Azija – Kuala Lumpur - dinamična prestonica Malezije – Travel Magazine

Kuala Lumpur – dinamična prestonica Malezije

Kuala Lumpur – dinamična prestonica Malezije

Kuala Lumpur, Kuala Lampur, Kualalala ili kako već… Svakakve verzije sam imala prilike da čujem u svom neposrednom okruženju. „Ionako je daleko!“ – dodao bi neko. To je tamo negde… „Bogu iza tregera“ kako bi se izrazili pripadnici starijih generacija. Davno je bilo kada su o tome učili u školi. Pitanje da li se i imena učiteljice sećaju. Beše to, recimo, šesti osnovne, kada su se na meniju časova geografije pojavile zemlje sveta.

Nekako se to preklapalo sa časovima klimatskih zona i terminologije koju ona sa sobom nosi. Bejahu to termini poput: tropski pojas, vlažna klima, prašuma, tigrovi, zmije, kafa, čokolada. Mada i u kućnoj biblioteci se beše zatekla knjiga crnih, tvrdih korica, na kojima je zlatnim slovima pisalo MALAYSIA, čije je prvo poglavlje nosilo ime glavnog grada. Naizgled intrigantno štivo, mada mi tadašnje znanje engleskog jezika nije dozvoljavalo ništa više od čitanja naziva poglavlja i gledanja fotografija. Tek dvadesetak godina kasnije, ta je knjiga dobila malo značajnije mesto u spektru moje pažnje.

CCTV Peking
PROČITAJTE I…

Peking – makar jednom u životu

Kuala Lumpur – prvi put

U Kuala Lumpur sam prvi put otišla 2012. godine. Slučajno, ako takva kategorija uopšte postoji. Prilikom rezervacije leta za Bali, maležanska avio kompanija je nudila najbolje uslove, ali i lejover (layover) od 36 sati u Kuala Lumpuru. Prodato! Idem da vidim kako je – pomislih. Lako ću na tenane da odem opet ako mi se bude dopalo. Ionako u tom trenutku živim u Indiji, na svega pet sati direktnog leta odatle.

Kuala Lumpur Botanička bašta

Foto: Nataša Razak – Botanička bašta

Puna utisaka sa Balija na koji sam maksimalno bila fokusirana još od odluke da odem na to putovanje, slećem u Kuala Lumpur. Svega pola sata kasnije bila sam u vozu koji je gotovo leteo, prvo između pažljivo posađenih prostranih palminih šuma, a zatim stidljivo naseljenih mesta u predgrađu, sve dok se nisu pojavili obrisi načičkanih solitera, koji su svega desetak minuta kasnije postali krajnje impozantni. Već sa prvim iskorakom sa stanice zatekla sam se među nepregledno visokim poslovnim zgradama, modernim kondominijumima i ponekim ćoškom koji je vidno inspirisan islamom. Pogledom skeniram sve ono što mi je u vidokrugu… Daleko je ovo i od kafe i od čokolade, a još je dalje od tigrova i zmija! – vodim imaginarni monolog sa samom sobom, koja se mahom svela na repliku profesoru geografije iz osnovne škole. – Ovde je sve na karticu, na dugme, i veoma organizovano.

Kuala Lumpur arhitektura

Foto: Hendri Sabri from Unsplash

Spoj tradicije i modernog

Većina nas, kada putuje, organizuje svoje putovanje tako da se obiđe i glavni grad. Neretko samo glavni grad. On se smatra skupinom sa prefiksom „naj“ gotovo svake kulture – najveći, najbogatiji, najraznovrsniji, najrazvijeniji, najnaseljeniji, najzanimljiviji, najorganizovaniji, najcivilizovaniji deo jedne države. Premda nije nužno tako, ta percepcija ipak preovladava.

Glavni grad je uobičajeno podeljen na stari deo, koji je oličenje nekadašnjeg života na toj geografskoj širini i dužini i noviji deo koji teži da predstavi nivo života lokalnog stanovništva. U starom delu su starosedeoci i to je tako. Treća, četvrta, peta generacija ljudi koja tu živi, pažljivo čuvajući svaki detalj koji se nalazi na kući, kao i oko nje. Muzeji u kojima obitavaju detalji iz drugih delova zemlje, restorani koji nude jela tipična za određenu regiju, tekstil na kojem su predstavljene boje i šare tipične za određeni kraj. Ništa to nije drugačije u Kuala Lumpuru, ali je ipak iznenađujuće, i krajnje neočekivano moderno.

Staro i novo

Foto: Kelvin T from Unsplash

Trendovi savremenog doba

Ono što je na prvi pogled vidljivo jeste da pokretačku snagu prestonice, mada i cele Malezije, čine ekonomski rast i činjenica da je ovo centar svega u državi: biznisa, trgovine, finansija, politike, umetnosti, mode… Oseća se to u vazduhu, u, reklo bi se, ludom tempu života, na ulicama zagušenim saobraćajem, u prepunim, mega modernim tržnim centrima… U želji za globalnom prepoznatljivošću, u Kuala Lumpuru se još tada osetila težnja za „razvijanjem“, što se mahom prevodi u izgradnju i podmlađivanje starih delova.

Dok turisti vole da prate tragove kolonijalizma i stare Azije, baš kao što je to bio slučaj i prilikom moje prve posete, oni ipak ne mogu da pobegnu od trendova savremenog doba. Turisti vidno ulažu velike napore da naprave savršeni kadar, recimo, starijih arhitektonskih ostvarenja ili drugih detalja, dok pozadinu neretko krasi savremeni svet u svom punom sjaju i to onakav svet koji se samo u tragovima može videti na evropskom tlu.

Tragovi dosta arhitektonskih stilova su veoma uočljivi na gotovo svim zdanjima koja su zidana do poslednje četvrtine prošlog veka. Najviše se može videti mogulski stil, dok detalji koji dolaze iz Južne Indije, Turske, Kine, Engleske svakako ne manjkaju. Savremena arhitektura, pak, vidno ima primese islamske arhitekture, baš kao i čuvene Petronas kule (bliznakinje) koje su do 2004. godine bile najviše zgrade na svetu, mada su još uvek najviše kule bliznakinje. Kao arhitekta, nije mi bilo teško da odmah uočim da je osnova zgrada u obliku osmokrake zvezde, koja u islamskim kulturama predstavlja jedinstvo, harmoniju i stabilnost. Biće prilike da to istražim…

Kuala Lumpur Petronas

Foto: Izuddin Helmi Adnan from Unsplash

Kuala Lumpur za trideset šest sati

Trideset šest sati u Kuala Lumpuru se pretvorilo u takmičenje sa samom sobom, u pet atletskih disciplina.

Na rasklopivoj mapi grada koju sam uzela na aerodromu, svega dva sata pre posete Petronas kulama, već su bila obeležena mesta koja bih volela da vidim, ne nužno i da posetim. Brzim hodom sam projurila pored Trga Nezavisnosti (Merdeka square), koji izgleda kao ogroman fudbalski teren bez tribina, na kojem se nesumnjivo održavaju proslave od nacionalne važnosti. Mogu samo da pretpostavim kako fenomenalno izgleda vatromet na dan čije ime nosi ceo trg!

Kuala Lumpur Trg nezavisnosti

Foto: Nataša Razak – Trg nezavisnosti

Skrenula mi je pažnju zgrada, tačnije palata sultana Abdul Samada koja po svoj prilici pripada nekom delu današnje državne administracije, a prethodno je predstavljala sedište britanske kolonijalne administracije, sagrađena u Indo-saracenskom arhitektonskom stilu. Većim delom inspirisana mogulskom arhitekturom što se najviše vidi po bronzanim kupolama koje dominiraju estetikom zgrade, veoma su vidljivi detalji inspirisani turskom arhitekturom. Na sredini se, pak, nalazi integrisani toranj sa satom, dekorisan islamskim arhitektonskim elementima i jednom od tri bronzane kupole. To je estetika na koju se turista odmah navikne i prihvati.

Palata sultana

Foto: Leannk from Unsplash – Palata sultana Abdul Samada

Reka života

Zamakla sam iza zgrade da vidim ušće dveju reka, Gombak i Klang, dok je na mapi upisano „River of life“ (reka života). Malo ušće, izbetoniranih obala, sa čije sredine dominira mogulski stil džamije Džamek (Jamek), dok celom obalom dominira gorepomenuti Indo-saracenski arhitektonski stil. Ovaj stil su tokom 19. veka razvile engleske arhitekte u Indiji, kombinujući karakteristike islamske arhitekture sa elementima gotike. Iz Indije je, zajedno sa Englezima i Indijcima, stigao u Maleziju.

Produžila sam preko starog pijačnog trga (Medan Pasar Lama) kroz guste ulice starog grada. Pola sata kasnije i jedva živa od hodanja kroz nesnosnu vlagu, stižem do nacionalne džamije (Masjid Negara).

Kuala Lumpur Nacionalna džamija

Foto: Nataša Razak – Nacionalna džamija

Obzirom da mi je odevni stil zapadno-turistički, tj. takav da bi me naglavačke izbacili iz džamije, pravo mesto za sklanjanje od nesnosne vrućine u kombinaciji sa još nesnosnijom vlagom je muzej islamske umetnosti, svega nekoliko desetina metara od džamije. To je bio pravi potez!

Kuala Lumpur obrnuta kupola

Foto: Nataša Razak – Obrnuta kupola

Osim što sam saznala dosta o istoriji nacionalne džamije na koju sam direktno imala pogled, te nisam morala da otvaram fotografije u cilju ispitivanja pojedinačnih elemenata, saznala sam dosta o samom islamu u Maleziji. Sat vremena, koliko sam provela u muzeju, bilo je dovoljno da natopim čulo vida božanstvenim maketama džamija iz celog sveta, kao i da vidim jednu od pravih retkosti u arhitekturi – obrnutu kupolu.

Kuala Lumpur Park ptica

Foto: Nataša Razak – Park ptica

Park ptica

Uz dužno poštovanje prema svim kulturno-umetničkim, arhitektonskim, društvenim i kulinarskim sadržajima koje nesebično nudi prestonica Malezije, najveći utisak je ostavio park ptica (KL Bird Park). Čak mi ni pešačenje uzbrdo kroz izuzetno gusto, zaslepljujuće zeleno rastinje nije teško palo. Mada, morala sam da zastanem u nekoliko navrata, ne verujući da rastinje može da bude doslovno neprohodno. Opet se setih časova geografije… Beše baš taj termin upotrebljen u opisivanju i dočaravanju prašume, realnost koja je za mnoge Evropljane gotovo nezamisliva.

Park ptica

Foto: Nataša Razak – Park ptica

Park ptica je renomirana eko-turistička atrakcija. Oko tri hiljade ptica svih veličina, oblika i boja se slobodno kreću i lete po parku. Premda su mi omiljene životinje, većinu ptica nikada nisam imala prilike da vidim uživo, a još manje sam mogla da zamislim njihovu veličinu. Više nego zaštita od sunca je potrebna za zaštitu glave i zato – oprez! Nisam bila spremna da gostim ptičiji otpad u gustoj kosi, a još manje sam bila spremna da mi se neka gostoljubiva i druželjubiva ptica kandžama zakači za kožu glave, možda čak i za lobanju. Behu to najbolje provedena dva sata!

Kineska četvrt

Foto: Nataša Razak – Kineska četvrt

Kolorit maležanske kolonijalne arhitekture

Nakon što sam posetila ono što se smatra najbitnijim, ostatak boravka u „Kej-elu“, kako ga popularno nazivaju, provela sam zaintrigirano tumarajući po ulicama grada, uživajući u nestvarnoj mešavini nekoliko kultura. U jedan kadar bez problema stane kupola indijskog hrama iza kojeg se uzdiže minaret, sa neboderima prekrivenim kombinacijom metala i stakla u trećem planu, dok je donji deo kadra dekorisan užurbanim kineskim radnjama kolonijalnog stila, u svim zamislivim bojama. Vlasnici načičkanih radnji u aleji uvučenoj od ulice, reklo bi se, prećutno se takmiče – čija će radnja biti bolje označena.

Ono što se smatra tipičnom arhitekturom Malezije baš su ovakve radnje, čiji je sprat rezervisan za stanovanje porodice vlasnika, sve dok ne odluče da prošire biznis na sprat, a porodicu izmeste. Gornji sprat, ponekad i dva sprata, naslanja se na stubove aleje. Uglavnom ima tri prozora pokrivena šalonima od tikovine, dok je fasada obojena u jarku boju. Žuta, roze, plava, ljubičasta… sve boje su tipične za maležansku kolonijalnu arhitekturu. Reklo bi se da je svako želeo da baš njegova radnja bude onog kolorita koji će prećutno dominirati celom ulicom. Ono što je sigurno, jeste da u moru načičkanih radnji nije problem naći određenu… Ona je svakako određene boje, drugačije od boje kuće prvog komšije.

Most Saloma

Foto: Nazarizal from Unsplash

Multikulturalnost na svakom koraku

Multikulturalnost Malezije se ne ogleda samo u arhitekturi i među lokalnim stanovništvom, koje je sastavljeno od većinskih Malajaca, ali i ogromnog procenta Kineza i Indijaca, nego i u drugim postavama. Na menijima u restoranima se mogu naći različita jela, označena kao domaća. U samoposlugama postoji čitav asortiman proizvoda iz različitih krajeva Indije i Kine, kao i uvoznog voća i povrća, baš iz tih zemalja, kako bi druga, treća ili četvrta generacija maležanskih Kineza i Indijaca mogla da uživa u njihovim jelima. Na lokalnim pijacama se mogu naći tekstil, keramika i rukotvorine ljudi sve tri etničke pripadnosti. Sve se to smatra maležanskim!

Panorama

Foto: Nataša Razak

Spletom životnih okolnosti, sedam godina nakon nezaboravnih 36 sati i još tri turistička putovanja u tu zemlju, u Maleziju se i selim. Za proteklih pet godina upoznala sam dosta naših, vaših, njihovih, svakakvih ljudi koji veoma udobno žive u Maleziji, uživaju u večnom letu, opuštenoj atmosferi, dobroj klopi, modernoj i stabilnoj državi. Državi koja je tamo negde daleko.
A mane…? – neko će pitati. Na mane smo se navikli i sa njima napravili neophodan kompromis.

Autor teksta: Nataša Razak

Mracni turizam Rijad
PROČITAJTE I…

Mračni turizam – distopija kao turistički proizvod

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...
147Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *