Pet luksuznih hotela u kojima je određivana istorija
Nedavno je u Singapuru organizovan istorijski susret između američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog predsednika Kim Džong-Una.
Za mesto susreta odabran je luksuzni hotel Capella na ostrvu Sentosa, delimično zbog svoje izolovane lokacije koja olakšava održavanje bezbednosti na visokom nivou, a delimično i zbog mirnih plaža i obližnje tropske šume, koje predstavljaju odličan predah od ozbiljnih razgovora. Singapurska porodica Kwee, u čijem je vlasništvu hotel, smatra da je ovo izuzetno dobro za biznis i nada se dodatnom unapređenju poslovanja zbog dobrog marketinga, a evo još pet svetskih luksuznih hotela u kojima su odsedali svetski lideri tokom odlučujućih susreta i pregovora, a koji su danas i otvoreni za goste.
The Imperial, Delhi (Indija)
Poslednji britanski vicekralj Indije, lord Mountbatten, u ovom hotelu je održao nekoliko važnih razgovora sa Mahatmom Gandijem, Džavaharlalom Nehruom i Muhamedom Ali Džinahom kao pripremu za stvaranje Pakistana 1947. godine. Zgradu sa impresivnom belom fasadom projektovao je F.B. Blomfield, jedan od arhitekti koji je Nju Delhi transformisao u prestonicu Bitanske Indije, donoseći mu imperijalni sjaj. Nalazi se u jednom od glavnih gradskih bulevara (nekadašnji Queen’s Way, a sada Janpath Road) i od kada je otvoren 1936. godine, postao je omiljeno stecište indijske i britanske elite u poslednjim danima Britanske Indije.
La Mamounia, Marakeš (Maroko)
“Ovo je prelepo mesto, a hotel je jedan od najboljih u kojima sam bio“, pisao je Vinston Čerčil svojoj ženi tokom jednog od svojih boravaka u La Mamounia-i. Britanski premijer je bio zaljubljen u Marakeš i često je sa hotelskog balkona slikao. Njegova ljubav prema ovom marokanskom gradu bila je toliko velika da je ubedio američkog predsednika Frenklina Ruzvelta da ga 1943. godine poseti nakon Konferencije u Kazablanci, na kojoj su Saveznici kreirali strategiju za nastavak Drugog svetskog rata. Uprkos činjenici da je rat u Evropi i na Pacifiku bio u punom jeku, dvojica lidera su se našla u gradu i u ovom hotelu provela zajedničko veče, posmatrajući kako sunce zalazi za Atlaske planine i vodeći važne razgovore.
The Peninsula, Hong Kong
Čuveni hotel u Hong Kongu je najpoznatije mesto za popodnevni čaj u gradu, ali na njegovom trećem spratu je na Božić 1941. godine tadašnji britanski guverner, ser Mark Young, predao grad u ruke japanskih trupa. Zdanje, koje je nekada predstavljalo simbol britanske imperijalne snage, poretvoreno je u centralu nove japanske administracije, a guverner Young bio je pritvoren u sobi 336 pre nego što je prebačen na Formosu (Tajvan), a kasnije i u Mandžuriju.
Jinjiang Hotel, Šangaj (Kina)
“Bio je dovoljno dobar za Niksona“, stoji u opisu ovog hotela na TripAdvisor-u. Lociran u četvrti Francuske koncesije, u najlepšem rezidencijalnom delu grada, ovaj grandiozni hotel je igrao ključnu ulogu u kineskoj istoriji. Ovde je 1972. godine američki predsednik Ričard Nikosn potpisao Shanghai Communiqué, dokument koji predstavlja prvi korak ka ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Kine i SAD-a. Nikson, nažalost, ne bi mogao mnogo da kaže o hotelskom meniju, jer sve što je u hotelu jeo bilo je poslato iz SAD-a, i tek je nakon potpisivanja dokumenta probao tri kineska jela: piletinu, pohovane rakove i mahunarke sa prženim pečurkama.
Claridge’s, London (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Jedan od najpoznatijih londonskih hotela započeo je svoje poslovanje u zgradi na adresi 51 Brook Street. Ubrzo je postao omiljeno mesto za elitu, političare i pripadnike evropskih kraljevskih kuća i plemstva, pa je 1854. proširen na pet zdanja. Za našu istoriju Claridge’s je važan jer su tokom Drugog svetskog rata kraljevi Grčke, Norveške i Jugoslavije u hotelu pronašli utočište, a na zahtev samog Vinstona Čerčila, apartman 212 je proglašen jugoslovenskom teritorijom, kako se prestolonaslednik Aleksandar II Krađorđević, koji je u njemu došao na svet, ne bi rodio u stranoj zemlji. Hotel je i posle rata zadržao popularnost, a među brojnim slavnim ličnostima koje su u njemu odsedale su Keri Grant, Odri Hepbern i Džeki Onazis.
Skorašnji komentari