Top 5 svetskih biblioteka
Ako se osvrnemo na prvu kolosalnu biblioteku u Aleksandriji, zbog koje je reč „erudicija“ postala vladajući trend budućih vekova i gde se nalazila pisana reč iz celog sveta, zaključićemo da se kultura jednog naroda može meriti na osnovu jedne knjiške ustanove. Međutim, biblioteke današnjeg doba prestaju da budu samo utilitarne zgrade i mesta za dopunu znanja. One su multikulturalni objekti prvog reda. I više od toga – prave turističke atrakcije. Svuda po svetu su brojne građevine perfektno naštimovane za čuvanje starih spisa: enterijer i eksterijer prate ideju erudicije, ali i duh grada, vremena i naroda. Pred vama je lista od Top 5 svetskih biblioteka koje su u doba svog nastajanja postavljale nove standarde u arhitekturi i činile gradove privlačnijim nego pre
1. Državna biblioteka Viktorije, Melburn (State Library of Victoria)
Ovaj impresivni sklop građevina, osim knjiga, čuva i važna istorijska dokumenta, pravna akta, na hiljade mapa, manuskripta, dnevnika, novina, pa sve do impresivnih kolekcija slika, čak i oružja. U njoj se neprekidno održavaju performansi, izložbe, živa ili interaktivna predavanja; uživa u kuhinji cenjenih restorana. Iako se u fondovima skladišti više od dva miliona knjiga, stiče se utisak da se ovde ne dolazi samo zbog njih. Ali, uvek je bilo tako: ova zgrada je nešto poput antičke Gimnazije – mesto gde se dolazi da se uči o svemu.
Naime, upravo je ideja prezentovanja najboljeg od svega na najbolji način, 1854. godine, bila glavno geslo osnivača državne biblioteke. Želja da se na jednom mestu dobija i širi znanje iz oblasti literature, filozofije, nauke i umetnosti bila je otelotvorena. Danas je biblioteka povezana sa gradom kroz mrežu zajedničkih kulturnih programa, pa se tako u okviru njenog kompleksa od čak 23 objekta, neprekidno odvijaju bitne kulturne aktivnosti.
Melburn je grad sa očuvanom arhitekturom, gde se nasleđe poštuje i čuva. Mnogi se slažu da je, ponekad, dovoljno ući u centralni hol biblioteke da bi se doživelo prosvetljenje. Hol je i projektovan „panteonski“, sa kolosalnom kupolom od stakla, što sugeriše na pohod ka prosvetiteljstvu. Ali, State Library of Victoria savršeno povezuje očuvano nasleđe sa modernim tendencijama: pristup digitalizovanim izdanjima, interaktivne video-prezentacije, audio-vizuelni vodiči i tako dalje.
Posebno su zanimljive dve stalne postavke koje vredi posetiti. Prva se nalazi u nekadašnjoj čitaonici, sada pretvorenoj u salu za izložbe, koja oslikava rane godine evropske kolonizacije, a druga izložba, „Mirror of the World“, predstavlja presek najznačajnijih izdanja do kojih, uglavnom kroz digitalne primerke, možete doći u fondovima: od istorijski retkih knjiga, preko filozofskih i književnih remek-dela do najlepše ukoričenih ili rukopisno specifičnih zapisa. Konačno, nije čudo što mnogi stručnjaci ovu biblioteku smatraju jednom od najznačajnijih građevina moderne arhitekture. Svojom otvorenošću ka „svetskom znanju“ i, s druge strane, negovanjem sopstvenih vrednosti, ovaj biser Melburna, gde je ulaz slobodan, teško je zaobići.
2. Kraljevska biblioteka, Kopenhagen (The Royal Library)
Ako se negde moglo sačuvati sve što je vredelo, a bilo je napisano/odštampano na listovima papira onda je to Danska, i ova biblioteka. Sve od prve objavljene danske knjige iz 1482, do vrednih spisa Serena Kjerkegora i Kristijana Andersena, kojima su posvećene tolike sale da se prostor može smatrati pravim begom u književnost i filozofiju. U tome je deo mistike zgrade „Black diamond“, čije su fasade kombinovane od stakla i crnog mermera.
Ne znači, međutim, da je namera arhitekata bila da stanovništvo pobegne od stvarnosti. Godine 1999. odlučeno je da se stara Kraljevska biblioteka proširi i pretvori u jednu moderniju i funkcionalniju sredinu. Tada je sagrađeno osam modernih spratova, redizajnirana su skladišta za čuvanje knjiga, zidovi su poprimili talasaste konture, atrijum drugačiji identitet, ali se nije promenilo ono glavno: biblioteka je i danas mirno mesto pored mirnog kanala. Spektakularni izgled nije doneo bučni spektakl. Ona ostaje spoj univerzitetskog i nacionalnog. Studenti dolaze na kurseve, predavanja, izložbe; članovi pozajmljuju knjige, provode dan u čitaonici; turisti se dive jednoj modernoj ideji.
Ali, „Crni dijamant“ je u novi milenijum ušao i sa novim tehnologijama. Savremeno planiranje pratio je digitalni razvoj, gde se maltene sve može završiti putem interneta: učlanjenje, narudžbina izdanja, rezervacija mesta, pa čak i dostava knjige na kućnu adresu. Sistem pretrage je jednostavan. Čekanje ne traje dugo.
Pored te otvorenosti prema stalnim korisnicima, išlo se i prema saradnji sa kulturnim institucijama. Tako je biblioteka „otvorena“ za pozajmljivanje svoje građe izložbama širom sveta, kada su klijenti mahom strani arhivi, muzeji i slično. Značajnom građom iz čitavog sveta često se služe i spoljni istraživači. Njima se omogućuje praktičan rad u salama za prezervaciju, dolazak do retkih izdanja, pristup ostalim predmetima od istorijskog značaja, a moguća je i stručna pomoć pri istraživačkim projektima. Sve to čini bibliotečku građu frekventnom i mobilnom. Time je ova ustanova uspela da preoblikuje ideju koja je vladala godinama: da je biblioteka čuvar knjige, a ne njen davalac.
3. Gradska biblioteka, Štutgart (Stuttgart City Library)
Više od 40 metara visokog betona nigde ne deluje svedenije. Jednostavnost prostora obojenog neutralnim nijansama dozvoljava svakome da unese ili odnese neku sopstvenu, unutarnju boju iz biblioteke. Čitav koncept posvećen je onoj materiji koja se ne vidi, a koja postoji između čitaoca i literature. To je prostor duhovnosti.
Centralni deo štutgartske lepotice čini „Srce“ objekta (Das Herz). Ono je zamišljeno kao meditativni centar zgrade. Iznad je čitaonica: petospratni, piramidalni atrijum. Bilo da ste se odlučili za donji, interaktivni deo ili za čitaonicu-piramidu, imaćete utisak da ste u umetničkoj galeriji. Da ste deo nekog, sofisticiranog art-projekta. Dizajneri su, u tom smislu, postigli apsolutni uspeh. Nisu želeli da prilagode ustanovu gradskom izgledu (ona prilično odskače), niti da se vezuju za neke univerzalne standarde gradnje. Razmišljajući o samom doživljaju čitanja i razmene znanja, napravili su divnu kulu koja je tek u osnovi biblioteka. A u suštini je kulturno-intelektualni centar.
Ova zgrada postavlja standarde i kada je reč o nekim zanatskim rešenjima. To su, naime, solucije osvetljavanja prostora – posebno čitaonice koja „dobija svetlost“ kroz prozračne spoljne otvore. Zatim, ideja da se skladišta za više od pola miliona knjiga i predmeta integrišu u osam spratova prema gore, a da se podrumske prostorije rasterete i postanu kulturni klubovi. Onda, neobično rešenje protivpožarnih izlaza, specifičan ventilacioni sistem i niskovoltažno osvetljenje, koje je integrisano u više od 4.000 zidnih platformi. Rečju, remek-delo, kako su ovo mesto nazivali renomirani časopisi, predlažući ga za „Global Award“ arhitekture.
Ako je i bila neka zamerka, onda se ona odnosila na nemogućnost Gradske biblioteke da se širi, da se bogati brojem naslova i građe. Globalni je fenomen velikih biblioteka da one bivaju nadograđene, reformirane; dodavanjem susednih lamela one nekad postaju čitavi gradski blokovi. No, sve to je nemoguće u ovom slučaju. Svaki „korak više“ u građevinarstvu uprljao bi ovu duhovnu ustanovu. Postoje planovi da se jednog dana sagradi slična, sestrinska biblioteka u drugom delu Štutgarta, što bi moglo da reši ovaj problem.
4. Centralna biblioteka, Sijetl (The Seattle Public Library)
Pre 11 godina država Vašington dobila je „trendi“ biblioteku koja, na prvi pogled, izgleda poput hotela sa pet zvezdica. Međutim, daleko od toga da je reč o stilizovanoj arhitekturi koja pokušava da „fasadom za bogataše“ zainteresuje stanovnike Sijetla da, recimo, zavole knjige. Jer, na istom mestu je postojala biblioteka u koju su, već više od jednog veka, građani redovno svraćali.
Krajem prošlog veka, ideja da se reformiše stara biblioteka u Sijetlu dotakla je i Bila Gejtsa, koji je projektu donirao desetine miliona dolara. Ono što ga je najviše privuklo bio je jedan, možda utopijski plan, na kome je počivao projekat: zamisao da ustanova proslavlja knjigu u obliku hartije i korica – onu knjigu koja će uspeti da se odupre nadolazećem digitalnom dobu. Doduše, u samoj zgradi danas postoje kompjuterski terminali (više od 400), ali tek toliko da se oseti duh 21. veka. Najviše prostora posvećeno je udobnim čitaonicama koje su osmišljene kao dnevne sobe, zbog čega i ceo jedan sprat nosi naziv „Living room“. Tu se prelistavaju knjiške arhive koje su dostupne na, do sada, neviđen način: knjige su smeštene u policama-spiralama koje se protežu duž četiri sprata. Pošto spirale cirkulišu kroz sve spratove, nije potrebno da se klijenti kreću po zgradi da bi videli kolekcije. Ovaj revolucionarni izum doneo je brojne nagrade celom kompleksu. Međutim, nešto drugo je sasvim poremetilo planove.
Naime, najviše se buke diglo oko spoljnjeg izgleda. Organizacija koja se bavi javnim prostorima u SAD oštro je protestovala navodeći da objekat tog tipa ne bi smeo da ima tendenciozan dizajn (odatle poređenje sa luksuznim hotelima). S druge strane, arhitekte su govorile da se moralo prilagođavati funkcijama zgrade; da zapravo funkcije diktiraju čitav koncept, pa i spoljnu formu. Uglavnom, polemika je samo dodatno proslavila Centralnu biblioteku u Sijetlu. Ali, kao i sve što je novo, i ova građevina će tek dočekati sud vremena. Pa, opet, nije rano govoriti o njenom pokušaju da nas zaseni.
5. Stara biblioteka, Dablin (The Old Library)
U biblioteci čuvenog Triniti koledža nalaze se možda najvažniji spisi irske i britanske istorije. Pre svega tu je „Knjiga Kelsa“ (Book of Kells), rukopis Novog zaveta. Stil se smatra najuzvišenijim načinom ukrašavanja (insularni stil, oko 800 g.n.e, koristila se boja iz insekata i biljaka) i na Britanskom ostrvu predstavlja nacionalno blago. Zanimljivo je da je Knjiga Kelsa prepisivana iz prvobitne Biblije (Vetus Latina), koja je osim poznatih jevanđelja sadržala i dodatne spise. Zbog toga ovo delo ima i mističku, ne samo teološku, vrednost prvog reda.
Pored toga, u biblioteci iz 1712. godine, nalazi se oko 200.000 primeraka građe: vredni srednjovekovni spisi i predmeti, prve štampane knjige, značajni istorijski dokumenti, artefakti, manuskripti. Zbog toga ne čudi što je ova ustanova jedna od najvećih turističkih atrakcija u zemlji. U „Dugačkoj sobi“ (Long room, 65m), pored polica sa knjigama, nižu se biste najpoznatijih mislilaca i umetnika. U centralnom delu nalazi se najstarija irska harfa iz 15. veka. Sagrađena je od hrastovine i vrbe; sadrži 29 mesinganih žica. Odaje čuvaju i poslednju kopiju Objave Irske Republike iz 1916. godine. Tavanice su napravljene tako da se do samog vrha mogu skladištiti knjige.
Treba reći da su ovde znanje sticali Semjuel Beket, Oskar Vajld, Bram Stoker i Džonatan Svift, čija je bista, kako su ocenili kritičari, najlepše isklesana. Inače, Triniti koledž je osnovala kraljica Elizabeta 1592. godine, kao glavno „sredstvo za civilizaciju nacije“. Nalazi se na predivnoj travnatoj površini većoj od 16 ari, a kampus čine građevine od kamena iz 18. i 19. veka. Na celom prostoru studira više od 10.000 studenata. Valja imati na umu da se, pri poseti biblioteci, u delu gde su rukopisi, čekaju veliki redovi i da je manja gužva ujutru.
Zanimljivo je da je ova važna institucija postala deo popularne kulture. Ako vam se „Dugačka soba“ učini odnekud poznatom, biće da su u pitanju „Zvezdani ratovi“. Ovde su snimljene neke epizode.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari