Bali – ostrvo Bogova

Objavljeno 30. avg 2025. | 1 komentar

Foto: Shutterstock

U beskrajnom razuđenom arhipelagu Indonezije, šćućureno kao pritajeni neprocenjivi biser sakrilo se i ušuškalo jedno ostrvo. Malo, a opet veliko. Daleko, a ipak blisko. Bali – ostrvo Bogova, koji su samo njima znanom umešnošću i čarobnjaštvom stvorili vanvremenski kutak zemljinog šara, kao demonstraciju svoje moći i smisla za lepo. Zanemarivši istorijske trivijalnosti koje mu nisu uvek bile naklonjene, sva ona imena velikih ljudi malih zasluga koja su se oblikovala, prošetajmo ovim specifičnim prostorom, jer Bali nije samo ostrvo. Bali je – estetski manifest.

Foto: Shutterstock

PROČITAJTE I…

Kejptaun – omaž eskapističkom iskonu

Skica za portret

Kulturni identitet Balija karakteriše se njegovom izuzetnom raznolikošću i raznoobrazjem. Centralno mesto zauzima trojstvo Desa-Kala-Patra (vreme, mesto i okolnosti), dinamična struktura preplitanja tradicionalnog verovanja pomešana sa novotarijama… materijalnim (sekala) i večnim (niskala). Realnost nije, čini se, ništa drugo do koincidencija materijalnih i večnih svetova; jedno bez drugog ne postoji, te je i sam svet samo interakcija dve sile.

Umetnost, kultura i dnevne aktivnosti za većinu Balinežana su neraskidivo povezana sa jedinstvenim oblikom hinduizma koji se naziva Hindu Darma, za koji se pretpostavlja da je najbliži primer društvenog okvira koji je postojao na obližnjoj Javi u zenitu njene civilizacije.

Foto: Shutterstock

Sui generis duše Balija i sistema verovanja ukorenjen je u religiji, a manifestovan kroz umetnost kao alat čije forme, možda najsnažnije razvijene tokom šesnaestog veka nastavljaju svoj život do današnjeg dana. Posmatrajući iščipkanost indonežanskog arhipelaga i njegovu raznovidnost, kultura Balija deluje kao jedinstvena čestica, ugnjezdivši se kao biser unutar predominanto muslimanske Indonezije, zemlje sa najvećim brojem vernika ove religije na svetu (bezmalo 243 miliona, 87% ukupnog stanovništva zemlje).

Filigranska satkanost balinežanske kulture je jedinstvena sinestetska slika imanentne spiritualnosti, ukorenjene religije, tradicije i umetnosti. Religija se smatra vrhunskim oblikom umetnosti, a gotovo svaki Balinežanin se čini primenjenim umetnikom koji strastveno proživljava veštine i slike prenošene kroz generacije.

Foto: Shutterstock

Sofisticiranost balinežanske umetnosti, te njena prepoznatljivost i značaj u okviru svetske kulturne baštine, iznikla je na temelju preplitanja kulturno-civilizacijskih uticaja koji su pohodili maleno ostrvo. Remek dela iz Ubuda, Batuna i Santura čine se visoko razvijenom formom dalekoistočnog shvatanja neformalne barokne narodne umetnosti koja kombinuje naivnu čistotu ruralne živosti i bezbrižnosti sa rafiniranošću klasicizma hinduističke Jave; lišena konzervativnih predraduda i popunjena vitalnošću demonskih duhova tropskog primitivizma.

Igraj, igraj, igraj…

Čovekova univerzalna potreba za igrom i stvaranjem na Baliju doživljava kulminaciju. U hinduizmu, igra je pratnja večnom istraživanju, traganju i pokušaju promene sveta. Kreativni i reproduktivni balans počesto je personifikovan u vidu Šivine žene Druge, ponekad nazvane Uma, Parvati ili Kali. Različite predstave, često epskih razmera svojom dovitljivošću i nadrealnošu u sebi sažimaju veštinu pokreta, suptilnost emotivnog spektra, moć pogleda i neverovatnost gestovne ekspresivnosti, uvodeći posmatrača u gotovo derviški trans. Među plesovima se posebno ističu Barong, Legong i Kecak. Igrači zanat uče vrlo rano, od svojih majki, najčesće čim prohodaju i počnu da percipiraju svet. Artikulacija facijalnom izražajnošću stopalima, rukama i kukovima odražavaju multislojnost perkusivnih zvukova tradicionalnih instrumenata.

Foto: Shutterstock

Koprena koju oko tela stvaraju oklopi raskošnosti kostima, čini se kao ništa osim tek skladog začina svemogućnosti vidljivih i subliminalnih poruka koje začaravši posmatrača njegov um dovode u povišeno stanje budnosti, teraju na promišljanje, žrače srećom i inspirativnošću, te podsećaju na svu tananost duše ljudi dalekog orijenta, koji zbližava i sjedinjuje.

Foto: Shutterstock

Ngaben – dan kada tanatos postane eros

Balinežansko shvatanje onoga što zapadna civilizacija naziva konačnim se posve drugačije. Fizičko nestajanje nije ništa drugo do etapa u traganju, preoblikovana materija i nastavak života negde drugde. To je radostan čin praćen svečanošću kremativnog obreda (asocijacije usmerene na Panteliju i Đenku je preporučljivo ispovedati u svoja četiri zida, tek za slučaj da um čitaoca povuče i na tu stranu).

Foto: Shutterstock

Pre nego što se sama spektakularna predstava kremacije dogodi, prethodi složen sistem obreda koji dušu pripremaju za put. Na Baliju, za razliku od Indije, kremacija se događa kada se za nju steknu uslovi. Fizičkoj konačnosti sledi prenošenje tela u hram Pura Dalem gde ostaje do trenutka kada se steknu finansijski uslovi za kremaciju koja je u tradiciji Balija jedan od najradosnijih događaja životnog ciklusa. Sveštenici, koji uvek pripadaju najvišoj kasti se po pravilu ne sahranjuju. Njihova tela do trenutka kremacije ostaju kod kuće.

Bali – drugačiji kraj životnog puta

Proslava kremacije je multituda boja, kostima; vešto režirana predstava koja iako po strogim pravilima sledi svoju nadobjašnjivu logiku. Čin kome sledi pročišćenje, smiraj, osećaj zadovoljstva i vera da postoje može biti i neki lepši svetovi u kojima je postojanje korisnije, a lakoća življenja predodređena. Ceremonija je slava života u kojoj se odagnavaju senke prethodnosti, stvaraju kristalno čisti odblesci vrline, dobrote, pravde, pravovernosti i radosti življenja.

Obred se izvodi kako bi se duša preminulog oslobodila, kako bi mogla da pređe u više carstvo u kome bi, kao u kakvoj čekaonici, trebalo, već u zavisnosti od zasluga, ili da se nanovo rodi ili oslobodi cirkusa ponovnog rađanja. Telo preminulog se, po pravilu, prvo sahranjuje, da odleži, a potom, vadi iz zemlje (asocijacije na turšiju ili salamuru za šunke preskočiti). Potom se pravi struktura pod imenom patulangan, napravljena ili u obliku hrama ili bika ili kakve druge mitske životinje koja će biti spaljena zajedno sa preminulim.

Foto: Shutterstock

Telo se pere, oblači u tradicionalnu odeću i počinje procesija praćena muzikom gamelan. Ukoliko tokom procesije put nalaže prelazak preko raskrsnice, cela struktura se okreće oko ose tri puta, kako bi se zbunili zli dusi donjeg sveta. Dok telo gori, muzičari sviraju beleganđur koji simbolizuje borbu duše sa adskim svetom na putu ka gornjem u kome ne postoje brige. Dvanaest dana posle kremacije, porodice dolaze po pepeo, koji pohranjuju u kokosovu koru (pala Vam je na pamet čokoladica Bounty? Uzmite, slobodno), te na samom kraju predaju okeanu. Čoveku zapadne kulture ovakav način životnog kraja mogao bi biti čudan, stran, neobjašnjiv, a on je samo – drugačiji.

Barong – strah, strast, spasenje

U balinežanskoj mitologiji, lavoliko stvorenje – Barong ističe se po svom značaju. On je svemoćni kralj duhova, vođa domaćina dobra, neprijatelj kraljice demona Rangda, te neprikosnoveni zaštitnik svih dobrih duhova koji bde nad mitskom tradicijom. Bitka između dve imaginarne sile nije ništa drugo do bitka između dobra i zla; večni začarani krug; ontološka kategorija koja karakteriše bivstvovanje. Dobri duh – Banas Pati Radža, veruje se, nastanjuje svakog čoveka i njegova je karmička pratilja čiji zadatak da umilostivi druge dobre i odagna zle duhove. Barong je najčešće oslikan maskom lava praćenom sa dva majmuna, prekriven belim krznom noseći pozlaćenu masku, često nalik na pekinezera. Smatra se da mu poreklo vodi iz animističkih kultova, te da je samo nadograđeno novodošlom hindu tradicijom.

Foto: Shutterstock

Nasuprot Baronga postavlja se Rangda ovaploćenje zla, tiranije i nepravde. Po predanju, dovodi se u vezu sa postojećom kraljicom Mehendradata, koju je kralj optužio i prognao zbog učestvovanje u okultnim obredima. Postavši udovica, povređena i ponižena, pokušala je da se osveti kraljevstvu okupljajući sve zle šumske duhove koji poslaše kugu ostrvljanima. Njen sin, Airlanga, potom je, veruje se, u pratnji dobrog Baronga vodio borbu sa zlom kraljicom i njenim saveznicima, pobedivši.

Borba svetlosti i tmine

Kao takva, borba ovostranog i onostranog, dobra i zla, svetlosti i tmine inkorporirana u performans vanredne umetniče vrednosti šalje opšteljudsku, a tako retko shvaćenu poruku o vrlinama, požrtvovanju, odvažnosti, junaštvu, smelosti… Svim onim opštečovečanskim vrednostima kojima se teži, sa kojima se živi i protiv kojih se bori.

Foto: Shutterstock

Tokom igre, Barong prolazi ulicom, a sveštenici ga škrope svetom vodicom. Igra se otvara tako što dva razdragana i razigrana majmuna začikavaju Baronga u mirnom okruženju. Potom se pojavljuje Rangda i nastaje raspašoj. Ona baca čini na muškarce, muške igrače (A, šta bi drugo?!) i naređuje im da počine suicid, što u transu pokušavaju da učine bodežima. Barong i sveštenik činodejstvuju obratnom čarolijom činivši ih neranjivima. Igra se završava konačnom borbom između Baronga i Rangde u kojoj Barong (dobro) pobeđuje, a nebeski red i poredak se nanovo uspostavljaju.

Molimo za finu tišinu, jer tišina prija duši. Molimo za finu tišinu, jer tišina je praznik za uši

Tišinom se katkad zna najsadržajnije razgovarati. Njena snaga čisti misli, daje snagu, ostavlja tihog nasamo sa svojom strepnjom, žudnjama, nadanjima, transcendira izrečeno, dovodi u stanje u kome je i šapat izlišna buka. Tišina i ćutnja često imaju snagu veću od salva reči. Na Baliju postoji dan apsolutne tišine, naziva se Njepi. Za Balinežane je poseban kako se veruje da ukoliko celo ostrvo bude tiho, zli dusi odlaze da traže plen na nekim sasvim drugim meridijanima i ostrvljanima daju spokojstvo tokom cele naredne godine. Tokom ovog praznika (pokretan je i obično pada u martu), celokupan život podređen je ritualu, mada se često stiče utisak da život Balinežana i nije ništa drugo nego jedan kompleksan ritual, sasvim sigurno ukorenjen u prethodnim animističkim obredima i tradiciji koja je postojala mnogo pre prodora hinduizma.

Foto: Shutterstock

Bali – dan kada sve postaje mirno

Sigurnosne snage su u punoj pripravnosti, zatvara se i jedini aerodrom na ostrvu, i sve dobija gotovo natprirodnu mirnost i pretvara u veliki javni čas tolerancije i prihvatanja. Pravila su takva da su i posetioci dužni da ih se pridržavaju, a nepridržavanje povlači čak i rizik od deportacije. Zatvaraju se lokalni putevi, isključuje internet, čak i bankomati onemogućavaju korišćenje. Jedini izuzetak od pravila su vozila hitne pomoći i trudnice kojima je krenuo porođaj. Život ipak nema toliko strpljenja za tišinu.

Dan posle je rezervisan za feštu. Iznose se statue Ogoh-Ogoh, te se proizvodi toliko buke koliko je dovoljno da se nadoknadi i jučerašnja tišina. 2024. (1946. po balinežanskom kalendaru) je bila izuzetkom. Proslava je koincidirala sa približavanjem izbora, te su se mesne vlasti dosetile da bi parada mogla da se koristi i u cilju prenošenja političkih poruka pred predstojeće izbore, pa je događaj otkazan i ostao je rezervisan za par najtradicionalnijih sela.

…

Foto: Shutterstock

Bali se, kao i dobar deo sveta u kome živimo menja. Novine kao novine uvek nešto donose, kao što i nešto odnose. Želim da verujem da će Bali uspeti da izbegne pošast masovnog turizma koja ga je dobrano načela i očuva svoje sopstvo na način na koji ono neće biti samo turistička predstava za zabavljanje turista. Zato ga valja otkriti dok se konci njegove posebnosti i čudesnosti još uvek drže.

Autor: Slobodan Petrović

PROČITAJTE I…

Sejšeli – u potrazi za Edenom

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.