„Ako se izgubim, potraži me na Kubi…“, II deo

Objavljeno 03. avg 2015. | 2 komentara

MINOLTA DIGITAL CAMERA

Santa Klara

Bez obzira šta mislite o argentinskom revolucionaru Ernestu Če Gevari, Santa Klaru treba da obiđete ukoliko želite da vidite trag koji je „El comandante“ ostavio u istoriji. Tokom 1958. godine, Če Gevarina borbena taktika u Santa Klari označila je kraj Batistinog režima. Danas su spomenici, statue i muzeji posvećeni ovom revolucionaru načičkani širom grada. Pored velikih atrakcija, kao što je Če Gevarin Mauzolej, gde se nalaze njegovi posmrtni ostaci, i izložbe u parku Tren Blindado, u kojoj je detaljno predstavljena bitka koja se odigrala u ovom gradiću, obratite pažnju i na niz drugih skulptura i spomenika.

Loma de Capiro, brdo iznad gradića, ne samo da je idealno mesto sa koga možete da sagledate celu Santa Klaru, već je ovde bila i glavna osmatračnica gerilske vojske. Popnite se na maleno brdo kako biste videli upečatljiv spomenik ali i predahnuli dok uživate u pogledu na grad.

U samom centru grada nemoguće je propustiti Park Vidal, koji je ujedno i pozorište na otvorenom. Ovde ćete na jednom nestu naći ulične zabavljače, decu kako se igraju, česte nastupe muzičara i brbljive stare dame kako greju klupice, sve unutar jednog kvadratnog bloka. Osim toga, park je okružen atraktivnim primerima kolonijalne, Art Deco i neoklasicističke arhitekture. Zauzmite negde mesto i posmatrajte život u ovom šarmantnom okruženju.

Što se hrane tiče, opredelite se za tzv. „paladares“, male, porodične restorane, jer je to jedan od najboljih načina da otkrijete odličnu lokalnu kubansku kuhinju. Jedini problem može biti što su u većini njih računi u nacionalnim, kubanskim pezosima, a ne u konvertibilnim pezosima koje koriste stranci, tako da se za to treba pripremiti unapred, pa nositi sa sobom nešto malo i ove druge valute. U ovakvim restoranima porcije su ogromne, računi mali, a hrana neverovatno ukusna!

Santijago de Kuba

U ovom, drugom po veličini gradu u državi, očaraće vas zvuci trube, bubnjeva, gitara i plesa. Živa muzika je na svakom koraku u ovom gradu, a jedno od najboljih mesta gde ćete osetiti tradicionalan ritam je čuvena Casa de la Trova. Vrata ovog zdanja su širom otvorena od popodneva do kasnih večernjih sati. Hrabriji će se odmah uputiti na mali plesni podijum, a ukoliko želite samo da posmatrate i uživate, pronađite mesto na jednoj od uskih klupica ili se pridružite gomili koja se zabavlja i pleše napolju.

U centralnom parku Cespedes nećete naći dosta hladovine, tako da je najbolje vreme da ga posetite u sumrak, kada temperature padnu, a mnoštvo meštana se okupi kako bi se videli, razgovarali, popili po neko piće, slušali muziku i još mnoštvo toga. Bronzana statua Cespedesa u srcu parka čini ga odličnim mestom za sastanke.

U romanu „Naš čovek u Havani“, pisac Grejem Grin je jednog svog junaka smestio u elegantan hotel Casa Granda. Sam pisac je čak voleo da se opusti na terasi ovog hotela sa ulične strane. Međutim, iako je i ta terasa lepa, bar u bašti na petom spratu je još bolji izbor. Poseta ovom baru vredi 2 konvertibilna pezosa, koja uključuje jedno piće, a pruža vam šansu da uz pijuckanje prvoklasnog ruma, uživate u pogledu na luku i veliki deo grada, dok kasni zraci sunca daju zlatan sjaj čitavom gradu. Statua anđela nalazi se na vrhu katedrale Nuestra Señora de La Asunción, koja se nalazi u neposrednoj blizini, a najbolje se može videti upravo sa ove terase.

Ulica Padre Pico je jedna od najpoznatijih ulica u gradu, zahvaljujući svojim čuvenim stepenicama. Naručilac je bio još davne 1899. godine Emilio Bacardi Moreau (sin osnivača čuvene destilerije ruma Bacardi), a stepenice su postale simbol grada. Nalaze se na ulazu u Tivoli, živopisnu staru francusku četvrt Santijaga, koju su naselili kolonisti sa Haitija krajem 18. veka.

Barakoa

Sam dolazak do opuštenog gradića Barakoa je avantura po sebi. Grad je bio odvojen od ostatka zemlje 450 godina zahvaljujući planinskoj zoni koja ih je delila. Pre revolucije, do grada se moglo doći samo sa morske strane, da bi 1964. godine bio izgrađen put La Farola, kao poklon Fidela Kastra lojalnim revolucionarima grada.

Put vijuga kroz planine prekrivene borovinom da bi se utopio u bujni, tropski raj. Na putovanju do njega pratiće vas vetar, a očekuje vas i obilje vidikovaca sa kojih se pruža fantastičan pogled i zbog kojih vredi praviti pauze tokom vožnje.

Barakoa se može obići peške, a ulice su pune umetnika koji izvode različite performanse, uličnih svirača, prodavaca… Široko šetalište pored mora, avenija Los Martires, podseća na Malecon u Havani. Dugački zid grli Atlantik, dok se pogled pruža ka pučini, palmama i purpurnim planinama u daljini, a snažni talasi žestoko udaraju u kamene ivice.

Poznata je šala da se najbolja kubanska hrana može jesti u Majamiju. Međutim, to sigurno nije slučaj u ovom gradiću. Morskih plodova ima u izobilju, a kuvari su izuzetno kreativni. Lećita, slankasta mešavina kokosovog mleka, paradajza, belog luka i začina sipa se preko ribe ili jastoga, a zahvaljujući obilju biljke kakao, zateći ćete brojne meštane kako prodaju kockice domaće čokolade na svakom koraku.

Barakoa je poznata i po lokalnoj poslastici – slatkom kukuruću (cucurucho), ukusnoj mešavini kokosa, šećera, meda, oraha, guave, papaje i još nekih sastojaka (svaka mešavina je različita). Poslastica je genijalno upakovana u palmin list u obliku korneta. Možete slobodno prstima da uzimate pastu i da uživate u neverovatnom ukusu. Meštani tvrde da ljudi sa sela prave najbolje kukuruće, tako da posebno obratite pažnju na prodavce pored puta čim izađete iz grada.

Još novih saveta pročitajte ovde.