Kako ubediti roditelje da ste spremni da putujete
Knjiga Jasena Boka „Putovanje za početnike“, u izdanju Kreativnog centra, predstavlja poziv na putovanje. Napisana je kako bi motivisala mlade ljude da krenu na put i pomogla im da u njemu uživaju. Putovati može svako – ako to zaista želi, kaže autor. Knjiga nudi savete o onome što je potrebno za svaku fazu putovanja. Ona je zbir bogatog iskustva putnika kome treba verovati na reč, a koji kaže: kad jednom kreneš na putovanje, svet će se otvoriti pred tobom i više nećeš moći da prestaneš! Evo zanimljivog poglavlja iz ove knjige:
Putovati baš zvuči lepo, ali kako je ovo knjiga za početnike u putovanju, a ti su najčešće mladi ljudi, velika je mogućnost da i nad tobom, kao i nad svakim početnikom, stoji neko ko je za tebe odgovoran – onaj koji treba da ti izda dozvolu za putovanje. Kad tražiš dozvolu za putovanje, jedno moraš znati – ne radi se o tome da mama i tata ne žele da putuješ. Oni samo brinu za tebe i misle da još nemaš dovoljno godina.
Roditelji su ti koji se mladom čoveku često postavljaju kao prepreka za putovanje. Oni gotovo uvek svoje dete (a to u balkanskim krajevima zna dosta potrajati) doživljavaju kao nezrelu osobu o kojoj neko od starijih stalno treba da brine. Samostalno putovanje tinejdžera roditelji vide kao seriju potencijalnih opasnosti koje na svakom koraku prete njihovom detetu, a njih neće biti u blizini da pomognu kad zatreba. Tu situaciju poznajem sa oba kraja: i sam sam bio tinejdžer koji je roditelje pokušavao da nagovori da ga puste na neizvesno putovanje, a danas sam otac tri ćerke koje (možda po genetskoj predispoziciji) obožavaju putovanja.
Najgora mogućnost jeste pokušaj da se otputuje bez znanja roditelja, to jest laž da ćeš nekoliko dana biti kod prijatelja, dok ćeš zapravo zbrisati u neku neizvesnost. Kad se bude saznalo šta se desilo, suočićeš se s roditeljskim nepoverenjem. A upravo je nepoverenje prema onome što deca rade najveći problem u odnosu roditelj-dete.
Razradi taktiku za uveravanje roditelja u to da si osoba koja može sama negde da otputuje. Pre razgovora o putovanju dokaži svoju zrelost u sasvim banalnim situacijama. Roditelj koji veruje da je njegovo dete odgovorno i samostalno imaće i poverenje u njega.
Dokaži da si odgovorna osoba
Nema tinejdžera kome majka i otac deset puta dnevno ne govore nešto poput ovoga: Sredi onaj nered u sobi!,Pokupi stvari za sobom!, Zašto ne učiš? Ukoliko spadaš u tih 95 procenata devojaka i mladića koji to slušaju svakoga dana, vrlo ćeš teško dobiti dozvolu za samostalno putovanje. Ko bi pustio dete koje za sobom ne skuplja prljave čarape ili ne ume da složi stvari u svojoj sobi da samo putuje svetom, pa makar taj svet bio dvodnevni izlet u susedni gradić?
Znam da je teško odjednom postati uredan, ali pravo strateško planiranje putovanja uključuje i neke promene u svakodnevnom životu, a ako zaista želiš da putuješ, onda takvo ulaganje u svakodnevicu može biti i te kako isplativo. Nećeš verovati koliko deset minuta truda dnevno može doprineti roditeljskoj konstataciji da njihovo dete odrasta i postaje odgovorno. To će ih u početku zabrinuti, ali na pozitivan način, a onda je na tebi da to pozitivno stanje iskoristiš pažljivo postavljenim zahtevom.
Pomeni putovanje roditeljima
U prvom razgovoru sasvim usput i naizgled slučajno pomeni kako deo tvog društva planira da sledećeg meseca otputuje u vikendicu jednog od njih ili u neki hostel u obližnjem gradu. Kad se tome, pomenutom još triput naredne nedelje, doda opet slučajna napomena da troje tvojih najboljih prijatelja koji idu na taj put pozivaju i tebe da im se pridružiš, situacija postaje složenija.
Roditeljska prva reakcija verovatno će biti: „Ma, o čemu ti pričaš?! Nisi u stanju sobu da raščistiš da može da se prođe, a ti bi na put!“ Šta ako je, međutim, soba već tri nedelje sasvim prohodna? Šta ako sve što su te zamolili da uradiš radiš kako treba – ne kasniš pri povratku kući, poštuješ vreme koje su ti odredili za izlazak, a situacija u školi bitno se popravila? Ostali su bez glavnih argumenata!
Uključi roditelje u planiranje
Ukoliko ih još zamoliš da ti malo pomognu da isplaniraš takvo putovanje zato što su iskusni (a ti o tome malo znaš) i tako ih uključiš u celu priču o vikendu s društvom, izgledi počinju da ti rastu. Pogotovo ako poznaju prijatelje s kojima želiš da putuješ! Ponekad se roditelji lakše odluče da puste dete na put ako ono ide tamo gde su već bili zajedno.
Upoznaj ih sa saputnicima
To znači da te drugove, ukoliko ih tvoji roditelji ne poznaju, moraš da dovedeš kući i da, naravno, opet slučajno, pokažeš kako su i oni ozbiljni mladi ljudi. U roditeljskim očima prvo putovanje mora biti sigurno, kratko i provereno. Dakle, nikako ne savetujem traženje dozvole za putovanje koje počinje tvojom rečenicom: „Tata i mama, idem auto-stopom na šest meseci u Indiju!“
Prođe li prvo putovanje bez problema, svako sledeće ići će lakše. Bez obzira na sve iskustvo roditelji su vrlo slabi na svoju decu i stalno traže razloge da budu ponosni na njih. Samostalno putovanje nad kojim roditelji imaju bar delimičnu kontrolu idealan je način da ih učiniš ponosnim.
Da sledeće putovanje, koje će možda trajati duže i na kojem ćeš otići dalje, ne bi došlo u pitanje, vodi računa i ne daj roditeljima povod da opet izgovaraju rečenice: Sredi onaj nered u sobi!, Pokupi stvari za sobom!, Zašto ne učiš?
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari