Uticaj religije na avio saobraćaj: Bože me sačuvaj!
Uticaj religije na avio saobraćaj je ogroman. Ne samo u običajima tokom letenja, koji često mogu biti izvor nesporazuma, neprijatnosti, pa i sukoba, već i u komercijalnom smislu. Sve ozbiljne aviokompanije u obzir uzimaju snagu religije kada je planiranje saobraćaja u pitanju
Svi mi koji živimo u sekularnim društvima ili bar u onima koja bi trebalo da budu takva, pitaćemo se kakve veze religija ima sa avio saobraćajem. Zapanjujuće je, međutim, koliko svetske religije i razna verovanja utiču na avio saobraćaj, koji, složićemo se, sa tim ne bi trebalo da ima ama baš nikakve veze.
Nisu sve religije iste po pitanju rituala koji imaju veze sa letenjem avionom. Dok se u hrišćanstvu sve svodi na molitve pred polazak na put, nezavisno od prevoznog sredstva, u nekim drugim monoteističkim religijama situacija je sasvim drugačija. Jedan od najdrastičnijih primera u istoriji avijacije je jevrejski. Ortodoksni Jevreji su zaslužni za to što izraelska nacionalna aviokompanija u svom redu letenja i dalje ima rupu tamo gde piše „subota“.
El Al ne obavlja putničke letove u vreme šabata (od petka uveče do subote uveče). Iako ovakva politika nije opšteprihvaćena, kako u samoj aviokompaniji, tako i u narodu, ovaj religiozni običaj se održao do modernog doba, mada uz blago popuštanje.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka El Al je malo popustio po ovom pitanju. Počeo je da sa aerodroma van Izraela poleće i na šabat, ali tako da u Izreal sleti nakon njegovog završetka. Čak i ovako mala liberalizacija izazvala je problem među ortodoksnim strujama. Pred Knesetom, izraelskim parlamentom, 1982. godine našao se zahtev za ukidanje zabrane letova subotom, ali je on tesnom većinom odbijen, što je izazvalo burne reakcije sekularne javnosti. Pojedini zaposleni u ovoj aviokompaniji blokirali su aerodrom Ben Gurion, ne dozvoljavajući ulaz ortodoksnim Jevrejima. Ovakva praksa nacionalne aviokompanije Izraela posledica je dogovora između tvrdih nacionalističkih stranaka i osnivača izraelske države i njenog prvog premijera Davida Ben Guriona, čoveka po čijem imenu se i naziva aerodrom u Tel Avivu.
Jevrejima se tokom leta poslužuje košer hrana. Ona se kao i svi drugi religiozni obroci mora naručiti ranije, kroz rezervacioni sistem, a skoro sve ozbiljne i velike aviokompanije u svojoj ponudi imaju i specijalne religiozne obroke, među kojima i košer. Drugi, veoma česti obrok zasnovan na strogim religioznim pravilima ishrane je halal. Ovaj obrok se služi u avionima religioznim muslimanima širom sveta i nezamislivo je da ga neka aviokompanija nema u svojoj ponudi. Posebno imajući u vidu da neke od najvećih kompanija na svetu potiču iz muslimanskog sveta.
Muslimani koji su religiozni i koji poštuju običaje obavezni su da se mole (klanjaju) pet puta na dan. Ova molitva se naziva namaz i obavlja se u određenim dobima dana i noći, a vernici koji se zateknu u avionu tokom leta obaviće svoju molitvu onako kako im to uslovi dozvoljavaju. Prema Prorokovim rečima namaz je obavezan iz straha od Alaha, ali se on može obaviti i stojeći, sedeći, na boku, pa čak i ležeći. Sve je bolje od preskakanja molitve, tvrde poznavaoci muslimanske vere.
I dok je namaz u avionu možda nezgodan, na aerodromima ga je daleko jednostavnije obaviti. Aerodromi, posebno u muslimanskim zemljama i obavezno ako su veliki transferni, imaju sobe i prostorije za molitve i meditacije. Nekada su ove prostorije odvojene za svaku religiju posebno, a nekada su i zajedničke sa jednim ćoškom za muslimane, a drugim za hrišćane, na primer.
Pojedini religiozni običaji, obično oni najrigidniji, nisu baš tako zgodni za praktikovanje u avio saobraćaju. Muškarci i žene u islamu ili kod ortodoksnih Jevreja ne bi trebalo da sede zajedno. Ovo je veoma teško sprovesti u delo u praksi, pa se dešavaju često neprijatne i veoma neugodne situacije. Nema šanse da ortodoksni Jevrej sedne pored žene, dok će kod muslimana žene biti te koje će, ako su vernice, odbiti da sede pored nepoznatog muškarca.
Nacionalna aviokompanija Saudijske Arabije, inače najkonzervativnije muslimanske zemlje, nedavno je optužena od strane svetske zajednice da planira da uvede polnu segregaciju u svojim avionima. Navodno je ova kompanija planirala da podeli putničku kabinu na deo za žene i za muškarce. Iz kompanije su to negirali i rekli da oni vode računa i da poštuju tuđe religiozne običaje, ali da ne planiraju da odvajaju putnike ukoliko oni to sami ne zatraže.
Uticaj religije na avio saobraćaj je ogroman. Ne samo u običajima tokom letenja, koji često mogu biti izvor nesporazuma, neprijatnosti pa i sukoba, već i u komercijalnom smislu. Sve ozbiljne aviokompanije u obzir uzimaju snagu religije kada je planiranje saobraćaja u pitanju. Hrišćanski praznici i kalendar koji hrišćanstvo koristi postali su globalni i imaju snažan uticaj na sezonalnost u avio saobraćaju. Poznato je da su letovi rasprodati tokom Božića, Nove godine, Uskrsa, Dana zahvalnosti.
Hodočasnici, takođe, čine omiljene putnike aviokompanijama. Masovna putovanja u sveta mesta popularna su i kod hrišćana i kod muslimana. Aerodrom u Mostaru je tipičan primer ovakvih letova. Ovaj aerodrom bez ijedne redovne linije godišnje ima skoro 70.000 putnika, i to su većinom katolički hodočasnici koji posećuju Međugorje. Neuporedivo veći primer su muslimanska sveta mesta: Meka i Medina, gde se svake godine sliju milioni vernika iz celog sveta. Oni dolaze redovnim linijama, ali i organizovanim čarterima do Džede. Ovaj aerodrom može da primi skoro 4.000 vernika svakog sata tokom sezone hadžiluka. Na njemu se nalazi poseban Hajj terminal, namenjen specijalnim letovima. I drugi aerodromi po većim muslimanskim zemljama imaju posebne terminale za putnike koji su pošli na hadžiluk.
Veliki uticaj religija ostavlja i na bezbednost u avio saobraćaju. Verski fanatici smatraju avione oružjem kojim mogu da izvode ubilačke napade širom sveta prema sopstvenima terorističkim principima. Ova zloupotreba aviona i civilne avijacije je jedno od najstrašnijih obeležja modernog društva, protiv koga se svet bori uvođenjem novih, komplikovanih, zahtevnih i dosadnih pravila. Letenje je danas jedan veoma komplikovan proces. Više nije dovoljno da vežete pojas i poletite kud ste naumili, već morate da budete skinuti, provučeni kroz skenere, pregledani detaljno, provereni mesecima unapred od strane bezbednosnih i obaveštajnih službi.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari