7 najugroženijih svetskih destinacija

Objavljeno 10. maj 2017. | 0 komentara

Turizam unosi mnogo radosti u živote ljudi, ali nosi sa sobom i određene žrtve kao i probleme prirodnom okruženju, infrastrukturi, destinacijama ili čak zajednicama koje žive u blizini najznačajnijih svetskih znamenitosti. Ove godine je proglašena Međunarodna godina održivog turizma za razvoj od strane Ujedinjenih nacija. S tim u vezi, ove godine fokus se stavlja na zemlje i lokacije koje treba da preduzmu neophodne mere kako bi se podržao razvoj njihovog turizma. U nastavku predstavljamo najpopularnije svetske destinacije koje ugrožava masovni turizam…

Mont Everest

Najviši svetski vrh je pun otpada koji ostavljaju alpinisti za sobom. Alpinisti sa svojim vodičima ostavljaju puno smeća, čak i organskog. Bazni kamp, na 5.300 metara visine, nije opremljen kanalizacijom, već toaletima koji se prazne. U preostale četiri oblasti, koje se nalaze na različitim visinama od podnožja do vrha, uobičajeno je da se kopaju rupe u ledu kako bi se zakopavao izmet. Međutim, kada porastu temperature, led se topi i izmet se pojavljuje, što stvara jako neprijatan miris, dok smeće koje se ostavlja blokira mnogo staza na planini.

Veliki kineski zid

Veliki kineski zid proteže se hiljadama kilometara. Sagrađen je kako bi branio Kinu od neprijateljskih vojski, ali u današnje vreme horde turista dovode njegov opstanak u opasnost. Efekti masovnog turizma su veoma vidljivi. Veliki delovi zida su prekriveni grafitima. Prema Beijing Times-u, 30% zida je nestalo usled prirodne erozije i štete koju su prouzrokovali ljudi.

Maču Pikču (Peru)

Kako bi se olakšao prilaz sve većem broju turista, peruanske vlasti periodično predlažu da se na ovoj lokaziji izgradi žičara. Međutim, organizacije kao što su UNESCO i pobornici zaštite životne sredine se ovome protive. Uglavnom zbog toga što misle da će povećanje dosadašnjeg ograničenog broja posetilaca na 1 milion godišnje biti neizvodljivo. Osim toga, meštani se žale da priliv turista donosi profit samo turoperatorima i luksuznim hotelima, ostavljajući zajednice koje žive u neposrednoj blizini lokacije praznih ruku.

Pi Pi ostrva (Tajland)

Ova ostrva su postala poznata nakon filma „Plaža“ u kome glumi Leonardo Di Kaprio. Međutim, danas, Pi Pi plaža je preplavljena turistima, koji ne poštuju uvek životnu sredinu. Pre dve godine, list „The Phuket Gazette“ objavio je članak koji govori o tome da Pi Pi ostrva trpe dosta zbog masovnog turizma. Preko 1.000 posetilaca dolazi na ostrvo svakog dana, dok je nepoznato koliko turista stiže direktno na plažu motornim čamcima i jahtama. Ovde se proizvode u proseku 25 tona smeća dnevno, a brojka raste na 40 tona tokom visoke sezone.

Piramide u Gizi (Egipat)

S vremena na vreme egipatske vlasti uhapse turista koji su oduševljeni idejom da se popnu na piramide, a zatim da stave svoj snimak na društvene medije. Oni uhvaćeni na delu kako se penju suočeni su sa kaznom zatvora do tri godine. Neophodno je preduzeti odgovarajuće mere kako bi se zaštitili ovi spomenici. Piramide ne mogu da se suprotstave stalnom pritisku pod kojim se nalaze kako zbog nedozvoljenih alpinista, tako i zbog arheologa. Velika količina otpada oko piramida je, takođe, zabrinjavajuća, kao i pre nekoliko godina kada je bilo izmeta kamila pored samih piramida što je sprečilo turiste da im priđu bliže.

Stounhendž (Velika Britanija)

Tokom godina registrovani su brojni pokušaji da se zapali vatra na samoj lokaciji, grafiti kao i žvakaće gume zalepljene za drevne spomenike. Volonteri, koji brinu o čistoći, su se glasno žalili od poslednjeg letnjeg solsticija o prisustvu fekalija i zaostalog otpada skrivenog među kamenjem ovog praistorijskog spomenika.

Venecija (Italija)

U februaru 2017. godine, predsednik regiona Veneto je pozvao da se ograniči broj turista u Veneciji. Prema UNESCO-u, 30 miliona ljudi godišnje poseti Veneciju koju već godinama ugrožava masovni turizam. Više od 2/3 turista su jednodnevni posetioci, koji ne plaćaju boravišnu taksu (jer ne ostaju u gradu preko noći). To je broj ljudi kojim je jako teško upravljati, a iza njih ostaje dosta otpada. Zatim, tu je i problem „velikih brodova“ gde oko 600 brodova za krstarenje svake godine uđe u lagunu i usidri se u luku.

Još novih vesti pročitajte ovde.