Las Vegas – Grad greha
Posle leta provedenog na vašingtonskom suncu, u samom srcu Amerike, došlo je vreme da se krene u dugo iščekivani obilazak Sjedinjenih Američkih Država. Posle obilaska Njujorka i Baltimora usledilo je i putovanje u Nevadu, u čuveni Las Vegas.
Bio je septembar i sezona u Las Vegasu je tek počela, kada sam sleteo na aerodrom Mek Karan, udaljen svega nekoliko kilometara od grada. Pogled iz aviona na suncem obasjane hotele bio je neverovatan. Smenjivanje ogromnih zdanja različitih struktura, postavljenih duž iste linije – Bulevara Las Vegas, izaziva strahopoštovanje. Već tada sam bio siguran da boravak u ovom gradu nikada neću zaboraviti.
Narednih par sati bilo je rezervisano za iznajmljivanje rent a car-a, kupovanje turističkog vodiča (preporučio bih Frommer’s) i čekiranje u hotelu. Veliki problem predstavljao je i izbor hotela u kome ću odsesti. Izbor je pao na hotel Riviera-u koja je pružala najbolji odnos cena-kvalitet. Mora se uzeti u obzir i to da je hotel rezervisan 2-3 meseca pre samog odlaska u Vegas. Riviera je jedan od najstarijih hotela u gradu. Nalazi se u drugom delu Bulevara Las Vegas koji se proteže prema samom centru grada, ili kako to Amerikanci nazivaju, down town-u. Hotel poseduje tri zvezdice. U njegovom sklopu nalaze se otvoreni bazen, javna garaža, par konferencijskih sala i naravno ogroman kazino. Hotel tek noću dobija pun sjaj. Deluje kao ogromna svetleća reklama sa bezbroj raznobojnih sijalica. Jedan od zaštitnih znakova hotela je i čuveni Crazy Horse Show, američka verzija Moulin Rouge-a.
Noćna šetnja gradom podseća na ogroman vašar koji se prostire u nedogled. Sa obe strane Bulevara Las Vegas prostiru se ogromni, međusobno povezani hoteli. Skup svetala, ekskluzivnih automobila, luksuznih butika i restorana na posebnosti dobija i kada shvatite da ste vi samo jedan u moru ljudi očaranih ovim gradom. Oko vas kao da je sve stalo. Usredsređeni ste na Vegas i na atmosferu u njemu. Saosećate sa njim, uživate u njemu i on na površinu izvlači vašu tajanstvenu, još neispitanu stranu. U jednom trenutku shvatate da u ovom gradu sve vreme morate živeti punim plućima, da morate isprobati bar jedan deo njegove neverovatne zabavne mašinerije. Naravno, upoznavanje Vegasa je najbolje uz kockanje. Mislim da ne postoji čovek koji je ovde bio makar na sekund, a da nije isprobao sreću. U svakom od hotela nalaze se ogromne kockarnice, a u svakoj od prodavnica van njih su one manje, sačinjene od tek poneke slot mašine. U svim lancima brze hrane takođe su postavljene slot mašine, tako da vremena za gubljenje nema.
Pogled na stolove velikih kockarnica je fascinantan. Primetićete sledeću strukturu ljudi: od okorelih kockara koji gube sve, preko bogataša koji troše hiljade i hiljade dolara iz zabave, do normalnih ljudi koji uživaju u gubitku ili dobitku tek po kojeg dolara. Sve ovo odvija se do ranih jutarnjih sati. U Las Vegasu možete ostvariti i čuveni američki san, ako ste jedan od malobrojnih srećnika. Ulaganjem par centi ili dolara, može se dobiti višemilionska suma. Tada san o Vegasu dobija sasvim drugačiji sjaj. Mislim da je sam grad najmirniji oko 07-08h ujutru. Tada kao da se sve stišava i priprema za novu invaziju koja ubrzo kreće.
Nastavljam obilaskom hotela. Wynn, Palazzo, Venice, Bellagio, MGM Grand, Mandalay Bay, Treasure Island, New York, Ceasar’s Palace, Circus Circus, Luxor, Excalibur, Paris, Hilton, Monte Carlo, Planet Hollywood tek su neki od hotela od kojih zastaje dah. Svaki predstavlja celinu za sebe i poseban mali svet. Ceasar’s Palace je moderna verzija starog Rima. Sa koloseumom, ogromnim fontanama i bazenima, ogromnim tržnim centrom deluje veoma impresivno. U njemu se nalazi i najveći tržni centar u Vegasu – Forum Shops. Gotovo da ne postoji poznatiji modni kreator ili modna marka koji nemaju svoj butik u njemu. New York je oslikana verzija Menhetna sa Bruklinskim mostom i Statuom slobode, a na krovu ovih hotela nalazi se veliki rolerkoster koji kruži iznad grada. U Parizu se nalaze Ajfelov toranj, Sorbona i Trijumfalna kapija. Luxor je savremena verzija Egipta, u punom sjaju. Sfinga, piramida, mnoštvo obeliska i fontana deluju kao da ih gledamo u samom Luksoru u dolini Nila, a ne u pustinji Nevade. Hoteli Venice, Palazzo i Venetian čine kompleks Venecije – grada na vodi. Na ulasku u hotele nalazi se ogromni Grand kanal sa mostom Rialto. Odatle se nastavlja do velikog tržnog centra, kroz koji se nastavlja Grand kanal. Dok obilazite restorane i prodavnice ovog tržnog centra, uživaćete u pesmi gondolijera koji vas uveseljavaju sa gondola duž Grand kanala. Naravno, tu je i Duždeva palata sa Trgom svetog Marka. Sve je tako realistično. Kao da ste u Italiji, a već u sledećem trenutku ugledate ogromnu fontanu hotela Bellagio oko koje stoje na stotine turista. Tada se vraćate u stvarnost i brzo hitate dalje, ne bi li osvojili još koje sećanje na ovaj neverovatan grad. Bellagio je na mene ostavio najveći utisak. Sa impozantnom fontanom koja pleše u ritmu muzike ispred hotela, vreme staje. Uživate u igri vode i svetala, uz muziku najpoznatijih svetskih kompozitora i pevača. Sam hotel je moderan, sa mnoštvom prodavnica, prelepih bazena, spa centara, konferencijskih dvorana i još mnogo stvari koje ne mogu nabrojati, jer bi se ovaj putopis pretvorio u pisanje ruskih klasika. U Bellagio-u se nalazi i najpoznatija poslastičarnica u Vegasu.
Noćni život Vegasa je priča za sebe, možda i najpoznatija priča o ovom gradu. U mnoštvu klubova, diskoteka i teatara gostuju najbolji svetski muzičari i glumci. Svi se sećamo Elvisa Prislija koji je postao zaštitno lice ovog grada. Tu je i čuveni Frenk Sinatra, ali i mnogi drugi koji su ovaj grad učinili poznatim i slavnim. Najpoznatiji muzičari i danas uveseljavaju ljude u ovom gradu. Za vreme mog boravka u Vegasu spisak koncerata bio je neverovatan: Šer, Elton Džon, Salin Dion, Andrea Bočeli… I to u samo sedam dana, koliko sam bio u gradu. Tu je i veliki broj predstava, a jedna od najpoznatijih trupa je Cirkus sunca (Cirque du Soleil) na čelu sa Gaj Lilibertom. Ova pozorišna trupa prodaje hiljade i hiljade karata godišnje, a do njih je neverovatno teško doći. Diskoteke i klubovi oslikavaju dušu i srce ovog grada. Sve je toliko opušteno, kao da stvaran svet i ne postoji. Ljudi svih uzrasta, državljanstava, rasa i slojeva kao da su jedno. Razlike nema. Svi sviraju na čudesnom instrumentu koji se zove Las Vegas. Vraćajući se u hotel, prošao sam pored velikog broja kapela za venčanja. One kao da su se pojavile niotkud. Preko dana ih nisam ni primetio, a sada sijaju čudnovatim sjajem. Svaka od njih je različite tematike, ali sve imaju zajednički cilj – čuveno venčanje u Vegasu. Mnogi parovi širom SAD-a posle pravog, prave i venčanje u nekoj od ovih kapela, koje kako kažu ima neverovatnu moć.
A zatim ponovo jutro… Budim se mamuran i već posle nekoliko trenutaka nastavljam svoj obilazak. Ovog puta obilazim centar grada, branu Hoover i hotel Stratosfera toranj, koji se uzdiže 350 m u visinu. Pogled sa ovog tornja je neverovatan, pogotovo noću. Ceo Vegas vam leži na dlanu. Na tornju se nalazi i zabavni park od kojeg vam ponestaje dah, ali u pravom značenju te reči. Za vreme prve vožnje ceo život mi je prošao pred očima. Zaboravio sam da sam u Vegasu, u Americi. Druga je bila za nijansu bolja, a već kod treće sam uživao u bleštavim svetlima ovog velegrada. Hoover se nalazi nekoliko kilometara od Vegasa. To je ogromna brana koja ovaj grad napaja električnom energijom, mislim samo mali deo njega.
Moj sedmodnevni boravak u Las Vegasu bližio se kraju. Odjavio sam se iz hotela, vratio rent a car, čekirao kartu na aerodromu. Od leta me je delilo petnaestak minuta. Život tada kao da je stao. Do sletanja na aerodrom Džon Kenedi u Vašingtonu živeo sam u sećanjima, pa sa društvom skoro da nisam progovorio ni reč. Većina nas se tako osećala. Danas, posle skoro dve godine od naše posete Gradu greha, i dalje uživamo pričajući i podsećajući se na trenutke provedene u njemu. Slobodno mogu reći da mi je ovaj grad promenio život, tačnije pogled na život. Od tada, svako sledeće mesto koje posetim doživljavam kao Las Vegas. Grad greha je uzeo moje srce i dušu, i naučio sam da sada sve to sam dajem, kako bih doživeo i izvukao najbolje iz mesta koja sam u međuvremenu posetio i svih koja ću tek posetiti.
Skorašnji komentari