Bolonja, Bolonjisima (Bolognissima), II deo

Objavljeno 07. mar 2024. | 2 komentara

Foto: Felix M. Dorn from Unsplash

Neptunov trg i Neptunova fontana

Toliko toga je ovde već napisano o Bolonji, a pravi centar grada i najznačajnije objekte nismo, maltene, još ni pomenuli. Za Bolonju kažu da ima najveći u potpunosti sačuvan stari grad u Italiji, a osim pomenutih tornjeva i univerziteta, pa i železničke stanice, zaista je neobično i nezaboravno šetati kroz 45 (!?) kilometara trotoara zaklonjenih arkadama, čiji su plafoni ponegde i oslikani ili ukrašeni mozaicima, lusterima i starinskim satovima. Trotoari su podjednako zanimljivi, urađeni od različitih materijala – kamena, mermera, granita… u raznim bojama i mozaicima.

PROČITAJTE I…

Bolonja, Bolonjisima (Bolognissima), I deo

Inače, po pokrivenosti grada arkadama sledeći (u Italiji) je Torino, sa nekih 18 km, pa vi vidite! Naravno, ta činjenica vam govori koliko je lako šetati po Bolonji čak i po tmurnim i kišovitim danima, a razume se – i kad upeče sunce, kao tih junskih dana sa umerenih 35 stepeni Celzijusa (!!).

Foto: Maria Bobrova from Unsplash

Bolonja – gradski epicentar

Od ovog “tornjevitog” centra, ulicom, ili skoro bulevarom, po imenu Via Rizzoli, za nekoliko minuta stižete do gradskog epicentra – trga Piazza Maggiore, zajedno sa Neptunovim trgom, velikim platoom oivičenim najznačajnijim bolonjskim građevinama. Što se tiče gradskih ulica, u Bolonji zaista nema mnogo velikih, širokih ulica u centralnom delu (osim svega nekoliko), računajući i onu “kružnu” koja oivičava centralnu Bolonju i povezuje nekadašnje kapije bedema.

Zato je prilično neobično kad naletite na neku džinovsku baziliku Foto katedrala san pietro(kao što je na primer,  katedrala Sv. Petra u Via dell’Indipendenza ili bazilika San Đakomo Mađore u Via Zamboni), oivičenu sa nekoliko uličica, pravih sokaka, pa veličinu ovakvih grandioznih objekata možete sagledati praktično tek kad uđete unutra. 

Naravno, oči moraju uvek da vam budu širom otvorene, jer je toliko toga okolo za videti. Inače, ovaj deo Bolonje je premrežen trolejbuskom mrežom, pa se kroz uske ulice i srednjovekovne kapije provlače moderni trolejbusi/autobusi, neka vrsta multipogonskih vozila koja idu na struju, ali po potrebi i na metan. E sad, jedina mana takvog saobraćaja je u tome što je teško naći ugao za dobru fotografiju (barem za tornjeve) a da vam u kadar ne upada deo trolejbuske mreže!

Foto: Slobodan Ogrizović

Piazza del Mercanzia

Ali koga briga za gradski prevoz po sunčanom danu u Bolonji! I tako, niste još ni mrdnuli od tornja Asineli, a pred vama je već trgić – Piazza del Mercanzia, kojim dominira palata (naravno) crvene boje, sa prelepom fasadnom plastikom, renesansnim lukovima i pravim kraljevskim balkonom, palata stara najmanje četiri veka. A tog dana je široku portu zauzela jedna umetnica, raširila platno i svoje boje i krenula da zarađuje hleb svoj nasušni.

Foto: Arno Senoner from Unsplash – Piazza del Mercanzia

Kao što rekoh (napisah), časkom ćete se naći na Neptunovom trgu, sa prelepom Neptunovom fontanom (zbog njene veličine zovu je i “il Gigante” – jer je samo skulptura Neptuna visoka 3,2 metra), trgu koji se spaja ili bolje reći otvara, uliva, u još veći, glavni bolonjski trg – Piazza Maggiore. A okolo, sve same palate, bazilike, biblioteke, čudesa…

Foto: Tomas Martinez from Unsplash – Neptunova fontana

Bolonja i njena Neptunova fontana

Neptunova fontana je tematski, skoro pa uobičajena fontana u rimskim gradovima, kako ova ovde, tako i one u Firenci ili u Rimu, na trgu Navona. Fontana je stara punih 457 godina, i zahvaljujući dobrom održavanju, savršeno je očuvana. Centralna figura je naravno, Neptun sa svojim trozupcem, a okolo su, razbacane po mermernim blokovima, bronzane skulpture njegovih pomoćnika, nereida i drugih čudnovatih morskih bića, iz kojih na sve strane prska voda, i to pijaća.

Ne znam koliko Bolonja ima tačno fontana, ali Rim ih ima, na primer, 280 (uz nebrojeno običnih česama), i na svima možete bezbrižno utoliti žeđ. Pa se onda podsetite da u Beogradu (prema uzorcima vode iz decembra 2022. godine) od 17 javnih česama (na širem području grada) – na 16 (!!) voda nije za piće, a na jednoj jeste, uz filtriranje (!!)

Foto: Slobodan Ogrizović – Neptunova fontana

Fontana Vecchia

Nedaleko od Neptunovog trga, na Via Rizzoli, nalazi se još jedna prelepa fontana, naslonjena na zid obližnje palate, po imenu fontana Vecchia, a njenih 458 godina (godinu dana starija od komšije Neptuna) svakako opravdavaju taj naziv.

Neptunova fontana je, simbolično, prikazivala papsku moć na zemlji (Papa Pije IV) – upravo onoliku koliku je Neptun imao na moru. Ipak, čak i u tako grandioznom poduhvatu, skulptor je našao načina da se  podsmehne zamišljenoj neograničenoj moći, poigravanjem sa Neptunovim, hm, porodičnim nakitom i njegovim palcem – koji zahtevaju određeni ugao gledanja, i to baš sa jednog crnog kamena kod Sala Borse, kamena zvanog “vergogna”, iliti sramota. Eh, ti umetnici! Delfinčići postavljeni na uglovima fontane – simbolizovali su četiri strane (poznatog) sveta, tj. reke Gang, Nil, Amazon i Dunav. 

Palazzo del Podesta i Sala Borsa

Foto: Oleksandr Kinshov from Unsplash – Palazzo del Podesta

A na onoj strani na koju pokazuje Neptunova ruka (u drugoj drži trozubac), nalazi se i Palazzo del Podesta. Njen najviši deo je kula Arengo, ispod koje možete prošetati, kroz dva ukrštena prolaza koji izgledaju kao tuneli. A baš tu se nalazi i jedan veliki oslikani svod, sa divnim lukovima, koji se slivaju sa tavanice utapajući se u četiri stuba, izdubljena pod pravim uglom, tako da se možete potpuno primaći toj, da kažemo zamišljenoj liniji spuštanja lukova.

Foto: Slobodan Ogrizović – Palazzo del Podesta

 Mesto se zove Voltone (trezor) del Podesta, a usled takve arhitekture, dobijen je zanimljiv akustički efekat. Naime, kada govorite (ma ne govorite, nego šapućete) iz svog ugla svoda – savršeno će vas čuti onaj koji stoji u naspramnom uglu, ali ne i oni oko vas! E sad, lakše je ispovediti se kada ste odmah pored sveštenika.

Socijalna distanca i u srednjem veku

Međutim, u vreme lepre i srednjevekovnih bolesti, takođe je, kao i u današnje vreme kovida, postojala socijalna distanca. Propisana je bila od tadašnjeg papskog namesnika za zdravstvo, verovatno vođe nekog srednjevekovnog kriznog štaba. Kladim se da se zvao signore TroppoCaro Conti (pa vi povežite, ako je na italijanskom bukvalni prevod: Troppo Caro – kao Previše drag, Predrag)

Foto: Arkt1st from Pixabay – Palazzo del Podesta

Šalu na stranu, u celom ovom prostoru je oduvek bilo živo, jer su u tim hodnicima obitavali kupci, prodavci, prosjaci, lopovi, i zavisno od vrste obavljenog posla (sa pristankom obe ili samo jedne strane – prilikom pljačke), overa se završavala na istom mestu – pa sad – ili kod notara – ili na vešalima.

Bolonja i Sala Borsa

Sa suprotne strane, tj. one na koju ukazuje Neptunov trozubac – nalazi se Sala Borsa, jedno predivno, intelektualno mesto, još jedan dokaz da ste u Pametnoj Bolonji. Još ako znate malo italijanski, ovde možete ući i ostati celog dana, a da to i ne primetite. 

Inače, na samom ulazu stoji velika bela ploča, kao spomen na pale italijanske borce – na Kefaloniji i Krfu. E sad, kako piše na tabli, na Kefaloniji je u borbi poginulo oko 1300 vojnika i oficira, streljano je oko 5300, a na moru je nestalo još 3000, tokom 1943. i 1944. godine. Logično, svakako bi bilo bolje da nisu ni išli na Kefaloniju (ko sa đavolom…) ali šta se sad tu može. Barem je Kapetan Koreli preživeo! I njegova mandolina.

Elem, Sala Borsa je džinovska medijateka, ali iz ovog veka! Sama zgrada, tj. jedno njeno krilo – Palazzo d’Accursio ili Palazzo Comunale, potiče još iz 1336. godine, tako da zaista imate utisak skoka kroz vekove – naime, sa srednjovekovnog trga, kroz srednjovekovna vrata, ulazite više u budućnost nego u sadašnjost.

Mesto gde možete provesti ceo dan

A na sve to, kad uđete, koračaćete po podu od pleksiglasa, ispod koga se naziru ostaci starog grada (one Bononije), još iz 189. godine p.n. ere, a kad bi se malo dublje zakopalo, našli bi se tu i stari Etrurci. A oko vas, sve podređeno znanju, knjizi, medijima, muzici, filmovima…

Bez ikakvog plaćanja ili učlanjivanja, možete doći ovamo ujutru i ostati celog dana, na miru čitati knjige po želji, ili svu dnevnu štampu, sve nedeljne revije, slušati muziku svih mogućih žanrova, gledati filmove, proučavati topografske karte celog ovog regiona, a što je i logično, ovde možete naći baš sve ikad napisane knjige i monografije o Bolonji.

Foto: Slobodan Ogrizović – Sala Borsa

Oko vas su što studenti, što poslovni ljudi, svako zadubljen u svoje predmete, poslove i nauke, udobno smešteni u stolice, fotelje, neobičnog dizajna, ergonomski savršene. Svuda su računari, sa aplikacijama koje vam pomažu u pretraživanju, a na ulazu se nalaze i veliki knjigomati, zapravo mašine u koje možete da vratite knjige koje ste uzeli (studenti kao i stalni rezidenti Bolonje mogu sve pomenuto da nose i svojoj kući, tj. studentskom domu).

Sala Borsa i ugostiteljski sadržaji

Sala Borsa vam nudi i ugostiteljske sadržaje, nudi vam i toplo uređene prostore u kojima možete ostaviti decu (kojima su na raspolaganju gomile slikovnica i šarenih dečjih knjiga), tu je i neograničeni wi-fi, drugim rečima, apsolutno sve što je potrebno za intelektualno uživanje.

Uzgred, unutrašnjost se sastoji od ogromnog centralnog prostora, dok su na sve četiri bočne strane hodnici, sa arkadama, na dva posebna sprata (plus oni „spratovi“ ispod prizemlja), sve to ukrašeno sa nekoliko ogromnih loptastih umetničkih dela („tri tačke“ – Erve Tile, francuski umetnik). Pravi muzej primenjenog i lako dostupnog znanja i umetnosti. Prelepo.

Naravno, kada ste prvi put u Bolonji, i kada je napolju lep i sunčan dan, nema te sile koja će vas dugo zadržati u zatvorenom prostoru. Čim izađete napolje, pred vama puca pogled na ogromni trg, Piazza Maggiore, ovoga puta nešto vizuelno suženiji, jer se ovde upravo održavao filmski festival, te je trg (po)služio kao bioskop na otvorenom.

Foto: Maria Bobrova from Unsplash – Piazza Maggiore

Bazilika San Petronio

A tu odmah je i najveća, glavna bolonjska bazilika, San Petronio, posvećena svecu zaštitniku grada, koji je ujedno bio i biskup Bolonje u petom veku. Izgradnja je počela krajem XIV veka a glavna fasada je i do dan danas ostala nedovršena. Donja polovina je u belom mermeru, sličnog izgleda kao Duomo u Firenci, a ostatak je u fasadnoj cigli, skoro pa neverovatno da je sve ostavljeno tako.

Foto: Arno Senoner from Unsplash – Bazilika San Petronio

Bazilika je trebalo da bude najveća u Italiji, ali Papa (Pape) ipak nisu dozvolile da neko zdanje bude veće od Bazilike Svetog Petra u Vatikanu. Kako god, Bolonjezi mogu lagodno da tvrde da ovo ipak jeste najveća italijanska bazilika, jer, hm, Vatikan je zasebna država! Kao i mnoge druge građevine, i ova deluje grandioznije kad uđete unutra, jer okolne uske ulice ne dopuštaju da se malo izmaknete, da imate prostora da pogledom obuhvatite celu baziliku, i da steknete pravu sliku o njenoj veličini.

Foto: Khaled Bahar from Unsplash

Rizici umetničke slobode

Možda bi, da je Piazza Maggiore bila bez onog bioskopa, sve to delovalo drugačije. Ispred nje, kao i ispred najvećeg broja bitnih turističkih mesta, ne samo ovde, nego po celoj Italiji, nalaze se karabinjeri, sa svojim lokalnim „hamerima“ tipa Iveco, koji čuvaju mir i paze na bezbednost turista (ali i stanovnika Bolonje). Međutim, ova bazilika je pod posebnom pažnjom, jer je freskopisac u svoju predstavu Danteovih krugova pakla ubacio i proroka Muhameda (sa sve napisanim imenom, da ne bude zabune), i to očigledno uz umetničku slobodu koja je izazvala pretnje terorističkim napadima.

Srećom, do toga nije došlo. Tačnije rečeno, nije došlo ovde, što opet ne znači da nije bilo takvih pokušaja. Bilo ih je. Ali kad pričamo o terorističkim napadima, ne može se zaboraviti tzv. „strage di Bologna“ (masakr u Bolonji), neofašistički napad na železničku stanicu (da, onu predivnu stanicu), davne 1980. godine, kada je poginulo 85, a ranjeno preko 200 ljudi!

Unutrašnjost bazilike

Unutrašnjost bazilike je zaista velelepna, sa ogromnim granitnim stubovima veličine prosečne sekvoje, sa vitražima po prozorskim staklima, i sa onoliko detalja i umetničkih dela koliko sigurno ne možete potpuno sagledati, pa čak i da provedete ceo dan unutra. Fotografisanje enterijera se naplaćuje (2 evrića!), a subotom, nedeljom i praznicima, možete se, za još 5 evrića, popeti na panoramsku terasu bazilike.

Foto: Slobodan Ogrizović – Bazilika San Petronio

Bazilika je 47 metara visoka, pa – ako ste se već pentrali po Asineliju, ne morate se popeti i na ovu terasu. Opet, sa tornja niste mogli videti, logično, sam toranj, pa možda terasa bazilike nije loša ideja za uzvratni pogled na Asineli. Kad smo već pomenuli visinu, bazilika je 132 metra dugačka, a 66 metara široka, otprilike kao fudbalski teren.

Da pomenemo još da u crkvi možete videti oltar sa raspećem urađenim u drvetu, još u 15. veku, a duž unutrašnjih zidova bazilike nalaze se 22 zasebne kapele, svaka lepša od prethodne, različitih ideja, stilova, nastalih u različitim vremenskim razdobljima. U jednoj od njih, davne 1530. godine, Papa Kliment krunisao je Karla V, cara Svetog rimskog carstva. 

Kao što ste videli (pročitali), samo ovaj centralni gradski trg (uključujući i Neptuna), sa svim okolnim zgradama, muzejima, čitaonicama, mogao bi vas zabaviti nekoliko (turističkih) dana. I otud onaj blagi (tužni) osećaj kad ovamo dođete na 2-3 dana: ako ne dođete, kajaćete se, ako dođete, kajaćete se. Po slobodnoj proceni, ako ostanete ovde mesec, tri, a najbolje godinu dana – kajanja verovatno ne bi bilo.