Helsinki – Blistavi sever

Objavljeno 01. dec 2015. | 2 komentara

Preporučujemo da posetite blog autorke ove reportaže – Ane Ćasić, na sledećem linku: www.talassi.net

Priče starih putopisa o zemlji ponoćnog sunca i polarnih noći su odavno zaintrigirale moju maštu. Ali, čari severa više ne mame samo umetničkim potezima prirode, već i inovativnom dimenzijom gradskog portreta okrenutog budućnosti. Drugi najseverniji glavni grad planete je magnetična destinacija, čiji je novi pogled na urbanost izazvao globalnu pažnju. Vibrantna mešavina istorijskog i futurističkog, boemskog i savremenog, avangardnog i funkcionalnog, Helsinki se sa razlogom nalazi u vrhu top listi gradova najpoželjnijih za život…

Helsinški arhipelag čini više od trista ostrva, od velikih i stalno naseljenih, do malih stenovitih površina koje nastanjuju samo galebovi. Po njegovoj razuđenoj obali se pružaju široka prostranstva bujnih šuma, okruženih svetlucavom modrinom Baltičkog mora. Prizor je obasjan blistavom severnjačkom svetlošću i pruža zadivljujući pogled prilikom sletanja.

Ritam ulica

Prilikom upoznavanja sa novim gradom, moj omiljeni ritual je nasumično „bazanje“ njegovim ulicama. Želim da osetim ritam grada i uhvatim nagoveštaje njegovog autentičnog duha, ono nešto u čulnom doživljaju mesta – što se ne može naći u turističkim brošurama.

Dočekuje me kristalno plavo nebo, koje sipa mlazeve svetlosti po kitnjastim fasadama i prozračnim kupolama. Prolazim pored zgrada od opeke, mesinganih tabli ispisanih krasnopisom i ukrasnih duboreza i reljefa u kamenu. Prestižu me žustri koraci poslovnog sveta, gibajući se, sustižu me razbarušeni hipsteri. Zastajem nakratko da čujem izvođenje uličnog muzičara, čije dirke lete po improvizovanom razboju od visećih flaša.

Prolazeći kroz uski pasaž, neočekivano izlazim na centralni trg pun vreve. Na trgu Narinka (Narinkka Square) se ugnezdila ogromna konstrukcija oble forme u zemljanim tonovima, drevno-futurističkog izgleda. Ova drvena građevina glatkog eksterijera i neobičnog izgleda je proslavljena Kapela ćutanja (Kamppi Chapel of Silence), poznato dostignuće finske drvene arhitekture koje je namenjeno predahu od gradske vreve. Nakon što sam radoznalo poćutala par minuta u unutrašnjosti kapele, čiji glatki zidovi bez obeležja nadahnjuju kontemplaciju, vraćam se otkrivanju grada.

Arhitektura

Helsinki je grad mešanih stilova u kome se prepliću epohe i uticaji. Tako se nakon niza svetlih i vazdušastih neoklasičnih građevina nailazi na dominantnije prisustvo tamnih tonova i oštrih uglova, nasleđenih iz ruskog perioda. Od skulpturalnih zdanja u „art nouveau“ stilu sa mnoštvom finih detalja na kamenim fasadama, do vitkih modernističkih zgrada čiste forme i savremenih materijala, arhitektura u Helsinkiju je višeslojna poslastica koja ispod svakog sloja krije novo iznenađenje.

Pejzaž grada će, ako se ostvare ambiciozni planovi, biti obnovljen monumentalnom građevinom muzeja Gugenhajm (Guggenheim), čija gradnja bi trebalo uskoro da započne. Ovaj megaprojekat dovođenja proslavljenog njujorškog muzejskog imena je izazvao kontroverzna mišljenja stručnjaka i javnosti. Dok grupa nezavisnih urbanih stvaralaca veruje da kićenje globalnim megabrendovima nije u dugoročnom interesu grada, pristalice veruju da će ovaj projekat podariti Helsinkiju ulogu vodeće vizionarske destinacije u regionu i da će biti magnet za posetioce iz celog sveta.

Kultura otvorenog prostora

Helsinki je čitavom površinom prilagođen za kretanje na sopstveni pogon. Bujni parkovi su na svakom koraku, a biciklističke i pešačke staze se protežu po celom gradu. Helsinšani vole da se susreću i odmaraju po prostranim parkovima, čiji su travnjaci po lepom vremenu omiljena destinacija za pauzu i predah.

Parkovi odišu i plene bogatom nordijskom florom i besprekornom čistoćom. U njima se mogu videti slobodnjaci koji zarađuju reciklirajući ambalažu sakupljenu od posetilacaca – transakcija koja se odvijala uz obostrani osmeh koliko god puta sam joj prisustvovala. Centralni park Esplanadi (Esplanade park) je zeleno srce grada i popularno šetalište, među čijim alejama i ružinim grmovima stoji spomenik finskom pesniku Džonu Luvdvigu Runebergu (Johan Ludvig Runeberg).

Dizajn za bolji kvalitet života

Dosta gradova se ponosi raskošnom arhitekturom i bogatom istorijom, ali malo ih ima koji su toliko prožeti dizajnom kao što je Helsinki. Kreativna rešenja i nadahnjujući dizajn nisu rezervisani samo za izložbene sale, već su deo gradske svakodnevice. Obični predmeti koji su u svakodnevnoj upotrebi – saobraćajni znaci, ulične lampe, klupe, fotelje, ili šolje za kafu – dobijaju nove oblike i oplemenjuju prostor inovativnom formom. Dok obavljaju svoju praktičnu namenu, iznenađuju naše oko vodeći ga neočekivanim putanjama, van šablonskog pogleda na svet.

Od tipografije na tablama ulica, do savršeno pravih uglova koje na fasadama ocrtavaju oluci za kišu, delikatna pažnja koja se obraća na detalje je sveprisutna. Čak ni reklamne površine ne zamaraju oči – za dve nedelje boravka u Helsinkiju nisam videla ni jednu neukusnu ili napadnu reklamu. Svaka je bila kreativno delo grafičkog dizajna, koje komercijalnu poruku šalje na originalan i estetski način.

Spoj kreativnog i praktičnog prožima ceo grad, a na dizajn se ovde gleda kao na sredstvo za poboljšanje kvaliteta života. Helsinki je 2012. bio proglašen za svetsku prestonicu dizajna (World Design Capital) i globalnu pažnju koju je tada privukao, nastavlja da održava neprestanim tokom novih ideja i inovativnih urbanih projekata.

Čitanje kao način života

Biblioteke Helsinkija su svetlosne palate koje neguju širinu prostora i duha, i pokazuju zašto su Finci jedna od najnačitanijih nacija sveta. Njihova spoljašnjost se odlikuje modernističkom arhitekturom, a unutrašnjost futurističkim detaljima sa akcentom na funkcionalnosti. Zidovi od stakla, prostrane bele površine i dugački redovi prozora, dizajnirani su tako da sakupljaju najveću moguću količinu svetlosti.

Osim što su besplatne za sve (članarina za biblioteke se ne plaća jer su Finci odavno shvatili da je znanje drušveni resurs koji doprinosi opštem dobru), smeštene su oko glavnih petlji javnog prevoza i pristupačne su svima. Finci svojim odnosom prema knjigama pokazuju put do načitanog društva, koje neguje i podstiče duhovni razvoj i neprestano učenje. Njihove biblioteke su zone neusiljenosti u kojima se ne pati od formalnosti, u čijem blagu posetioci uživaju opušteni i izuveni.

Morske avanture

Zamislite mesto u kome karta za gradski prevoz ne važi samo za kopnena, već i za vodena transportna sredstva, sa kojom možete uskočiti u putnički brodić i iskrcati se na obližnjem ostrvu. U Helsinkiju je ova zamisao realnost i sa istom kartom kojom ste metroom došli do centra i tramvajem se spustili do luke, možete se otisnuti trajektom u morske avanture.

Utvrđenje na šest ostrva – Suomenlina

Nakon plovidbe od dvadesetak minuta, stižem do najatraktivnije ostrvske destinacije Helsinkija – tvrđave Suomenlina (Suomenlinna). Suomenlina je vojno pomorsko utvrđenje osnovano u osamnaestom veku, koje je danas deo UNESCO svetske baštine. Sastoji se od šest međusobno povezanih ostrva i osim što je obavezna stanica za turiste, Suomenlina je omiljena destinacija Helsinšana za dnevne izlete.

Možda više nego ijedno drugo mesto u okruženju Helsinkija, Suomenlina priča priču o odnosima moći u istoriji regiona i teškoj poziciji malog naroda između dve velesile. Početkom osamnaestog veka, Švedska – dotadašnja supersila, koje je Finska bila deo, izgubila je od Rusije kontrolu nad većinom osvojenih baltičkih teritorija. Zbog toga je pojačala graničnu odbrambenu liniju građenjem novih utvrđenja, od kojih je najvažnije bilo Suomenlina ili Sveborg (Sveaborg), kako su ga Šveđani prvobitno nazvali – bastion koji je bio ključna strateška tačka za odbranu finske granice. Novi rusko-švedski rat početkom devetnaestog veka je rezultirao potpunim povlačenjem Švedske iz Finske i Sveborg je predat Rusima. Rusi su zadržali vlast u zemlji idućih 110 godina, sve dok se Finci nisu izborili za nezavisnost 1917. Tada, kao deo novoosnovane Finske Republike, Suomenlina je dobila današnji naziv koji u prevodu znači „Finska tvrđava“.

Glavninom utvrđenja se prostiru raskošni vrtovi, opasani drvoredima belog jasena. Obilazak vodi preko kamenih mostića elegantnih lukova, pored žbunovitih sadnica jorgovana i bršljenom obraslih zidina. Predeo je ispresecan tunelima i podzemnim prolazima mističnog izgleda, koji su otvoreni za istraživanje. Prateći kamenom popločane staze stiže se do obale, sa koje se pruža pogled na blistavi helsinški zaliv. Nakon šetnje kroz vrtove i obilaska istorijskih građevina i muzeja, osveženje se može potražiti u bašti na doku ili u kafeima smeštenim u retro-šik drvenim kućama pastelnih tonova. Suomenlinu naseljava nešto manje od hiljadu stanovnika koji su se smestili u ovom idiličnom okruženju, čiji duboki mir po odlasku poslednjeg trajekta narušava samo dozivanje galebova.

Muzej na otvorenom – ostrvo Seurasaari

Ako, kao ja, volite istoriju i priče iz starina, ali niste ljubitelj uštogljene formalnosti većine muzeja, onda ćete uživati u obilasku naše sledeće ostrvske destinacije. Helsinki ima muzej na otvorenom koji se obilazi pod vedrim nebom, dok se tumara šumskim puteljcima. Za odlazak na ostrvo Seurasari (Seurasaari), na kojem je muzej smešten, nije potrebno uzeti trajekt, već se do njega dolazi gradskim autobusom. Ostrvo je povezano sa kopnom drvenim mostom, čiji prelazak vodi u svet bez struje i motornih vozila.

Na Seurasariju su izloženi autentični primerci finske tradicionalne drvene arhitekture – između borova i jela, smeštene su kućice iz prošlosti u kojima se nekada živelo u ruralnoj Finskoj. One su prenete na ostrvo iz svih delova zemlje i izložene su u svom originalnom stanju. Pored kuća, izložene su i druge građevine u kojima se odvijao seoski život, kao što su drvena crkva iz sedamnaestog veka (Karuna Church), ili stara vetrenjača.

U skrivenim jezercima okruženim paprati, mogu se videti divlje patke i labudovi, a po krošnjama i stablima razne ptičije vrste. Svuda okolo skakuću radoznale crvene veverice koje su neformalne maskote ostrva i koje rado prihvataju ponuđen zalogaj iz ljudske ruke. Na Seurasari se takođe dolazi zbog rekreacije i opuštanja, a ostrvo je puno entuzijasta koji trče i hajkuju njegovim stazama i naravno, popularno je među zaljubljenicima u prirodu, što važi za većinu Finaca.

Prilikom odlaska, prolazim kroz obližnji park u kome je smešten umetnički spomenik nadahnute forme, posvećen jednom od najznačajnih finskih kompozitora – Janu Sibeliusu. Priroda, istorija i apstraktna umetnost kreiraju specifičnu atmosferu Seurasarija, atmosferu koja smiruje i nadahnjuje, osvežava i energizuje.

Odlazak

Crveni tramvaj klizi širokim bulevarima i iz njega posmatram grad sa kojim se uskoro rastajem. Naš rastanak je veseo jer nisam u običnom tramvaju, već u pokretnoj pivnici na šinama – što je turistička atrakcija, koja uz vožnju nudi i čašu piva. Nazdravljam gradu i njegovim ulicama, koji su me dočekali spontano i otvoreno, kao da smo stari prijatelji.

Svima nam se ponekad desi da upoznamo neusiljenu osobu sa kojom se povežemo na prvi pogled i, iako smo je tek sreli, imamo utisak da se znamo već dugo. Meni se to desilo sa Helsinkijem – iako smo se po prvi put sreli pre samo dve nedelje, osećam kao da se poznajemo oduvek.

Kada sam kretala na ovo putovanje, u šali sam govorila da idem da osvojim sever. Umesto toga, sever je osvojio mene.

Kuhinja

Finska kuhinja je bogata sezonskim lokalnim namirnicama i odlikuje je nepretenciozna jednostavnost. Oštra klima, šume bogate plodovima i jezera bogata ribom su glavne odlike prirodnog okruženja iz kojeg se razvila finska kuhinja.

U svakodnevnim obrocima, jedna od najšire konzumiranih namirnica i sastojak većine jela je krompir. Kuvan, pečen, restovan, mešan, pržen, krompir je namirnica koja prati većinu obroka – od kako je svojim dolaskom u 18. veku zamenio repu. Ostalo korenasto povrće je takođe često na meniju, kao i kupus. U Finskoj rađa veliki broj raznovrsnih bobica, koje se konzumiraju sveže, u džemovima, likerima i kolačima, ali i u glavnim jelima, kao dodatak pikantnim sosovima. U šumama rastu i razne vrste pečurki od kojih se pripremaju delikatesna jela i umaci. Supe, čorbe i kaše se često konzumiraju.

Riba ima istaknuto mesto u finskoj kuhinji, kao i meso od kojeg se prave i kobasice i mesne kuglice, koje su i omiljeni proizvodi od mesa. Finci vole da roštiljaju i da odlaze na piknike, što kombinuje njihove dve strasti: prirodu i hranu.

Neka od interesantnih tradicionalnih finskih jela su: „Karjalanpiirakka“ – Kareljska pita od raženog brašna sa raznim punjenjima, „Pulla“ – kvasni kolač u obliku pletenica i rolnica u kome se često uživa uz kafu, „Lanttulaatikko“ – kaserol od repe, „Kalakukko“ – neobična hleb-pita punjena ribom i slaninom koja je u stvari kompletan i zgodno zapakovan ručak, „Kaalikääryleet“ – sarmice od kupusa slične našima, „Leipäjuusto“ – škripeći sir (prepečen sir koji škripi kad se zagrize), „Pannukakku“ – palačinke koje se peku u rerni. Zanimljiva je i popularna slana poslastica „Salmiakki“, što su slane bombonice crne boje od korena sladića koje Finci obožavaju, ali koje za neupućene imaju neočekivano egzotični ukus.

Gde jesti?

Helsinki je skup grad čak i za evropske standarde. Ako želite da ručate ili večerate u gradu, a da ne potrošite malo bogatstvo, isplanirajte gde i šta ćete jesti unapred. Zanatske pekare koje su kod nas na svakom ćošku i u kojima se dobija povoljan obrok su u Helsinkiju retke, a pecivo se prodaje uglavnom u supermarketima.

Povoljni obroci se mogu dobiti u etničkim buffe restoranima, u kojima se po, za Helsinki povoljnoj ceni, može ručati kvalitetno i obilno. Buffe restorana ima po celom gradu, ali najčešće nisu na centralnim i atraktivnim lokacijama, već su zavučeni po pasažima ili oko podzemnih metro stanica. Služe obilje aromatičnih tajlandskih, kineskih, indonežanskih ili drugih specijaliteta, kojima se možete služiti koliko god želite. Prosečna cena obroka po osobi (sa pićem): od 10 do15 eura.

Još jedan dobar izbor za povoljan ručak su studentski restorani „UniCafe“, koji služe odličan izbor raznovrsnih i ukusnih jela u modernom ambijentu. Nije neophodno da ste student da biste tu ručali, samo ćete platiti, za razliku od studenata koji imaju popuste, punu cenu obroka, ali ćete opet proći jeftino. U ovom, kao i u dosta drugih restorana u gradu, sva jela su obeležena etiketama za nekonvencionalne vrste ishrane – vegetarijanski, veganski, bez glutena, bez laktoze i sl. Prosečna cena obroka po osobi bez studentskog popusta (sa pićem i kafom): 7-8 eura.

Vrhunske kulinarske kreacije su specijalitet uzbudljive restoranske scene Helsinkija, na kojoj šest restorana nosi prestižne Mišelin zvezdice: „Demo“, „Postres“, „Luomo“, „Olo“, „Ask“ i „Chef & Sommelier“. Cena menija po osobi (bez pića): 50 – 120 eura.

Još jedan od istaknutih gradskih restorana je istorijski „Kapeli“ (Kappeli), smešten u srcu grada, u elegantnoj građevini sa staklenim zidovima. Ako niste raspoloženi za ručak, u njegovoj prostranoj bašti možete popiti kafu, uživajući u zelenilu Esplanadi parka. Cena glavnog jela po osobi: 27 – 45 eura; salate: 9 – 23 eura; desert: 9 –13,5 eura.

Finski hleb

Dnevni hleb Finaca je čisto raženi i od celog zrna, blago kiselkaste sredine i punog ukusa. Taman je kao čokolada, ima zbijenu aromatičnu sredinu i tanku elastičnu koru. Izdašan je u dijetalnim vlaknima i brzo zasićuje, a jednom kada se naviknete na njegovu punoću, biće vam teško da se vratite našoj beloj penastoj vekni.

Pivo

Finci imaju dugačku tradiciju vrenja piva, koje je i opevano u nacionalnom epu „Kalevala“. Finski „Sahti“ – srednjevekovno pivo koje se nekada pravilo po kućama, jedno je od retkih vrsta primitivnih piva koje se održalo do danas. Finci su među najvećim konzumentima piva u svetu i najčešće piju svetli lager.

Kafa

Dok je po potrošnji piva među prvih deset zemalja sveta, Finska je po potrošnji kafe prva u svetu (na nekim listama se pojavljuje na drugom mestu iza Holandije). Kafa je došla u Finsku u osamnaestom veku. Dok je u početku bila napitak koji se služio samo u specijalnim prilikama, krajem devetnaestog veka je postala svakodnevno zadovoljstvo za sve slojeve društva. Finci popiju dnevno i do 4-5 šolja filter kafe.

Šoping

Dizajn distrikt („Design District Helsinki“) je prva stanica za kvalitetan i autentičan šoping u Helsinkiju. Kreativni puls savremenih finskih dizajnera i umetnika kuca u radnjama, galerijama, antikvarnicama i ateljeima Dizajn distrikta. Na ponudi su najbolji primerci finskog dizajna, urbane rukotvorine, naročite kreacije i savremena umetnička dela. Takođe se mogu pronaći unikatni komadi hipsterske mode, ekscentrični kafei, kao i proizvodi ekološkog dizajna od organskih i recikliranih materijala. Prodavnica „Helsinki secondhand“ je mesto na kome se po povoljnim cenama mogu pronaći dizajnirane kreacije i rukotvorine.

Posetite obavezno i stotridesetogodišnju fabriku porcelana „Arabia“, čuvenu po dizajnu fascinantnih porcelanskih proizvoda. U okviru fabrike postoje muzej i galerija, ali i autlet u kome se mogu kupiti predmeti od fine keramike po odličnim cenama. U besplatnoj turi po fabrici možete otkriti zanimljivosti o proizvodnom procesu i kako od sirovina nastaju finalni proizvodi.

Saune

Saune su drevan deo finske tradicije i njihov kultni status se održao do danas. Ima ih svuda – u zgradama, kućama, vikendicama, sedištima korporacija, diplomatskim misijama i većina Finaca ih posećuje bar jednom nedeljno. Sauna postoji i u finskom parlamentu, gde poslanici mogu održavati vrele debate. Boravak u saunama pročišćava telo, opušta um i deluje regenerišuće na celo biće, što su Finci odavno shvatili i čega ne planiraju da se odreknu.

Zanimljivosti

• U Helsinkiju se četiri puta godišnje održava „Restoranski dan“ (Restaurant day), kada svako ko želi može prodavati na ulici hranu koju je spremio kod kuće.
• Helsinki se na globalnom eksperimentu o poštenju „izgubljeni novčanik“, sprovedenom u gradovima širom sveta, pokazao kao najpošteniji. Od 12 „izgubljenih“, 11 novčanika je vraćeno.
• Helsinki se redovno rangira u top 10 gradova sa najboljim kvalitetom života (po istraživanjima koja sprovodi istraživačko-analitička divizija Ekonomist grupe).
• Finske žene su se do pojave savremenih zdravstvenih institucija porađale u saunama.
• Zbog visokih cena alkoholnih pića, Finci koriste povremene posete Rusiji ili Estoniji za pravljenje zaliha votke i piva.
• Metro u Helsinkiju je spolja i iznutra razdragane narandžaste boje, odabrane zbog vedrine koju pronosi gradom.
• Na nekoliko mesta u Helsinkiju postoje prikolice sa besplatnim stvarima – „Free items“ koje nude besplatan nameštaj, knjige, odeću, ukrasne i druge predmete.
• Granitne statue džinova na centralnoj železničkoj stanici Helsinkija, su inspirisale delove „Gotham City“-ja u prvom od serije filmova o Betmenu.
• Životinja koja je simbol Helsinkija je veverica, a drvo javor.

Preporučujemo da posetite blog autorke ove reportaže – Ane Ćasić, na sledećem linku: www.talassi.net