Destinacije – Azerbejdžan vas poziva u goste – Travel Magazine

Azerbejdžan vas poziva u goste

Azerbejdžan vas poziva u goste

Azerbejdžan je tek pre dve godine osnovao svoju zvaničnu turističku organizaciju i od tada je krenuo u ozbiljnu kampanju za osvajanje svetskog turističkog tržišta.

Ovo je najbogatija zemlja južnog Kavkaza, koja svoj ekonomski status duguje velikim rezervama nafte i prirodnog gasa.

U vreme komunizma, kada je Azerbejdžan bio deo Sovjetskog Saveza, ove rezerve su pripadale „sovjetskom narodu“, ali nakon ponovnog sticanja nezavisnosti 1991, zemlja je počela da ubira prve plodove od eksploatacije svojih prirodnih resursa i započeo je njen vrtoglavi razvoj. Naftne platforme mogu se videti odmah uz obalu, a jedna rafinerija nafte smeštena je pored centralnog dela prestonice Bakua. Zahvaljujući ekonomskom prosperitetu i brojnim podsticajnim merama države, Baku je transformisan u moderan grad sa visokom neboderima i savremenom arhitekturom.

U vreme komunizma, kada je Azerbejdžan bio deo Sovjetskog Saveza, ove rezerve su pripadaje "sovjetskom narodu", ali nakon ponovnog sticanja nezavisnosti 1991. zemlja je počela da ubira prve plodove od svojih bogatih prirodnih resursa i započeo je njen brzi razvoj

Foto: Makalu from Pixabay

Baku

Simbol grada su Plamteći tornjevi, tri nebodera u obliku plamena, koji predstavljaju vatru zoroasterijanstva, budući da se veruje da je porok ove vere – Zaratustra, rođen upravo ovde. Još jedno prepoznatljivo zdanje Bakua je Centar Hejdar Alijev, koji je projektovala čuvena Zaha Hadid i u kome se održavaju važna kulturna dešavanja i izložbe. Svakako treba spomenuti i Stari grad, koji se nalazi na Listi svetske baštine UNESCO-a. Kao ravnoteža savremenom delu grada, on je poslednjih godina temeljno uređen i obnovljen i privlači brojne turiste, posebno iz Rusije, Indije i bliskoistočnih zemalja.

Simbol grada su Plamteći tornjevi, tri nebodera u obliku plamena, koji predstavljaju vatru zoroasterijanstva, budući da se veruje da je porok ove vere - Zaratustra, rođen upravo ovde.

Foto: Pexels

U njegovom centru je Devičanska kula, koja je danas domaćin međunarodnog sajma umetnosti. Baku je čist, lepo uređen i može se pohvaliti brojnim muzejima sa istorijskom, kulturnom i umetničkom tematikom. Brojni su luksuzni hoteli, a ima i više dobro opremljenih tržnih centara.

U centru je Devičanska kula, koja je danas domaćin međunarodnog sajma umetnosti.

Foto: maksym niezhentsev from Pixabay

Iako je Azerbejdžan muslimanska zemlja, pod sekularnim vođstvom predsednika Ilhama Alijeva konzumiranje alkohola je dozvoljeno, pa slobodno možete pijuckati domaće vino u u nekom od kafea u najvećem šoping bulevaru u gradu – ulici Nizami.

Kada se pominje vino, treba napomenuti da se u Azerbejdžanu proizvode izuzetno kvalitetna vina, i da su organizovani obilasci lokalnih vinarija jedna od turističkih atrakcija.

Svakako treba spomenuti i Stari grad, koji se nalazi na Listi svetske baštine UNESCO-a. Kao ravnoteža savremenom delu grada, on je poslednjih godina temeljno uređen i obnovljen i privlači brojne turiste

Foto: maksym niezhentsev from Pixabay

Među novim gradskim atrakcijama su tržni centar Deniz, novo arhitektonsko čudo Bakua, čije otvaranje je zakazano za ovu godinu. Tu je i Kristalna dvorana u blizini Trga nacionalne zastave, u kojoj je održana Evrovizija 2012. godine.

Druge atrakcije

Azerbejdžan u svojoj turističkoj ponudi ima mnogo više od Bakua. Nekada važna stanica na Putu svile, ova zemlja se vekovima nalazila na ekonomskom i geopolitičkom raskršću civilizacija. Kao rezultat toga, Azerbejdžan danas ima više od 7.500 arhitektonskih, arheoloških i istorijskih spomenika širom zemlje.

U blizini Bakua, turisti mogu da posete Ateshgah, hram posvećen vatri, koji svedoči od zoroasterijanskoj, hinduističkoj i istoriji sikizma ove regije. U obližnjem Gobustanu nalazi se 6.000 drevnih petroglifa.

Azerbejdžan je istorijski poznat kao „zemlja vatre“ zbog svojih rezervi nafte i gasa, a verovanja lokalnih ljudi značajno su oblikovali plamenovi iz utrobe zemlje koji su vekovima goreli širom poluostrva Abšeron. Putnici danas mogu da posete vatrenu planinu Yanar Dag, gde prirodni gas neprekidno gori na planinskoj padini u blizini Bakua. Ovaj fenomen je vidljiv na samo još nekoliko mesta u svetu.

Putnici danas mogu da posete vatrenu planinu Yanar Dag, gde prirodni gas neprekidno godi na planinskoj padini u blizini Bakua. Ovaj fenomen je vidljiv na samo još nekoliko mesta u svetu

Foto: Frokor from Wikimedia Commons

Šta kažu kritičari?

Ipak, kritičari ističu da nije sve tako sjajno u ovoj zemlji. Mnogi smatraju da se rukovodstvo Azerbejdžana nije previše distanciralo od sovjetskog nasleđa, a prestonica obiluje spomenicima koji o ovome svedoče. Gigantski gimnastički centar, bazen i fudbalski stadion koji prevazilaze potrebe grada su među njima, ali malo se priča o tome i da maestralni Centar Hejdar Alijev uglavnom nema mnogo posetilaca. Jedna od zaostavština sovjetske ere je i TV toranj, čija izgradnja je započeta davne 1979, a otvoren je tek 1996. Ovo najviše zdanje u Azerbejdžanu mnogi kritikuju i dovode u pitanje potrebu za njegovom izgradnjom.

Još jedno preponatljivo zdanje Bakua je Centar Hejdar Alijev, koji je projektovala čuvena Zaha Hadid i u kome se održavaju važna kulturna dešavanja i izložbe

Foto: bella from Pixabay

Kakva je situacija u ostatku zemlje?

Uprkos svemu, Baku je uspeo da se uspešno transformiše. Ali to se ne može reći i za ostatak zemlje, koji i dalje kaska za prestonicom. Nakon izlaska iz Bakua, prizori se brzo menjaju. Po lošim putevima ne voze se novi mercedesi već stare lade, grupe muškaraca sede po ćoškovima i ispred radnjica igrajući domine, a povremeno se mogu videti i magarci u prolazu. Poseta unutrašnjosti zemlje je kao vremeplov, i mada država ulaže u razvoj infrastrukture, proći će godine dok se ne prevaziđu decenije zapostavljenosti i ovih krajeva.

Problem predstavljaju i negativne posledice po životnu sredinu koje izaziva eksploatacija nafte i gasa. Zbog važnosti ovih resursa za razvoj zemlje, ovo je tema koja se kontinuirano zanemaruje.

oseta unutrašnjosti zemlje je kao vremeplov, i mada država ulaže u razvoj infrastrukture, proći će godine dok se ne prevaziđu decenije zanemarenosti ovih krajeva

Foto: ilkin Qazi from Pixabay

Važnost Turističke organizacije Azerbejdžana

Turistička organizacija Azerbejdžana zato je preuzela veoma važnu odgovornost, da prevaziđe razdor između bogatog Bakua i zapostavljene unutrašnjosti. Zahvaljujući ciljanim kampanjama i drugim marketinškim aktivnosti, TO je uspela da u veoma kratkom roku za 11% poveća broj ljudi koji posećuju i druge destinacije osim Bakua. Inače, Azerbejdžan godišnje poseti oko tri miliona turista. Cilj Turističke organizacije je da se ovaj broj do 2023. godine udvostruči. Zato je u planu izgradnja novih turističkih centara širom zemlje i jačanje regionalnih turističkih timova. Već za januar je najavljeno pokretanje kampanja za dve nove turističke destinacije – u regijama Ganja i Lankaran, sa fokusom na održivom turizmu.

Pročitajte više o atrakcijama Bakua, ali i o tome koje sve destinancije su vredne posete u priobalju Kaspijskog mora. Saznajte i zašto je Gruzija sve popularnija među turistima.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...
89Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X