3 Komentara

1. 

   Ljubomir Jokic

   26. mart 2019.

   Iz Keckemeta kad imate polazak

   Pošaljite odgovor
2. 

   Maja Vasić

   5. jul 2023.

   Poštovani,
   Nakon sporog opravka od posledica 18 satnog putovanja vašom agencijom, u povratku sa letovanja smogla sam snage da vam se obratim i ovim putem.
   Moje ime je Maja Vasić.
   Putovanja na koje imam ozbiljne primedbe desila su se 20. 06. 2023.
   od Beogtada ulica 27.Marta br. 28 do
   Makrigialos Grčka , Vila Electra, i u suprotnom smeru 1. 07. 2023.
   Po mapi to je put od 641 km.
   Kako je moguće da se taj put, koji bi maksimalno trebao trajati 8 sati pretvorio u dnevnu i noćnu moru u oba pravca?
   ODLAZAK:
   Kao i obično, a ovo nam je bio šesti put da koristimo vaše usluge, obavešteni smo da će nas vozač pokupiti ispred zgrade izmedju 20:00 i 20:30 h. Mi smo kao i uvek rezervisali kombi prevoz nismo pitali za cenu, bitna nam je udobnost i brzina putovanja. Zato biramo Teru,i preporučujemo je drugima.
   U 19:00 dobijamo poziv od vozača koji nam daje 20 minuta da se spremimo i kupi nas, ne ispred naše adrese već u susednoj ulici sav užurban, pakuje nas u vozilo bez klime, dan je bio veoma vreo, i nastavlja vožnju gradom još dva puna sata…Utešeni smo rečima da će mo u jednom trenutku, a prolaze sati u vozilu bez klime i vazduha, biti premešteni u bolje vozilo.
   Oko 21:40 bivamo ostavljeni na mračnom parkingu, punom smeća, bez toaleta, pored smrada neke reke, i čekamo, do 23:00 kada smo smešteni na dva sedišta pozadi toliko uska da ja ni muž koji je visok ne možemo smestiti ni ruke ni noge. Makar smo krenuli i klima radi. Put ide glatko, nema čekanja na granicama, ali smo sve vreme šikanirani od vozača koji na pitanje o kašnjenju i neudobnosti odgovara doslovno: “Što niste platili taxi ako vam se ovo ne svidja”.
   Granicu prelazimo oko 5:00 ujutro. Kraj se bliži. Ili ne?
   Mesto Makrigialos smo odabrali zato što je samo 79 km. od Evzonija, tj. granice, računajući na najkraći mogući put, sa obzirom na naše godine i činjenicu da je suprug dijabetičar i ima problema sa nogama. Zato smo angažovali vas, kombi prevoz, od vrata do vrata.
   Ali, avaj, umesto u odredište autobus nas vozi u suprotnom pravcu, prolazimo obilaznicu oko Soluna, dodatnih 60 km. i na pumpi posle pauze konačno krećemo nazad znači dodatnih 120 km. je napravljeno. Da skratim u 13:15 h. (sva vremena navedena su po našem računanju vremenu ) stižemo na odredište. Znači, petnaest sati i čedrdeset pet minuta mrcvarenja u jednom pravcu.
   Više nego duplo vremena nego što je bilo ikakve potrebe, isključivo zbog vaše loše organizacije.

   POVRATAK:
   U 12:45 dolazi vozač po nas. Loše vesti na startu, umesto kući, opet putujemo za Solun.
   Ovog puta mu se ne žuri, krstari gradom upada u gužve, obilazimo luku, belu kulu, bespotrebno se mota po gradu satima, da bi nas u 2:45 ostavio na BP benzinskoj pumpi na izlazku iz grada ka Halkidikiju i otišao.
   Čekamo na pumpi, prolaze sati…Pokšavamo da saznamo zašto smo ostavljeni tu i do kada čekamo. Svaki put kada pozovemo, dobijemo odgovor: za sat, sat – ipo i neko će nas pokupiti.
   Prolaze i druga vozila Tera travela, sa Halkidikija, ljudi prave pauze i odlaze. Mi čekamo.
   do 19:00?! Šest sati pošto smo pokupljeni sa adrese, mi ne samo sto nismo krenuli, nego smo odveženi na adresu koja je više udaljena od one od koja je naša startna adresa.
   Ako bi neko mislio da je to dovoljno, greši. Stiže u sumrak, kombi, minibus, krntija, bez klime.
   Ljudi koji su mrcvareni već tri satavo žnjom u njoj, mole nas da ne ulazimo. Unutra je pakao, prozora nema, krovni prozor ne funkcioniše, mi ponovo sedamo na dva od četiri zadnja sedišta i počinje PAKAO.
   Polu onesvešćena, posle 10 sati vožnje, ( Vozilo je neispravno, i idemo sporo, samo jedna pauza u Predejanama) ) u magnovenju shvatam da se vozimo Avalskim drumom,
   Rakovicom, raznim bulevarima i krajevima grada. Mislim to je razvoz ostalih putnika. Naivna. Čovek kruži iz nekog razloga. Niko ne izlazi. U jednom momentu ponovo idemo autoputem u pravcu Niša. Mislim da sam poludela ili umrla. Nemoguće. Ne, on nas opet dovozi do onog parkinga na kome smo čekali pre puta. Ali tamo nema nikoga.
   Pa on opet kreće za grad. Ludilo!!!! Ljudi mole vozača samo da stane na nekoj stanici, da izadju, da zovu taxi, da se agonija završi. Prolazimo i našu ulicu, ja razmišljam da pozovem policiju da jadnog čoveka nekako zaustavimo. Konačno kod Bogoslovije, na Karaburmi, sludjeni vozač nam sapštava da će nas ipak osloboditi. Mahnita vožnja po Beogradu, bez ikakvog razvoženja putnika je trajala DVA SATA.
   18 sati povratak kući. 641km. 18:00 sati, ostavljeni po suncu na pumpi ili u vozilu bez klime.

   Najmanje što bi trebalo da usledi posle ovog debakla i diletantizma je odšteta, za pretrpljeno fizičko i psihičko maltretiranje i pretrplljeni bol.

   Maja Vasić

   Pošaljite odgovor
3. 

   Vesna curcic

   16. jul 2023.

   U pocetku su bili na nivou,Ali izgleda da im sada vise nije bitno da sve funkcionise kako treba, imaju previse posla, sigurni su u zaradu pa sve vise dolazi do takvih propusta, nasa posla, biracemo druge

   Pošaljite odgovor