Odigrajte naš decembarski kviz i osvojite Laguna knjige!

Objavljeno 01. dec 2020. | 11 komentara

Foto: RoonZ-nl from Pixabay

Decembarski kviz znanja je otvoren! Vreme je da opet proverite svoje znanje, a mi ćemo vas za to nagraditi, i to Laguninim izdanjima koja su posvećena istoriji, zanimljivostima o gradovima, epohama, modernoj psihologiji itd.

O čemu je reč?

Kviz znanja koji vas čeka na ovoj stranici, testira koliko znate o geografiji i atraktivnim destinacijama o kojima vam pišemo svakodnevno! Učestvovanje u kvizu je vrlo jednostavno. Potrebno je da OVDE odgovorite tačno na osam postavljenih pitanja, pošaljite ih u našu redakciju pritiskom na dugme „pošalji“ i osvojite Laguna knjige!

04. januara izvlačimo tri dobitnika (koji su tačno odgovorili na sva pitanja).

1. nagrada: ZAMALEK (Dejan Tiago Stanković)
2. nagrada: MEDVEDGRAD (Fredrik Bakman)
3. nagrada: BRODOLOM CIVILIZACIJA (Amin Maluf)

U nastavku vam donosimo kratak siže knjiga kojima vas nagrađujemo u okviru decembarskog kviza.

Zamalek

Roman o kismetu.

U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život.

„Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“ – Goran Marković

Medvedgrad

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve.

Roman po kojem je snimljena hit serija TV mreže HBO.

Priča o malom gradu, velikim snovima i ceni koju smo spremni da platimo da bismo ih ostvarili.

Pobeda na juniorskom prvenstvu u hokeju i nije nešto naročito značajno, ali za stanovnike Medvedgrada je od životne važnosti. Njihov gradić, skrajnut u divljini, propada. Proždiru ga nezaposlenost i sve gušća šuma. Ali ta pobeda mogla bi privući pažnju investitora, a država bi možda finansirala program za sportske talente koji bi trenirali u prirodi van gradske vreve. Da i ne govorimo šta bi takva pobeda značila Amatu, žgoljavom tinejdžeru kog ne tretiraju kao potpunog gubitnika jedino kad je na ledu. Ili Kevinu, mladom hokejašu kojem bi pobeda omogućila budućnost u NHL ligi. I Peteru, požrtvovanom menadžeru tima čiju je profesionalnu hokejašku karijeru okončala tragedija.

Medvedgrad je priča o maloj zajednici koju ujedinjuje nada, o tajni koja će je razoriti i o hrabrosti pojedinca da se usprotivi većini. Ovom pričom o gradiću skrivenom u šumi Bakman nam je razotkrio čitav svet.

Brodolom civilizacija

Analize Amina Malufa, velikog pisca, humaniste i vizionara, treba pažljivo čitati jer njegova predviđanja više no jednom pokazala su se tačna, a njegovi strahovi opravdani. Pre dvadeset godina brinuli su ga osnaženi Ubilački identiteti; pre deset Poremećenosti sveta. Danas je uveren da se bližimo pragu globalnog brodoloma, koji pogađa sve civilizacije.

Amerika je i dalje jedina velesila, ali gubi svaku moralnu verodostojnost. Evropa, koja je svojim narodima i ostatku čovečanstva dala najambiciozniji projekat našeg vremena, upravo se rastače. Arapsko-muslimanski svet zaglibio se u duboku krizu i očajava, što ima pogubne posledice po celu planetu.

Velike države u usponu ili preporodu, poput Kine, Indije i Rusije, izbijaju na svetsku pozornicu u štetnoj atmosferi u kojoj vlada pravilo „svako za sebe“ i zakon jačega. Nova trka u naoružanju čini se neizbežnom. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim pretnjama (klimatološkim, ekološkim, zdravstvenim) koje pritiskaju planetu i kojima bismo se mogli odupreti samo globalnom solidarnošću koja nam upravo nedostaje.

Autor više od pola veka posmatra i obilazi svet. Bio je u Sajgonu pred kraj Vijetnamskog rata, u Teheranu za vreme nastanka Islamske Republike. U ovoj moćnoj knjizi širokog raspona, on deluje istovremeno kao angažovani gledalac i kao mislilac, uplićući priče i razmišljanja, ponekad prepričavajući velike događaje čiji je bio jedan od retkih očevidaca, a potom se izdižući kao istoričar iznad svog sopstvenog iskustva kako bi nam objasnio uzastopna zastranjivanja koja su dovela čovečanstvo na rub propasti.

Odigrajte naš decembarski kviz!