Šta će nam letnje i zimsko računanje vremena?
Svake godine isto… Probudite se u nedelju i onako pospani ne možete da se setite da li se u proleće časovnik pomera 1 sat unapred ili unazad. I onda, pre nego što vam se telo i navikne, opet se probudite jedne nedelje i shvatite da je ponovo došlo vreme za vraćanje sata… kako ono beše, unapred ili unazad? I tako dva puta svake godine… Ali šta je to letnje računanje i zašto uopšte postoji?
Letnje računanje vremena je dogovor po kojem se preko leta službeno vreme u zemlji pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva, i to unapred u proleće, a nazad u jesen. U našoj zemlji časovnik se pomera za 1 sat, ali u različitim krajevima sveta tačno vreme i datumi izmene određuju se lokalno. Letnje računanje opravdava se većim iskorišćavanjem dana i štednjom energije koja iz toga sledi. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo. Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Sve evropske zemlje koriste letnje računanje vremena. Od 2002. godine, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST). Srbija je prvi put počela da koristi letnje računanje vremena 27.3.1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Ali stvari se u ovoj oblasti često menjaju i prilagođavaju trenutnim društvenim ili čak političkim prilikama…
Iako Rusija ima 11 vremenskih zona, letnje računanje vremena primenjuje se samo u njih 9. Tako je 2010. godine odlučio predsednik Putin, pa u vreme kada se u većem delu Rusije pomeraju skazaljke na časovnicima, u Udmurtskoj Republici, Samari, Kamčatki i Čukotki se na zahtev vlade zanemaruje letnje računanje vremena.
Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Indija, uprkos svojoj veličini, insistira na održavanju jedne nacionalne vremenske zone (GMT +05:30) na celoj teritoriji. U prošlosti su gradovi imali svoja vremena, ali je unifikovano vreme (madraska vremenska zona) uvedeno za vreme kolonijalnog perioda, i to radi lakšeg funkcionisanja železnice.
Mnoge zemlje u svetu uopšte i nemaju letnje računanje vremena. Među njima su veliki deo Južne Amerike, Japan, Kina, Indonezija, Tajland, Ujedinjeni Arapski Emirati, veliki deo Afrike (osim u Egiptu, Namibiji, Tunisu i Maroku).
Dok se u Južnoj Australiji praktikuje letnje računanje vremena, u Severnoj teritoriji, Kvinslendu i Zapadnoj Australiji to nije slučaj.
Zanimljiv je i slučaj Nagorno-Karabaha, oblasti koja je 25. marta 2012. godine odbacila letnje računanje vremena, kako bi i vremenski postala bliska sa Jermenijom, a distancirala se od Azerbejdžana.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari