Barselona planira da ograniči broj turista
U prošlosti, turistička industrija Barselone bila je suočena sa problemom manjeg broja posetilaca. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, sutuacija se poboljšala, tako da se ove godine očekuje oko 9 miliona turista koji će posetiti prestonicu Katalonije u kojoj živi 1,6 miliona stanovnika. Broj posetilaca se povećao više od pet put u odnosu na period od pre dvadeset godina, a povećani broj se može pripisati, između ostalog, i slabljenju eura.
Međutim, Mari Pau Alonso, predsednik turističkih vodiča nije zadovoljan kako se stanovnici grada ophode prema vodičima. Po njemu, ljudi im upućuju neprijatne primedbe i rugaju im se dok oni pokazuju grad strancima. Jordi Clos, koji se nalazi na čelu udruženja hotelijera Barselone, ističe kako građani treba da pokažu više razumevanja za posetioce. Gradonačelnica Barselone, Ada Colau, navodi da nove mere treba da pomognu regulisanju gradskog turizma. Ona se pribojava da Barselona može da završi kao Venecija, ukoliko se ne postavi određeno ograničenje u pogledu broja turista.
Procenjuje se da turisti u gradu dnevno potroše 25 miliona eura, a da sektor turizma učestvuje u gradskom BDP-u sa 15% i više od 120.000 radnih mesta. Međutim, u poslednjih osam godina, Ciutat Vella, najpopularnija četvrt u gradu, ostala je bez više od 13.000 meštana, koji su se odselili zbog visokih renti i nemilosrdne buke koju turisti prave. Neki delovi grada, poput čuvenog šetališta Las Ramblas, postali su zone gde stanovnici grada gotovo uopšte i ne zalaze. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je Barselona mediteranska prestonica krstarenja u koju pristiže hiljade putnika, što takođe ima ogroman uticaj.
Mnogi meštani misle da negativan uticaj tolikog broja turista prevazilazi njihov finansijski doprinos gradu. Postoje mišljenja da treba uvesti i porez na krstarenja. Od godišnjeg poreza na hotelske usluge prikupljeno je 7 miliona eura, a suma je iskorišćena za turističku promociju Barselone. Međutim, u parlamentu se razmatra da li taj novac treba iskoristiti kako bi se ublažili negativni efekti turizma. Postavljaju se i pitanja zašto hotelski lanci ne finansiraju obdaništa i škole, ili zašto kompanije za krstarenja ne izdvajaju novac za radove na putevima. Na ovaj način, stanovnici grada bi dobili nešto za uzvrat što trpe invaziju turista na njihov grad.
Skorašnji komentari