Priče iz Bangkoka

Objavljeno 07. mar 2016. | 2 komentara

Stitched Panorama

Sijam: Grad budističkih hramova i „tuk tuka“

U avionu za Bangkok, preko katarske Dohe, gotovo da nije bilo mesta, ali još veći broj ljudi usledio je nakon izlaska na bankogški aerodrom. Nakon dugih sati leta i obroka iz plastičnih posuda, velelepna međunarodna hala dođe kao ulaz u svet raskoši i osmeha. Pristižemo na prag Bangkoka. Narodi svih nacija, evropljani, zapadnjaci, istočnjaci, kinezi, japanci, nemci, amerikanci i ko sve ne. Svi smo zajedno, ovde, na ogromnom aerodromu. Reka ljudi, raznih boja kože, sliva se ka prelazu u veliku salu. Pasoška kontrola i nekolicina tipično tajlandskih lica reguliše prolaz. Konačno, pronalazimo svoje torbe i krećemo u vrli novi svet.

Boje i mirisi Bangkoka

Upadamo u kombi. Vozač omanjeg rasta iskusno utrpava kofere i kreće ulicama grada. Smenjuju se slike – statua Bude pored samog puta, izloga, dotrajalih kuća u kvartovima poput njujorškog Bronksa. Prizori siromašnih delova grada, nauštrb raskoši i šarenila marketa i prodavnica. Sve je upakovano u simpatičan nered. Stižemo do hostela, nakon bezmalo sat vremena vožnje. Nasuprot umora od puta stoji grad koji nikada ne spava.

Foto: Nemanja Radovanović

Grad dobrog provoda („good time city“), kako zapadnjaci vole da kažu, nas upravo zove na put istraživanja. Samo par provedenih dana, tera nas da ga zavolimo i poželimo da se vratimo… Tragom slobode i osećaja da smo baš tu gde treba da budemo, prisutamo vremenu i prostoru.

„Dobro jutro Bankoku!“, uzvik je kojim dočekujemo jutra u ovom neverovatnom gradu. Ta rečenica provejava sasvim spontano, kao izraz istinske sreće i dobrog osećaja. Vlažna tropska klima ne da mira, ali samo prvi dan. Vrlo lako je naviknuti se na prosek od 26 stepeni.

Foto: Nemanja Radovanović

Ulice Bangkoka

Poseban miris imaju bankoške ulice. Da bi nastale vredni Tajlanđani zatrpavali su brojne kanale, po kojima se odvijao veliki deo saobraćaja. Kažu da u to vreme ulice gotovo nisu ni postojale pa je grad neretko nosio epitet – Venecije istoka. Prvu popločanu ulicu, tzv. Thanon Charonen Krung ili New road kako je stranci zovu, utabali su, niko drugi nego slonovi.

Ulica Soi Rambuttri

Sedište je veselih mladih ljudi iz ulice koju smo nekako prisvojili. Zove se Soi Rambuttri.

Naša ulica manja je verzija poznate Kao San Road ulice i ne tako bučna i živa kao ona. Neposredno pored hostela nalazi se mali restoran gde ćemo probati prvu pravu tajlandsku hranu. Čujem da su nudle i jela od pirinča posebno na ceni ali da je pad tai omiljeno jelo. Tipično iz ove vrste, posebno je voljena ulična hrana Bangkoka i Tajlanda uopšte. Odlučujem da ga ostavim za kasnije isprobavajući ne baš tako tipično jelo ovog podneblja – topli spanać zapečen sa sirom.

Foto: Nemanja Radovanović

Raskoš svih boja ređa se po tanjirima kroz jela od povrća, pirinča, piletine, dopunjena začinima. Saznajemo da je ova hrana tipična po njima i da posebno treba naglasiti ukoliko ne želimo začine. Čaša smutija spravljenog od raznog tropskog voća, od sada postaje sinonim za nenametnuti trenutak predaha i napitak koji će upotpuniti naredni period našeg boravka na Tajlandu. Nastavljamo ka Kao San Road-u. Odatle počinju i završavaju se sve priče.

Foto: Nemanja Radovanović

Kao San Road – najpoznatija je ulica za bekpekere

Krećemo dalje.

Ulazimo u paralelnu i živu, poznatu ulicu – Kao San Road. Mešaju se mirisi, opori i jaki, stapajući se u jedan neponovljiv. Masa boja i osvetlljenja, reka ljudi krajnje opuštenog izgleda, jezici sa svih strana sveta. Svako za sebe vodi unutrašnje monologe i pravi svoj lični utisak. Specifičan miris, zariva se u sećanje i ostaje tu, čini mi se zauvek. Svuda se nudi voće, začini, pečeni kukuruzi, prolećne rolnice…

Foto: Nemanja Radovanović

Nailazimo na tezgu sa sveže pečenim insektima. Stajemo pored, poput oduševljenih turista. Jedna od nas je probala, moraju i ostali. Nižu se fotografije sa nasmejanim i zgrčenim izrazima lica dok isprobavamo hrskave crve, poput čipsa i nesvakidašnje izdanje škorpije, još čudnijeg drvenastog ukusa. Videli smo i okusili. Idemo dalje.

Ulica Patpong (noćni bazar)

Stižemo do ulice – Street Patpong night bazar gde su brojni kafići i mesta za izlaske. Nastavljamo pravo ka jednoj od brojnih gigantskih zgrada na čijim se krovovima kriju tzv. roof barovi (barovi na krovovima). Jedan od njih pružio nam je fantastičan pogled na grad sa visine od 47. sprata, potvrđujući poređenje Bangkoka sa velelepnim Njujorkom, ali opet tako različitim na sebi sopstven način. Odlična muzika širi se u noći, dajući na atmosferi. Pivo prepoznatljivog naziva Chang (u prevodu – slon) toči se u litrima, dok grupa mladih demonstrira plesne korake. Veseli smo, a kako i ne bismo bili!?

Sa krova se spuštamo ka kafiću sa živom muzikom. Koktel od ananasa, kokosovog mleka i sirupa od lešnika upotpunjava ukuse bankoške priče dok par tajlandskih devojaka peva uz živu svirku. Druženje nastavljamo na krovu našeg hostela, uz društvo veverice i neobične zvuke tajlandske ptice….jer ovaj grad nikada ne spava. U sred noći možete započeti zanimljivu priču sa nekim od pristiglih gosta hostela, pridošlih sa raznih strana sveta.

Doživljaj Kineske četvrti

Kineska četvrt ima svoj prepoznatljivi miris. Neki od nas su je posetili noćnom trasom višekilometarske šetnje i kako kažu, najlepša je baš tada. Preko dana gubi boje i pretvara se u tržnicu najbrojnije nacije u Bangkoku posle Tajlandjana. Odlučni da ispitamo slučaj, posećujemo je u večeri između 13. i 14. februara, ne sluteći da se upravo čeka praznik Svetog Valentina. Nimalo pompezan, a na samom ćošku ušuškan kafe sa odličnom muzikom, izgleda kao prava stvar za ovo veče. Naručujemo Chang. Ples nenametnuto dobija presedan. Noć miriše na jazz, leto i tajlandske začine.

Srbi u Tuk Tuku

Foto: Nemanja Radovanović

Metro je previše gradska priča u odnosu na filmsku i ujedno detinju čar vožnje “tuk-tukom”. Odlučujemo da iskoristimo njegove čari.
Ovaj trotočkaš, legenda je i zaštitni znak Bangkoka. Kao prevozno sredstvo osmeha, zabave i druženja, zahteva posebnu pažnju posetilaca. Omiljeno je strancima ali i stanovnicima ovog grada.

Nas desetoro potrpavamo se u tri tuk-tuka, dok nas omanji tajlandski vozači posmatraju u čudu. Vožnja kreće. Pršti muzika, neka tajlandska narodna, reklo bi se, dok nas stariji brka vozač, uredno i šoferski odeven, vozi. Dečja radost! Ništa lepše!

Pogled sa visine i istočni Njujork

Megalopolis u celom svom sjaju, najbolje se može sagledati sa nekog od krovnih barova (tzv. roof ili sky barovi). Pogled sa 47. sprata jedne od zgrada urezuje se u sećanje. Izgleda kao metropola, poput modernog Njujorka ali opet tako različit i jedinstven. Naziru se kontrasti mnogih vrsta dok pokušavamo da ga uporedimo sa nečim sličnim… Ali kada se siđe sa visine, uvidi se da je jedan i jedinstven.

Na 67. spratu jednog skybar-a, poznatom po jednom holivudskom filmu, skupilo se elitno društvo i turisti željni pogleda i doživljaja sa visine. Cene su visoke ali pogled je odlčan. Ipak, dovoljno je sagledati celinu, odmeriti krajnosti i nastaviti dalje – ka zanimljivijem.

Hramovi

Zanimljivo je da ne postoji centar, već se grad svodi na više okruga. Najjstariji, takozvani Rattanakosin, ostrvo je koje okružuje Veliku palatu gde smo se obreli trećeg dana. Tradicionalni budistički hramovi, (ima ih preko 400 u gradu), kao da ne pripadaju pretežno neurednim četvrtima pored puta i urbanim bekpekerskim hostelima.

Smaragdni Buda, najpoštovanija figura Bude u sedećem položaju, posmatra nas sa visine konstrukcije koju su postavili vernici. Kažu da je bio prekriven betonom dok ga slučajno nisu ispustili i polomili deo ispod kojeg se ukazao predivan zeleni jaspis. Kamen je otkriven, prikazan u svom zelenom sjaju, a pototm obložen zlatom. Maleni sedeći Buda posmatra došljake sa svih strana, čuvajući legendu, u sred Velike bankoške palate, u hramu Wat Phra Kaew. Drugi hram koji obilazimo, WatPho, prikazuje ogromnu figuru Bude koji leži i u stalnom je nastojanju da dostigne nirvanu. U svaki od ovih hramova ulazi se bez cipela.

Ulični maseri

Najbolji način da ubijete vreme dok čekate usputnu stanicu u Bangkoku jeste da se prepustite čarima tajlndske masaže. Možete, recimo, ući u profesionalni salon gde će vas Tajlanđanke dočekati sa najljubaznijim osmehom koji ste ikada videli. Posebna tehnika ove vrste masaže izučava se na njihovom najpoznatijem tečaju u hramu ležećeg Bude (WatPho Thai Traditional Medical and Massage School). Međutim, posebnu draž ima ulična masaža. Kroz slabo sporazumevanje gestikulacijom kojom nas obasipaju, uspevamo da se dogovorimo oko cene i usluge. Osmeh je njihov zaštitni znak i pokazuje suštinu mentaliteta Tajlanđana… Grupa stranaca se već skuplja oko nas pomno prateći postupak masaže. Pola sata masaže stopala sasvim je dovoljno da se opustite, dok će masaža vrata i glave ponekad dovesti i do trenutnog kratkotrajnog sna. Sve u službi prepuštanja raspoloženju koje inače vlada na Tajlandu – smirenost. Dovoljno je samo nedelju dana, a nekad i manje da udjete u takvo stanje svesti, dok se nalazite u ovoj predivnoj zemlji.

Hrana

Najčešće konzumirana hrana nalazi se na ulicama Bangkoka. Tezge sa voćem šarene se gotovo na svakom ćošku. Sokovi od svežeg, tropskog prave se pred našim očima.

Chang je najpoznatije pivo Tajlanda. Osvežavajućeg i blagog ukusa rado ga piju i žene. Odlučujemo se za pad thai sa jajima. Njihovo najpoznatije jelo, spravljeno od pirinčanih nudli sa malo povrća, naročito mladih klica bambusa, , sa ili bez jaja i piletine, sa začinima ili bez. Ova hrana, posebna je draž kada je degustirate na sred ulice, okruženi prijateljima sa kojima ste došli. Zajedničko zapažanje sastojaka i razgovori o ukusima, vrstan je način da okusite Bangkok in a ovaj način.

Foto: Nemanja Radovanović

Recept za Pad Thai:

Ovaj recept za pad thai, zapravo je onaj koji ćete pronaći u Bangkoku i potiče iz testiranja brojnih varijacija po celom gradu. Pad Thai je ultimativno ulična hrana. Dok „Street Food“ možda zvučati loše, kuvari su u takvoj situaciji vrlo konkurentni. U jako ograničenom prostoru, na malenoj tezgi, uz minimum sastojaka i alata, oni postaju majstori zanata i dugo ostaju u poslu.

Pad thai je složenog ukusa. Trebalo bi da bude crvenkaste ili smeđe boje. Sastojci koji su navedeni ispod mogu biti opcioni. Ako želite autentičan Pad Thai, kao na Tajlandu, treba iskoristiti sve sastojke.

Sastojci:

½ paketa tajlandskih pirinčanih nudli

1 šolja boranije ili brokolija

½ cveta banana

½ šolje crnog luka

2 kašike jestivog ulja

2 kašike šećera

1/3 šolje tofu sira (može se izostaviti)

2 kašike iseckanog kikirikija

100g pilećeg belog seckanog mesa

1 jaje

Mešavina začina (mleveni biber, 3 čena belog luka sitno seckanog, mlevena sušena ljuta paprika)

Soja sos

Vreme pripreme: 40 minuta

Sve sastojke pomešati na velikoj limenoj plotni. Dodavati sastojak po sastojak. Sve peći dok se ne zarumeni i zamiriše na začine (koji se mogu izostaviti). Za vegetarijansku verziju, umesto jaja i mesa koristite tofu sir i/ili škampi.

Poseban deo o Bangkoku

Spoj nespojivog

Konglomerat kontradiktornosti, Bangkok je jedan i jedinstven. Ne može se meriti ni sa jednim gradom na svetu. Varijanta je modernosti Njujorka sa tradicijom budističkih hramova, ušuškanih u pojedinim delovima grada. Nekadašnji Sijam slavi različitost svake vrste, a osmesi Tajlanđana ukazuju koliko su svi dobrodošli. Zvuci sa svih strana stapaju se u jedan specifičan koji ne smeta nikom. Mastodonski grad, sa izmerenih preko 8 miliona ljudi u užem centru i preko 14 miliona u široj okolini grada, spoj je nespojivog.

Haotična, prenaseljena metropola, gde stanuju užurban ali, začudo, prilično sinhronizovan saobraćaj i neprestana ali nimalo iritirajuća buka, Bangkok je grad koji ne obilaze samo mladi (iako je grad pretežno svojstven njima). Uz malo avanturističkog duha, možete se izgubiti u njemu i biti srećni zbog takvog poduhvata. Neobično privlačan i posledično zauvek voljen, Bangkok zaslužuje mnogo više od kratkoročnog predaha. Krajnje loša infrastruktura i problem prenaseljenosti ne narušavaju lični utisak boravka u ovom gradu. Nekada ribarsko selo sa istočne obale reke Chao Phraya, nastao je stapanjem dve provincije – Bangkoka i Thonburi i spajanjem Indokinskog i Malajskog poluostrva. Poznatu gradsku železnicu u vidu Skytrain-a i Metro iskoristićemo neki sledeći put.

Ostale fotografije i tekst: Ljupka Katana