Berat – albanska perjanica
Januarsko jutro. Idem prema Gradskoj biblioteci dok mi obraze šiba dalmatinska bura. Dok ispijamo kafu u kafe baru u sklopu gradske biblioteke i prepričavamo doživljaje s dočeka Nove godine, u jednom trenutku kaže mi moja draga prijateljica:
Od predloga do realizacije
„Imam odličan predlog za putovanje“. Naravno da sam se pretvorila u uvo, jer putovanja su, ipak, moja strast.
„Šta kažeš na turu džipovima po Makedoniji, Grčkoj i Albaniji početkom juna?“
„Molim? Džipovima?“ Upitno sam je pogledala. „Ne znam baš, nisam za te duge vožnje,“ izmotavala sam se. Jer istini za volju, najviše volim avio putovanja od tačke A do tačke B.
Ipak, znatiželja je uradila svoje i posle nekoliko dana otvorila sam link o putovanju i pomislila… pa zašto da ne!?
Albanija nije bila među prvih pet
Prolazili su meseci. S vremena na vreme bih se setila putovanja koje sam rezervisala. Nizala su se neka druga putovanja, druženja, posao i zima se kameleonski pretvarala u proleće. Biću iskrena. Albanija nije bila na popisu zemalja koje sam želela da posetim. Bar ne na vrhu te liste.
Od oklevanja – do oduševljenja
Međutim, putovanje kroz Albaniju razbilo je sve moje predrasude i otvorilo pogled na predivnu zemlju, bogatu istorijom, arhitekturom i gastronomijom. U nekoliko poslednjih godina, Albanija se otvara i turistički i doživljava svoj procvat.
Berat – gde se nalazi?
Na proputovanju kroz Albaniju, na samo 120 km od glavnog grada Tirane, u središnjem delu južne Albanije, zadržali smo se dva dana u mestu po imenu Berat, pitoresknom gradu, čije ime u prevodu znači Beli grad. Smešten je na reci Osum, ispod planine Tomorr. Zbog svoje jedinstvene i bogate arhitekture, grad je 1961. godine proglašen albanskim „gradom-muzejom“, a 2008. godine upisan je na UNESCO-ovu listu svetske baštine. Zasluženo.
Berat je grad u kojem su se kroz vekove smenjivali hrišćani i muslimani, pa je svako od njih ostavio svoj trag.
Dok automobilom ulazimo u grad, pogled mi pada na ogromnu kupolu koja se izdiže iznad kuća. Izgled zgrade znatno podsjeća na kubanski El Capitolio. Pomislih da je u pitanju neka istorijska znamenitost, međutim, naš vodič mi kaže kako je to hotel Colombo, koji poprilično odudara od Beratske arhitekture, ali je jedan od prepoznatljivih simbola ovog grada.
Berat – grad sa hiljadu prozora
Kuće u Beratu građene su na kaskadnom terenu, što im daje karakterističan lokalni stil, jer većina starih kuća ima brojne prozore kvadratnog oblika. Tako bi tokom zimskih meseci dobijali veću količinu svetla. Upravo to je razlog zbog koga ovaj grad nazivaju još i „gradom sa hiljadu prozora“.
Gradom koji broji oko 70.000 stanovnika, dominira tvrđava Kalaja iz 13.veka.
Zanimljivo je da u okviru tvrđave još uvek žive stanovnici ovog grada, njih oko tristotinjak, mahom starija populacija. Šetajući lavirintom kamenih ulica tvrđave, naići ćete na starije bakice koje izlažu svoje rukotvorine na prodaju, te vas ljubazno pozivaju na sok ili kolač, u nadi da ćete zauzvrat nešto kupiti.
U okviru zidina nalazi se poznati muzej Onufri, Albanski nacionalni muzej posvećen vizantijskoj umetnosti i ikonografiji. Ime je dobio po slikaru Onufriu iz 16.veka, čija su dela izložena u muzeju kao i dela njegovog sina Nikole. Na mestu današnjeg muzeja, nekada je bila pravoslavna crkva.
I danas na podu postoji popločan deo koji predstavlja krug sa tačno određenim brojem polja. Na plafonu crkve postojale su rupe, pa bi u odnosu na mesto gde padne svetlo na taj krug, ljudi znali da odrede koji je dan u nedelji, koji je mesec, kada je Uskrs…
Prošlo je podne i sunce je već dobrano ugrejalo kamene ploče tvrđave. Spuštam se prema novijem delu grada Mangelam, (ili muslimanska četvrt), dok me u pozadini ispraćaju zvuci narodne albanske muzike.
Pogled je fascinantan: Niz kamenih kuća, koje kao da stoje jedna na drugoj, u pozadini reka sa nekoliko kamenih mostova, a sve skupa okruženo planinom Tomorr.
Ovaj deo grada ima više od 30 džamija
Na glavnom trgu pevaju i igraju deca, slavi se Dan igre. Moja grupa i ja se približavamo mostu Gorica preko reke Osum. Za taj most vezana je legenda koja kaže da je u sklopu mosta postojala tamnica u kojoj je bila zarobljena devojka kako bi se ukrotio gnev reke Osum.
Odlazimo na večeru u tipičan albanski restoran sa predivnim pogledom na desnu stranu reke Osum, kamene kuće i tvrđavu. Uživamo u albanskim specijalitetima i crnom domaćem vinu, a za desert je neizostavna baklava.
Večernji povetarac donosi mi miris lipa, miris koji me podseća na detinjstvo i stvara još jednu predivnu uspomenu na neotkriveni dragulj u srcu Albanije. Albanija je i dalje kontroverzna zemlja, skrivena i nedovoljno poznata, međutim, baš je to i čini posebnom i spremnom za istraživanje.
Autor teksta i fotografija: Josipa Rudić / Book&Travel
23. avgust 2024.
Ko bi rekao… Stvarno zanimljivo izgleda Berat. Volela bih da obiđem Albaniju, ali da recimo iznajmim auto kod Menadžer-a, pa da krenem preko Crne Gore i Albanije, i na kraju preko Krfa, završim u Grčkoj. Da napravim krug. Pusti snovi, ali lepo zvuči.
Hvala za ovu divnu reportažu.