Antverpen i njegove misteriozne šačice

Objavljeno 14. dec 2017. | 2 komentara

Onog trenutka kada sam odlučila da putujem u Brisel, otvorila sam Google mapu i pogledala okolne gradove. Pored Briža i Genta, koji su neizostavni tokom posete Belgije, izdvojio se po svojoj važnosti i Antverpen, prestonica Flandrije.

Olji sam predložila da u Antverpen otputujemo same, vozom, iz Brisela. Trećeg dana našeg boravka u gradu, nakon doručka, krenule smo ka glavnoj železničkoj stanici Gare Centraal. Povratne karte po ceni od 15,2 evra kupile smo od ljubaznog gospodina koji radi na info-pultu. Objasnio nam je da se karta može koristiti za sva mesta između polazne i krajnje stanice, i da je broj izlazaka i ulazaka u voz na toj relaciji neograničen, sve dok se vozimo u istom danu. Ova informacija je bila veoma korisna, jer smo želele da u povratku posetimo i gradić Mehelen.

Ušle smo u prvi voz za Antverpen koji je naišao i udobno se smestile. Sam odlazak do drugog grada u nepoznatoj državi, čiji jezik ne govorimo, bio je za nas veliki izazov. Obe smo jedva čekale da stignemo i udahnemo i ovaj grad. Smenjivale su se male, napuštene, puste stanice. Izgledalo je da u tim mestima između niko i ne živi… Konačno – nakon nešto manje od sat vremena, stigle smo do našeg cilja – ogromne stanice Antwerpen Centraal. Sama železnička stanica nam se veoma dopala, zbog svog šarmantnog baroknog izgleda.

Čim smo izašle, primetile smo koliko je ovaj grad u stvari živ. Videlo se već na prvi pogled da je on prestonica regije. Užurbani putnici vukli su svoje kofere, noseći mape i tražeći svoj smeštaj, deca su veselo koračala ka svojim školama, Belgijanci u odelima, a Belgijanke u suknjama i mantilima užurbano su išli ka poslu… Nebo je bilo tmurno, i očekujući dosadnu kišu, i mi smo, kao i ostali putnici, krenule ka srcu gradu – glavnom trgu Grote Markt.

Samo pravo – slušala sam Olju, koja je brižljivo pratila mapu, i na našem celom putovanju pokušavala (i vešto uspevala) da nađe put do našeg narednog odredišta. Ja sam posmatrala zgrade oko nas – kod svake sam pomislila da je u pitanju neka znamenitost, ali ne – to su bile obične stambene zgrade… Koliko je ovde lepo – ponavljala sam stalno.

Šetajući dalje po Oljinim uputstvima, stigle smo do biste slikara Antonisa van Dajka, koji je u stvari bio Rubensov učenik i predstavnik flamanske slikarske škole.

Petar Paul Rubens je, naime, dobar deo svog života proveo u Antverpenu, odakle su poticali njegovi roditelji. Ovde se nalazi i njegova kuća Rubenshuis – koju je on sam dizajnirao u maniru italijanskih vila. Kuća mu je služila kao atelje i škola. Danas je to muzej i nalazi se u samom centru grada.

Pošto se Antverpen veoma ponosi Rubensom, on ima i svoj trg u ovom gradu. Trg je jedan od prostranijih i njime dominira Rubensova bista. Opkoljen je klupicama, mnogobrojnim kafićima i restoranima, i sa njega se pruža divan pogled na veličanstvenu katedralu Naše Gospe.

Katedrala je izgrađena u periodu od 1352. do 1521. godine, a nakon toga je još nekoliko puta sređivana, ali nikada do kraja dovršena. Visoka je 123m i iz tog razloga se može videti iz svakog dela grada. A čak i ako ne gledate u njenom pravcu, njeno zvono će vas u svakom trenutku podsetiti da ste u Antverpenu.

Nakon obilaska katedrale, stigle smo i do glavnog gradskog trga Grote Markt. Izuzetno nam se dopao, iako je bio dosta manji od npr. trga u Briselu, Brižu ili Gentu. Tu se nalaze dve važne građevine – Gradska kuća iz 1565. godine i fotogenični esnafski dom, obučeni u srednjovekovno ruho.

U samom centru trga nalazi se simbol Antverpena – Brabo fontana, koja u sebi krije legendu po kojoj je i sam grad dobio ime. Naime, pored reke Šelde – na kojoj leži grad, živeo je div po imenu Antigon i uzimao taksu od onih koji su želeli da plove rekom. Onima koji nisu želeli da plate, div bi odsecao šaku i bacao je u reku. Jednog dana pojavio se mladi heroj Silvius Brabo, koji je divu odsekao šaku i bacio je u Šeldu. Iz tog razloga grad je dobio ime Antverpen ( hol. hand werpen – baciti šaku).

Šačice Antverpena su simbol grada, i zamislite – možete ih pojesti! Svuda u gradu mogu se kupiti šačice u obliku keksa ili čokolade. Mi smo ih kupile u jednoj od čokolaterija i lepo se zasladile.

Dok smo slušale ovu zanimljivu gradsku legendu od jednog finog gospodina – vodiča, kome smo se pridružile na trgu, saznale smo da na reci Šeldi postoji i zamak Steen ( srp. kamen) – najstarija građevina u gradu. Naziva se tako jer je u vreme nastanka u Anverpenu bio jedini objekat od kamena – svi ostali su bili od drveta. Datira iz 13. veka, a do 1823. godine služio je kao zatvor. Danas se u njemu nalazi Muzej antikviteta i može se posetiti. Nažalost, za vreme naše posete gradu, zamak je bio zatvoren za posetioce.

Prošetale smo kraj Šelde i posmatrale brodove koji su pristizali da se usidre u antverpenskoj luci – najvećoj u Belgiji. Zvono katedrale Naše Gospe podsetilo nas je da je već vreme za naš polazak za Mehelen.

Na putu ka železničkoj stanici primetile smo veliki Gradski park trouglastog oblika i odlučile da prošetamo njime. Park je zaista prostran i u njemu se krije jezerce i veliki beli most koji vas vodi na drugu stranu. Bilo je divno šetati parkom i sabrati utiske, uživati u jesenjim bojama i pritom posmatrati zečeve, patke i poneku vevericu koji ovde slobodno žive.

Nakon obilaska parka, stigle smo ponovo do železničke stanice. Voz za Mehelen nas je već čekao.