UNESCO mesta koja morate posetiti u Tajlandu

Objavljeno 08. dec 2016. | 0 komentara

Sa bogatom i egzotičnom istorijom i neverovatnim prirodnim lepotama, nije ni čudo zašto više ljudi ne posećuje Tajland zbog mesta koja se nalaze na listi svetske baštine UNESCO-a. U ovoj zemlji se nalazi svega nekoliko njih, ali sva su vredna posete…

Sukotai (Sukhothai)

Poznat po tome što je išao ispred svog vremena u smislu umetnosti, arhitekture i gradske infrastrukture, istorijski grad Sukotai i prateći istorijski gradovi su među najfascinantnijim istorijskim lokalitetima u Tajlandu. Ove naseobine datiraju iz 13. i 14. veka, a Sukotai je bio prva prestonica kraljevine Sijam. Gradići Si Sačanalai (Si Satchanalai) i Kampaeng Pet (Kamphaeng Phet) su izgrađeni u blizini i sva tri su koegzistirala zajedno u harmoniji. Spomenici i arhitektura ovih gradova su predstavljali pionirske poduhvate za vrstu arhitekture koja se danas može videti u Tajlandu, do te mere da se ovo označava i posebnim terminom kao „Sukotai stil“. Poseta ovim mestima će vas povezati sa nekim od prvih tajlandskih primera visokih hramova i zgrada koje očaravaju posetioce širom zemlje do današnjih dana.

Šumski kompleks Dong Fajajen (Dong Phayayen)

Ovo je jedna od najznačajnijih oblasti u zemlji kada je svet divljih životinja u pitanju, a prostire se na preko 200km severo-istočno od Bangkoka. Ovo zaštićeno područje je na UNESCO listi jer je dom stotinama vrsta biljaka, sisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca, od kojih nekoliko spada u ugrožene vrste. Ugrožena vrsta sijamskog krokodila, kao i ugrožene vrste slonova, tigrova i leoparda se mogu ovde videti. U okviru kompleksa postoji pet zaštićenih područja koja se mogu posetiti. Kao Jai (Khao Yai) je jedno od najpopularnijih, a zauzima većinu zapadnog dela kompleksa. Ovo je najstariji nacionalni park u Tajlandu i nesumnjivo prelep, ali može biti i izuzetno posećen od strane turista, posebno kada je visoka sezona u pitanju. Ukoliko želite da posetite neki mirniji deo, uputite se u Nacionalni park Pang Sida, gde možete uživati u predivnim vodopadima i istraživati 400 vrsta leptira.

Ajutaja (Ayutthaya)

Često hvaljen kao jedan od najlepših istorijskih gradova u Tajlandu, Ajutaja se mora posetiti zbog svojih trošnih hramova i uvida u raskoš Tajlanda iz minulih vremena. Grad je osnovan kao druga sijamska prestonica 1350. godine i bio je domaćin velike međunarodne trgovine vekovima dok ga osvajači iz Burme nisu uništili 1767. godine. Stanovnici su proterani, a grad je napušten, ali ono što je ostalo od Ajutaje i danas postoji kao podsetnik njenog velikog značaja u istoriji Tajlanda. Do grada se može doći za manje od dva sata vožnje vozom od Bangkoka, što ga čini pogodnim za jednodnevni izlet, iako posetioci često žele da ostanu i duže nego što su planirali. Ovde lako možete danima obilaziti impresivne hramove i kamene statue Bude.

Arheološki lokalitet Ban Čiang (Ban Chiang)

Uvršten u listu svetske kulturne baštine UNESCO-a 1992. godine, ovo je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Tajlandu, a zapravo i u celoj jugo-istočnoj Aziji. Mesto, koje se nalazi na severo-istoku zemlje u provinciji Udon Tani (Udon Thani) otkriveno je 1966. godine, a iskopavanja su od tada otkrila dokaze o ljudskoj aktivnosti na ovim prostorima od pre 3.500 godina. Predmeti koji su pronađeni na ovom lokalitetu uključuju keramiku i bronzane alate koji ukazuju na naselja nekih od najstarijih zemljoradnika jugo-istočne Azije. Poseta ovom mestu će vas povezati sa ovim fascinantnim praistorijskim ljudima i njihovim načinom života. Na lokaciji postoji i muzej gde se mogu pregledati artefakti koji su ovde otkriveni, a ukrašena keramika je posebno dobro očuvana.

Svetilište divljih životinja Tungjai Huai Ka Kaeng (Thungyai-Huai Kha Khaeng)

Ovo je jedna od netaknutih oblasti Tajlanda i najznačajnija oblast pod zaštitom na kopnenom delu jugo-istočne Azije. Dve regije, Tung Jai Naresuan (Thung Yai Naresuan) i Huai Ka Kang (Huai Kha Khang) predstavljaju svetilišta divljih životinja od 1970-ih godina, a UNESCO ih je stavio pod svoju zaštitu 1991. godine. Naslonjen na granicu sa Mjanmarom, ovaj deo zemlje karakterišu vrhovi i doline, vodopadi i razne vrste bujnih šuma. Sami pejzaži su dovoljan razlog za posetu, ali stotine sisara, ptica, gmizavaca i rečne ribe pružaju dodatnu atraktivnost, dok tigrovi i slonovi ovde slobodno lutaju. Međutim, kao zaštićeno područje postoji granica dokle posetioci mogu kročiti. Krenite od centra za posetioce, a odatle vas nekoliko pešačkih staza vodi u park. Mogući su i duži obilasci i šetnje ali ovo mora biti organizovano uz pratnju lokalnih vodiča.

Još novih saveta pročitajte ovde.