Na kojoj maksimalnoj visini avioni mogu da lete?
Svaki let aviona sastoji se od nekoliko različitih faza. Nakon taksiranja od terminala ili parking pozicije do početne pozicije na pisti sledi faza poletanja, a odmah potom, kad se avion izdigne iznad tla, počinje faza uspona koja traje sve dok avion ne dostigne zacrtanu visinu krstarenja.
Faza krstarenja je najmirnija faza leta i odvija se na velikim visinama, najčešće oko 35.000 stopa, odnosno od 10 do 12 km. Kada se približi svom odredištu, avion počinje spuštanje, a pred aerodromom ulazi u fazu prilaza i na kraju sledi sletanje i taksiranje do parkirne pozicije.
U fazi krstarenja avioni lete na velikim visinama kako bi izbegli loše vreme, smanjili otpor vazduha, ubrzali let i uštedeli gorivo. Tamo visoko su i manje gužve u saobraćaju. Visina na kojoj će neki avion leteti zavisi od tipa i veličine aviona. Turboelisni avioni ne mogu da lete visoko jer njima treba gušći vazduh, dok mlaznjaci mogu da dosegnu zaista velike visine. Komercijalni (putnički avioni) mogu da lete do 42.000 stopa (12.800 metara), a rekord je postavio supersonični avion Konkord koji je mogao da krstari do neverovatnih 60.000 stopa što je više od 18.000 metara.
Ostale korisne savete pročitajte ovde.
Svaki avion ima maksimalnu visinu do koje može da leti. Ona najviše zavisi od motora, jer je na velikim visinama vazduh razređen, ima manje kiseonika, pa motorima treba daleko veća količina vazduha da bi mogli da rade. Ako bi se desilo da neki avion odleti preko svojih granica moglo bi se desiti da mu motori otkažu poslušnost, a to bi onda značilo veoma veliki problem i gotovo izvesnu tragediju.
U oktobru 2004. avion Bombardier CRJ-200 je tokom tehničkog leta pokušao da se popne do 41.000 stopa što je malo preko njegovog maksimuma. Oba motora su momentalno prestala da rade i nisu mogla da budu ponovo pokrenuta. Avion je prinudno sleteo na autoput, a u nesreći su stradala oba pilota, koji su bili jedine osobe u avionu.
Putnici u avionu ne mogu da osete razliku u visini krstarenja, ako je ono u okviru propisanog opsega. Ali zato finansijske službe aviokompanije mogu i te kako da primete kada piloti lete niže ili više od standarda. Postoji jedna veoma zanimljiva i aktuelna anegdota sa pilotima jedne aviokompanije, koju ovom prilikom nećemo imenovati. Kada su im šefovi odbili da plate hotel sa uključenim doručkom u Njujorku, piloti su na povratnom letu iz revolta spustili avione na manju visinu, gde je potrošnja goriva bila znatno veća i na taj način su se šefovima osvetili zbog škrtarenja.
Skorašnji komentari