Griža savesti zbog letenja
Duge, hladne i mračne zime u Švedskoj oduvek su bile razlog da veliki broj Šveđana spas traži u odlasku u toplije i sunčanije krajeve.
Oni su decenijama poznati kao česti putnici na letovima ka Mediteranu ili dalekim tropskim krajevima.
Ali, da li će tako i ostati s obzirom na najnoviji hipsterski trend koji se velikom brzinom širi ovom skandinavskom zemljom.
Griža savesti od letenja sve je češća među ekološki svesnim Šveđanima piše France24. Flygskam, kako je nazivaju, označava osećaj griže savesti zbog zagađenja koje avioni prouzrokuju i zbog uticaja koji letenje ima na klimatske promene.
Sve veći broj građana i javnih ličnosti uzima učešće u začuđujuće omasovljenoj kampanji „Ostani na zemlji“ (#stayontheground). Poznati švedski televizijski komentator skijanja, Bjorn Feri se pridružio kampanji i izjavio kako je na sva takmičenja u prošloj skijaškoj sezoni odlazio isključivo vozom.
Srednjoškolka Greta Tunberg (16) postala je širom zemlje poznati aktivista protiv letenja. Ona odbija da leti, a da bi izrazila protest otputovala je na Svetski ekonomski forum u Davosu i klimatsku konferenciju u Krakovu vozom.
Pobuna protiv letenja uzima maha i širi se u sve sfere društva. Preko 250 švedskih filmskih radnika potpisalo je peticiju kojom se traži od filmskih producenata da ograniče broj snimanja u inostranstvu. Na društvenim mrežama anonimni profil sa koga se verbalno osuđuje i napada svako ko promoviše putovanja i letovanja na dalekim destinacijama, postaje sve popularniji.
Mnogo je građana na koje ovakva vrsta aktivizma utiče. Studentkinja prirodnih nauka, Viktorija Helstrom je izjavila da je pogođena saznanjima o uticaju letenja na životnu sredinu što je promenilo njene stavove i ponašanje. Ona je zbog ovog ekološkog otrežnjenja prošlog leta odbila da zajedno sa prijateljima odleti na odmor u Italiju, već je sela na voz, dok su se svi ostali ukrcali na avion.
Porast tražnje za vozovima u Švedskoj je očigledna. Nacionalna železnička komanija SJ je iznela podatak da je ove zime prevezeno za 21 posto više putnika nego prethodne.
Flygskam aktivizam je dospeo i do zvaničnika u ovoj zemlji. Vlada je predložila ponovno uvođenje noćnih vozova ka evropskim gradovima kako bi smanjila potražnju za letovima i na taj način posredno pomogla zaštiti životne sredine. Naučnici su reagovali iznošenjem podataka prema kojima je porast broja putovanja avionom među Šveđanima poslednjih godina povećan za pet puta što je znatno više od evropskog i svetskog proseka.
Odgovor na pitanje zašto je letenje toliko postalo omraženo među ekološki svesnom švedskom omladinom možda se krije u naučnoj činjenici da avion oslobađa 285 grama ugljen dioksida po pređenom kilometru, automobil 158 grama, a voz samo 14. Međutim, kod ove činjenice je sporna interpretacija. Kada se saberu svi pređeni kilometri letenje ne može nikako da bude najgore, već su to svakako automobili. Naučnici čak tvrde da je udeo avio saobraćaja u emisiji štetnih gasova tek 2 posto što ovu delatnost stavlja daleko iza automobila, industrije, grejanja stanova pa čak i otvaranja frižidera.
Otuda ostaje nejasno kako je uopšte došlo do takvog porasta eko-fanatizma. A da se radi o fanatizmu svedoči i primer iz Francuske. Fausta Gabola, studentkinja iz Pariza, odbila je stipendiju koju je dobila na jednom australijskom univerzitetu iz razloga što ne želi da leti avionom jer letenje uništava životnu sredinu!
Skorašnji komentari