Vijetnam – gde zvezda bije u grudima Mamona

Objavljeno 21. mar 2024. | 2 komentara

Foto: Tron Le from Unsplash

Večne eskapističke težnje putešestvenika nomadske provinijencije, nošenih gnostičkom žudnjom za otkrivanjem i razotkrivanjem multislojnosti realiteta raznorodnog u oblicima, nose ih širom zemljinog šara, u potrazi za adrenalinskim senzacijama, opijanjem i napajanjem nemirnog i nesavladivog duha. Kada se izađe iz Morfejevog zagrljaja, snovi postanu java i čovek se lako nađe svuda, pa i u dalekom Vijetnamu.

PROČITAJTE I…

Kairo – grad sašiven po sopstvenom kroju

Nezavisnost – šta to beše…?

Vekovima je ova dalekoistočna država bila pod represivnim kineskim uticajem. Tek što se udruženjem sa susednom Kambodžom i Laosom u francusku Indokinesku zajednicu oslobodilo sindžira i bukagija, podpao je pod striktan francuski protektorat. Tokom Drugog svetskog rata beše podjarmljen od strane Japanaca, a krajem drugog svetskog rata pod vođstvom Ho Ši Mina, zatekao se u komunističkom sistemu, izgubivši naklonost zapada.

Foto: Nag from Unsplash – Golden Bridge Da Nang

Vijetnam – zemlja koja je dokazala da nema nepobedivih

Usledile su duge godine američke invazije, od kojih se ova fascinantna zemlja još uvek oporavlja, utonula u zjap između vekovima stvaranog identiteta, očuvanja sebe i tranzitivnih procesa koje sadašnjost i multipolarizovanost sveta neminovno nosi. Neuporedivo manje zvučan od svojih regionalnih bližnjih, izbegavši horde masovnih turista, ostaje dragulj koji valja istražiti, istinski, daleki Koh-i-Nor, koga valja razumeti, obavijen koprenom prepletenog erosa i tanatosa; nepatvorene strasti i gorčine, koja posetu ostavlja duboko urezanu u sećanje.

Foto: Anmol Bindra from Unsplash – Halong Bay Quang Ninh

Hanoj – Buđenje ranjenog zmaja

Foto: Georgios Domouchtsidis from Unsplash

Gotovo sedmomilionska prestonica uzavrela je košnica, koja se retkima podvuče pod kožu u prvi mah. Relikti francuskog kolonijalnog nasleđa podsećaju na burnu prošlost grada. Otmene, sada već delapidirane vile, opersko zdanje po arhitektonskom stilu inspirisano pariskom operom Garnije, jedna od retkih aktivnih operskih kuća u Aziji, zgrade državne uprave…

Foto: Sandip Roy from Unsplash – Rezidencija Ho Ši Mina – Hanoj

Neke navike se teško menjaju

Foto: Createtravel tv from Unsplash – Independence palace – Ho Ši Min

Pogledate li nešto dalje, pred vama se otvara kaleidoskop strogih socrealističkih zdanja i enormnih propagandnih plakata komunističke partije koja je i dalje vladajuća, te omnipotentna, naročito na severu zemlje.

Foto: Thinh_Nguyen204 from Pixabay

Tu je i stari Ujka Ho, pohranjen u mauzoleju podignutom na mestu na kome je 1945. pročitana Deklaracija o nezavisnosti, uprkos svojoj volji da bude kremiran, te razvejan širom zemlje kako bi je fertilizovao. Prema Hou se i dalje odnose sa neizmernim pijetetom. A Ho ih, kao pravi šeret, gizdelin i fićfirić, svake godine napušta, i pod jesen odlazi na dvomesečni put u Moskvu, kažu kure ulepšavanja i sprečavanja dekompozicije radi.

Foto: Filipe Freitas from Unsplash – Mauzolej Ho Ši Mina – Hanoj

Pogled seže dalje ka udžericama pred kojima se mogu pazariti raznorodne, retko potrebne trice, nepce častiti friško pripremljenim lokalnim delicijama od kojih mnoge zapadnom čoveku ne čine plezir, poput tek ulovljene kobre, krštene alkoholnim napitkom u kome još uvek kuca njeno srce.

Foto: Dave Weatherall from Unsplash

Nepregledne reke sumanutih motociklista hrle ulicama uljuljkane u svoju rutinu. Mladi, stidljivi ljudi šetaju oko jezera ugnježdenog u centru grada, koristeći svaki trenutak za kontakt sa strancima koji im je toliko dugo bio anatemisan.

Foto: Matthew Nolan from Unsplash

Tu je i Hram literature, najstariji vijetnamski univerzitet, koji svojom lepotom i starinom pleni i očarava. Život u ovom gradu ne čini se lagodnim i bezbrižnim, no zasigurno svojim diversitetom i energijom koju nosi, čini jedan zabavan kolaž lica i naličja, smešten među kulise jednog gotovo minulog vremena.

Foto: nbthang from Pixabay – Hram literature – Hanoj

Drevnina u ampuli

Centralnim, najužim delom Anama, vijuga voz, kloparajući kolonijalnom prugom kroz džunglu, pružajući oku umilan pogled na čipkastu i razuđenu obalu. Pruga je građena davno, ali se brzina lokalnih vozova tokom decenija bitno izmenila nije. Draga lica razdragane i nemirne dece, koferi i opet putevi.

Foto: Peter Hammer from Unsplash

Upravo na ovoj trasi nalaze se impresivni drevni gradovi Hue i Hoi An. Prvi, vekovno sedište vijetnamskih careva sa vanvremenski upečatljivim Purpurnim zabranjenim gradom po ugledu na pekinški, danas univerzitetski centar na obali Parfemske reke.

Drugi, danas uspavan gradić na estuaru reke Thu Bon, nekada jedna od najbitnijih luka, kosmopolitska meka tadašnjeg sveta i prozor ka najrazličitijim kulturno-civilizacijskim uticajima koje su doneli oni koji su ga pohodili. Sačuvani kroz pokoljenja, sačuvani za pokoljenja kako bi bili nemi svedoci moći, slave i graditeljske umešnosti jednog vremena.

Foto: Marek Okon from Unsplash – Hoi An

O adetima, amajlijama i adiđarama

U svoje krilo, Vijetnam je prihvatio budiste, taoiste, konfučijance, muslimane, katolike i pripadnike animističkih kultova koji većinom žive u unutrašnjosti zemlje, sasvim odvojeni od sveta, živeći svojom imanentnom logikom, kao što su stotinama godina unazad živeli njihovi preci.

Foto: Jean Papillon from Unsplash – Hoi An – Market

Klasne razlike su još uvek vidljive u izboru boje odeće, te žuta i zlatna ostaju privilegovane boje rezervisane za božanstva, bela i ljubičasta determinišu viši stalež, dok tamnije boje nose seljaci i siromasi. Dolar je reč koju sve češće izgovaraju sa blistavim očima i ispruženom rukom.

U ruralnom Vijetnamu porodične veze su veoma snažne, postoje veoma čvrste moralne stege i obraz je ono što se izgubiti jednostavno ne sme. Većina Vijetnamaca su budisti i u delima i u mislima, ali bez političkih primesa za razliku od, recimo, Kineza i u smrtnom strahu se mole da se u narednom životu ne rode kao kokoška, zmija ili bivol.

Foto: Pete Walls from Unsplash

Sve prisutna dualnost – Vijetnam nije izuzetak

U Vijetnamu zmaj ima posebnu simboliku. Veruje se da su se u vreme kada je nastajao svet, za prevlast borili zmaj i tigar, najsnažnije nebeske sile koje su jedna drugoj protivteža. Zmaj ima svojstvo muškosti i snage, dok tigar ima svojstva ženstvenosti, predaje, tame i vode, i njihova borba će zauvek trajati.

Ho Ši Min – Metropola na steroidima

Baš kao što je budizam zasnovan na kontrapunktu jina i janga, tako je i nekadašnji Sajgon, prestonica južnog dela zemlje, drastično različita u odnosu na sever.

Foto: Gui Nguyen from Unsplash – Ho Ši Min – metropola

 Ho Ši Min je moderan velegrad sa svim blagodetima, ali i pošastima koje je korporativna, multinacionalna privreda u ovaj grad donela. Remek dela visokih zdanja pročišćene forme, niču gotovo svakodnevno. Francuska kolonijalna zdanja utapaju se u nebodere, mladi poslovni ljudi ponosno u svojim novim, zapadnim automobilima, hrle na poslove. Aura neonskih reklama, noćnih klubova, hronična akceleracija života, pratiće vas na svakom koraku svojim prisustvom.

Foto: Markus Winkler from Unsplash – Ho Ši Min – staro i novo

Vijetnam van metropole – sasvim druge slike

No, krenete li samo nešto dalje ka jugu, moćni Mekong lagano meandrira,  korespondirajući sa životom težaka koji u tom carstvu plodne zemlje i proizvodnje pirinča obitavaju. Ređaju se nadrealni vrtovi orhideja, živopisna seoca na adama, vredne seljanke sa pijucima do članaka uronjenim u mulj pirinčanih polja. Da….i to je Vijetnam, tako blizu, a tako daleko od sajgonske neoraskošnosti i neorastrošnosti.

Foto: ThuyHaBich from Pixabay

General bez vojske

Vremešni general, u iznošenoj uniformi i pohabanim cipelama, baš kao sistem u kome je karijeru gradio, lenjo, umorno i tromo se tetura, šetajući hanojskom avenijom zaodenutom raskošnim drvoredom. Dan je sparan i težak. Salutira umorno, ali odlučno i srdačno strancu, koji je ovde još uvek retka biljka na dalekom, nepoznatom jeziku. Umoran je od kvantuuma istorije u jedinici vremena, ali i vedar, srdačan, drag i predusretljiv, na momente prepreden. Reklo bi se, tipičan specimen Vijetnamca, personifikacija nacionalnog duha.

Foto: Tho-Ge from Pixabay – City Hall – Ho Ši Min

Vijetnam – „What a wonderful world“

U lavirintu sećanja odzvanja, „What a wonderful world“ Luja Armstronga, koja je u jednom trenutku obeležila vesti koje su u drugoj polovini dvadesetog veka stizale iz ove sasvim neobične zemlje, a koja znajući njenu istoriju u isti mah zvuči, paradoksalno, setno i nežno. Vreme je za polazak. Do neke naredne priče, do neke naredne zemlje.

Foto: Don Tuan from Unsplash

Autor teksta: Slobodan Petrović

PROČITAJTE I…

Kejptaun – omaž eskapističkom iskonu

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.