominantna sila, sila je i u umetničkom smislu. Bilo da se govori o slikarstvu i ikonopisu, baletu, pozorišnoj umetnosti ili klizanju, Rusi su oduvek bili i ostali nenadmašivi. Gruba evidencija beleži više od 120 muzejskih ustanova u Rusiji. Jedna od najznačajnijih moskovskih je Tretjakovska galerija, osnovana 1856. godina, od strane braće Tretjakov, velikih ljubitelja umetnosti. Ovaj muzej ruske i sovjetske umetnosti čuva dela od mozaika iz 11. veka, preko ikona Rubljova i Teofana Grka, do dela ruskog slikarstva iz 19 i 20. veka, kao i grafike, skulpture i dela primenjene umetnosti. Dela stranih majstora nalaze se u Puškinovom muzeju likovnih umetnosti. Zatim, tu je i Kremlj, u kojem se izdvaja prostor Oružejne palate.
Pored Moskve bogatu muzejsku delatnost ima i Sankt Peterburg. Ovde se nalazi jedan od zasigurno najznačajnijih svetskih muzeja – Ermitaž. Začetak njegovih ogromnih zbirki smešta se u sredinu 18. veka, vreme vladavine Carice Katarine II. Ovaj velelepni muzej zbraja više od tri miliona muzejskih predmeta, među kojima su slike, grafički i vajarski radovi, kabineti medalja i minerala koje izlaže u više od 320 adekvatnih galerijiskih sala. Ovde ćete se diviti lepoti italijanskih slikara, poput Da Vinčija, Ticijana, Holanđana, Rembranta, majstora impresionizma Van Goga i Gogena ili začetnika kubizma Pikasa. Tu su još i Muzej umetničke akademije, Ruski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Muzej istorije grada, Prirodnjački i naučno tehnički muzej.
SAD – Njujork
Nema samo Stari kontinent zavidnu tradiciju negovanja muzejske delatnosti. Centar sveta, kako mnogi danas nazivaju Njujork, ne zaostaje za velikim evropskim muzejskim centrima. Grad najboljih muzičkih i pozorišnih događaja, raznovrsnih restorana, nudi različite mogućnosti za zabavu. Ono što će vas ostaviti bez daha su sadržaji i mnoštvo muzeja. Metropoliten muzej, osnovan 1870. godine, po uzoru na velike evropske muzeje, nudi vrhunska dela Rubensa, Rembranta, Brojgela, Goje, Vermera, ali i slikara moderne epohe, kao što su Sezan, Pikaso, Kandinski, Kle, Matis. Gugenhajmov muzej, najpre će vas oduševiti svojom spiralnom fasadom. Dela Mondrijana i Šagala samo su neka od vodećih, koja Gugenhajm smeštaju na vrh liste muzejskih ustanova. Muzej moderne umetnosti (MOMA) neobičan je i nesvakidašnji. Van Gog, Brak, Maljevič, Mondrijan i Miro samo su deo stalne postavke, dok su povremene i putujuće izložbe svetski poznatih umetničkih imena osnova funkcionisanja ove institucije.
Ovaj grad, opevan u oskarom nagrađivanim mjuziklima, centar je i modne i filmske industrije. Prošetajte Menhetnom, probajte njujorški hot-dog, uživajte i opustite se u Central parku, i osećajte se kao da ste na vrhu sveta.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari