Helikopterski prevoz: Simbol moćnih gradova
Poslovni ljudi, kojima je vreme novac, traže alternativne načine za kretanje u velikim gradovima, a kao najbolje rešenje nameće se helikopter. Ovaj vid prevoza je veoma popularan u najvećim svetskim gradovima, zapravo u razvijenim zemljama u kojima se nalazi veliki broj poslovnog sveta
Veliki (mega) gradovi poznati su po strašnim saobraćajnim kolapsima i velikim prekidima javnog prevoza, kao i po vremenu koje je potrebno da se stigne negde kroz taj svakodnevni haos. Poslovni ljudi, kojima je vreme novac, traže alternativne načine za kretanje u takvim džunglama od gradova i kao najbolje rešenje im se nameće helikopter. Ovaj vid prevoza je veoma popularan u najvećim svetskim gradovima i u razvijenim zemljama u kojima se nalazi i veliki broj poslovnog sveta.
Srbija, nažalost, nije među takvim zemljama, iako ima mali broj bogatih biznismena. Po svojim geografskim karakteristikama i uz katastrofalno zastareo i nerazvijen drumski saobraćaj Srbija bi mogla da bude idealna destinacija za razvoj helikopterskog saobraćaja. Jedna od prethodnih vlada je shvatila značaj ovog vida jeftinog i efikasnog prevoza, pa je pre nekoliko godina pokrenuta inicijativa da svaka opština u Srbiji dobije svoj heliodrom. Ova se ideja, kao i mnoge druge, zaglavila negde usput. Helikopterski saobraćaj kod nas nije uopšte razvijen. Jedini putnički helikopterski prevoz za koji javnost može da čuje je onaj koji funkcioniše u vreme održavanja filmskog festivala na Mokroj Gori, kada pojedine gostujuće filmske zvezde iz Beograda prebacuju helikopterom. I to je sve.
U Evropi i svetu to nije tako. Postoje mnoge ustaljene helikopterske linije, a neki veliki gradovi, poput Sao Paula razvijaju i sopstveni helikopterski taksi servis. Ovaj grad poseduje polovinu svih registrovanih helikoptera u Brazilu i oni sleću na više od 400 heliodroma u gradu i njegovom metropolitenskom području, koje broji više od 20 miliona stanovnika.
Sao Paulo je jedna od najnovijih finansijskih prestonica sveta, a helikopterski prevoz je postao simbol ovakvih mega gradova sa moćnom ekonomijom. U poslednje vreme ovaj brazilski grad razvio je helikopterski transport koji je nadmašio i Njujork, Tokio i Los Anđeles.
U Evropi nema tako velikih primera masovnog razvoja helikopterskog saobraćaja. Na Starom kontinentu je najpoznatiji i najintenzivniji saobraćaj koji se odvija duž francuske Azurne obale i dalje u njenom zaleđu: Provansa, Alpi, Pijemont, Đenova.
U ovom regionu posluje nekoliko velikih helikopterskih prevozničkih kompanija. Glavna baza svih je aerodrom u Nici, gde se nalazi veliki heliport. Aerodromski terminal je povezan sa helikopterskim terminalom, sa koga se putnici prevoze do helikopterskih parking pozicija koje se nalaze sa druge strane aerodromske piste, prema moru. Odavde uzleću helikopteri u svim pravcima. Najviše ka Monaku, ali i ka Mentonu, Nici na severu, Kanu, Sen Tropeu na jugu. Helikopteri obavljaju i redovan (linijski, šatl) prevoz, ali i rezervisani (čarter) prevoz po želji putnika. Postoji mogućnost rezervacije prevoza do željene destinacije, pa tako helikopteri „zuje“ iz Nice čak do Ženeve, Milana, Torina, Đenove ili Marseja.
Jedina redovna linija od aerodroma u Nici do heliporta u Monaku se nalazi i u globalnim rezervacionim sistemima i karta se može rezervisati po ceni od 160 eura po pravcu. Ovakav let traje šest minuta, ali putnik prethodno mora da preuzme svoj prtljag na aerodromu u Nici i da ponovo prođe kontradiverzionu kontrolu na helikopterskom terminalu, koji je u sklopu aerodroma.
Po izlasku iz tranzitne zone, putnici u dolaznom holu mogu pronaći šaltere brojnih helikopterskih prevoznika, gde mogu i direktno rezervisati let. Oni tada dobijaju vodiča koji ih odvodi do helikopterskog terminala, gde nakon kontrole ulaze u vozila za transfer koja ih prebacuju do heliporta. Helikopteri ovde non-stop poleću i sleću. Neki precizan red letenja ne postoji i putnici se ukrcavaju u prvi helikopter koji se pojavi.
Danas se helikopteri koriste prvenstveno za vanredne letove – u vojne ili medicinske svrhe. Koriste se i za osmatranje saobraćaja, snimanja iz vadzuha, kao i u vanrednim situacijama za dopremanje pomoći u nepristupačne predele ili evakuacije. U Evropi se helikopteri dosta koriste i za prevoz poštanskog tereta. Helikopteri su veoma značajni i za mnoge turističke regije gde služe za panoramske letove ili prevoz turista sa aerodroma do udaljenih hotela.
U Evropi postoje samo dve redovne putničke helikopterske linije: Aerodrom Nica – heliport Monako, koju održava Heli Air Monaco, i Helsinki (Finska) – Talin (Estonija), koju održava zajednička helikopterska aviokompanija Copterline.
Veoma razvijen helikopterski saobraćaj u Evropi imaju i Švajcarska (Heliswiss, čarter letovi do ski centara), Holandija i zemlje Beneluksa (CHC Airways, prevozi putnike od/do aerodroma u Amsterdamu, Roterdamu i Briselu) i Norveška i zemlje Skandinavije (Bristow Norways, prevozi radnike do naftnih platformi).
Za sve ljubitelje letenja let helikopterom predstavljaće pravu poslasticu. Neobično vertikalno poletenje „iz mesta“ izaziva pravo uzbuđenje, a mala visina leta čini ga i izuzetnim vizuelnim događajem. Putnici mogu da uživaju u predivnom pogledu. Jedina mana helikoptera je buka koju proizvodi propeler, ali se to u današnje vreme rešava lako, boljom izolacijom kabine i nošenjem štitnika za uši.
Skorašnji komentari