Tematske rute, spoj putovanja i interesovanja
Šta zapravo znači upoznati jednu zemlju, njen narod? Videti njene najgrandioznije građevine, bulevare sa luksuznim radnjama, bogataške četvrti i šoping centre? Ili „poverovati“ vodiču koji pokušava da nam prenese sliku života „običnog“ naroda? Nema sumnje da i ovaj „klasičan“ vid upoznavanja posećene destinacije ima smisla. Međutim, trebalo bi da se zamislimo nad činjenicom da to može i drugačije. Da se od putovanja može uzeti više i bolje…
Tematske rute su specijalno izrađeni itinereri (planovi putovanja), zasnovani na nekoj interesantnoj temi. Osmišljavaju se sa ciljem promovisanja specifičnosti nekog prostora, kao što su vinarije, nacionalna kuhinja, sakralni objekti, specifična arhitektura, umetnički pravci, stari zanati, znamenite ličnosti. Sve popularnije su i rute koje prate neobične načine života lokalnih zajednica, njihov folklor, svetkovine, obrede i kulturno nasleđe uopšte.
Rute se mogu prostirati u okviru jedne ili više država, u zavisnosti od položaja svih lokaliteta koji su predviđeni za obilaske. Ovakva putovanja mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, što zavisi od broja lokacija koje čine itinerer i njihove međusobne udaljenosti.
Na ovakvom putovanju, turisti mogu da spoznaju način života u posećenoj zemlji, započevši upoznavanje sa dna prema vrhu. To bi bilo u suprotnosti sa uobičajenim načinima obilaska, gde se turistima prvo prezentuju najgrandioznije građevine, bulevari sa luksuznim radnjama, bogataške četvrti i šoping centri.
Predstavu o tome kako zapravo živi običan svet, turisti dobijaju samo iz narativa vodiča, koji mogu, ali i ne moraju biti u skladu sa realnim stanjem. Šokovi koje posetioci sa Zapada doživljavaju kada u prolazu vide delić neke favele u Brazilu ili Indiji, na primer, može pokvariti opšti utisak o celoj destinaciji. Zbog toga su zemlje u razvoju u tematskim rutama videle odličnu šansu za pozicioniranje na rastućem tržištu, koje teži da ostane daleko od utabanih staza masovnog turizma.
U mnogim gradovima se već nude organizovani obilasci siromašnih četvrti, a postoje i takve rute u kojima možete posetiti sve lokacije vezane za život neke poznate ličnosti, na primer Če Gevare ili Hemingveja. Pri tom se možete voziti javnim prevozom, sedeti na ulici i ćaskati sa meštanima, probati jela koja se u skupim hotelima ne služe i čuti muziku koja će vam odmah razmrdati kukove.
Najpopularnije su rute sa kulturnom i enološkom tematikom. Ovaj vid turizma afirmiše zaštitu kulturnog nasleđa, angažuje lokalnu radnu snagu i daje prednost šarmantnim porodičnim hotelima i privatnom smeštaju. Lokalcima se pruža šansa da ostanu u svojim rodnim selima i bave se poslovima kojima su se bavili i njihovi preci, neguju tradiciju, obnove stara imanja i bave se turizmom.
Jedan od pozitivnih efekata je i stvaranje osećaja ponosa kod pripadnika lokalnih zajednica i davanje „vetra u leđa“ za bavljenje tradicionalnom poljoprivredom i zanatstvom, umesto bežanja u grad u potrazi za poslom.
Afirmacija kulturnih ruta predstavlja koncept koji je nastao u okviru Saveta Evrope, osamdesetih godina prošlog veka, upravo u vreme kada je Evropa nastojala da kod svojih građana stvori osećaj zajedničke pripadnosti.
Prva zvanično promovisana ruta bila je Ruta Svetog Jakova, koja iz više delova Evrope vodi za Santjago de Kompostelu, na severu Španije. Ishodište je crkva u kojoj se čuvaju njegove mošti, a na putu se posećuje više lokacija, na različite načine povezanih sa ovim svetiteljem. Hrišćanski hodočasnici su te staze utabali još pre više od 1.000 godina, putujući mesecima pešice, na magarcima i konjima. Tada je i nastala legenda da je Mlečni put zapravo stvoren od prašine koju su podizale kolone vernika. Danas je ovim stazama posebno popularno ići biciklom, a ruta je dobila i svoj zaštitni znak, odnosno grb sa motivom školjke.
Svaka tematska ruta bi trebalo da ima i svoj vizuelni identitet, da postane brend, po kome će država ili regija biti prepoznatljivi. Dobar potez za marketing rute su i slogani, himne, a naročito filmovi u kojima su deo scenografije. Dodatno motivišući faktor za učesnike su „pasoši“, u koje turisti dobijaju pečate na svakoj stanici (check point), kako bi na kraju dobili sertifikat i neki suvenir za uspomenu. Ove sveščice često sadrže i kupone za popuste u prodavnicama, restoranima i smeštaju na ruti.
Savremeni turisti su unapred dobro upoznati sa destinacijom na koju odlaze. Internet i TV reportaže ostavljaju vrlo malo toga što može da ih iznenadi, praktično, ostaje im samo lični utisak i doživljaj koji mogu steći na licu mesta. Oni žele da gledaju narodnu nošnju u svakodnevnoj upotrebi, jedu isto što i domaćini, kupuju narodne rukotvorine na autentičnim bazarima, upoznaju lokalne običaje, norme ponašanja i odevanja, po koju reč lokalnog jezika, pored neizbežnog „živeli“. Gotovo da nema države u kojoj se ne može osmisliti neka ruta vezana za proizvodnju i degustaciju nacionalnog pića, sireva, poslastica… Ruta može da prati život i rad poznatih ličnost ili da bude inspirisana legendama ili arhitekturom.
Originalan način da upoznate Pariz tokom svog sledećeg city break odmora je da pratite rutu Davinčijevog koda ili Barselonu, tako što ćete ići tragovima Gaudija ili Pikasa. U Berlinu turisti sa vodičem obilaze javne toalete. Od onih iz 19. veka, pa do najmodernijih „japanskih“, za koji bi bilo zgodno imati uputstvo za upotrebu, uz prikladnu priču o evoluciji javne higijene u gradovima, od biblijskih vremena do danas.
Romantičnima preporučujem Rutu zamkova u Nemačkoj, nama poznatiju kao Dvorci Bavarske, Dvorce Loare u Francuskoj, Rute maslina i lavande širom Istre i Provanse, avanturistima Drakula turu u Rumuniji… Uz malo mašte i dobre volje, pa i bez velikih ulaganja, moguće je osmisliti drugačiji način obilaska bilo kog grada ili regije. Na taj način možemo pretvoriti neke naizgled obične stvari u atrakcije i privući interesovanje. Tematske rute su definitivno segment turističke ponude koji možemo posmatrati kao samostalni turistički proizvod, sa ogromnim potencijalima i u skladu sa principima održivog razvoja.
U Srbiji je izrađena Nacionalna strategija razvoja turizma, sa predloženim etno i eko turama, kulturnim rutama, kao što je Put rimskih careva i Put kulture – Tvrđave na Dunavu, te desetak vinskih tura. Za sada su ovi programi namenjeni unapred najavljenim grupama, dok bi se pojedinci koji bi u sopstvenoj režiji krenuli u obilazak, morali obratiti lokalnoj turističkoj organizaciji ili jednostavno pokucati na vrata domaćina.
Kako se predviđa, u budućnosti ćemo sve manje putovati na daleke destinacije, a sve više po svojoj i zemljama iz okruženja. Stoga, eto jedne dobre ideje kako da predele koje smo već posetili, sagledamo iz jednog sasvim drugog ugla.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari