Tunis posle revolucije – šta novo ima da ponudi zemlja belog peska i jasmina
Foto: Chermiti Mohamed from Unsplash
Tunis je jedna od onih država koje su u protekloj deceniji pretrpele velike promene nakon revolucije koja je svrgla predsednika Zine al-Abidine Ben Alija 2011. godine, a zemlju bacila u nemir i Arapsko proleće. Mesto koje je nekada bilo omiljena destinacija evropskih umetnika i intelektualaca (Paul Klee, Michel Foucault i Simone de Beauvoir svi ovde su dugotrajno boravili) odjednom se učinilo opasnim po život. Malobrojni koji su bili hrabri ograničili su svoje iskustvo u okvirima primorskih letovališta i banja.
Štetu reputaciji Tunisa dodatno je doneo i par terorističkih napada 2015. godine, u jeku međunarodne kampanje ISIS-a koja je „zarobila zemlju i pokrenula veliku reviziju antiterorističkih inicijativa. Kakva je situacija danas? Daleko bolja nego te 2011. godine, s tim da mnoge zemlje i dalje predlažu turistima oprez. Ipak, tuniska vlada je poboljšala bezbednost u većim gradovima i turističkim letovalištima.
Da li je Tunis novi Rim?
Zemlja je izašla iz Arapskog proleća s funkcionalnom demokratijom, stabilizacijom ekonomije i glađu za turizmom. Trenutno je jedina arapska nacija sa slobodom izražavanja, a prestonica žudi sa mladima koji izražavaju nove ideje kroz koncerte, političke skupove, umetničke izložbe i filmske festivale. Pre samo deceniju ranije ovo bi bilo nemoguće.
Pogledajte od kada Qatar Airways opet leti iz Dohe za Beograd, kao i koje su top atrakcije Egipta. Saznajte sve i spektakularnim rimskim hramovima koje još uvek možete da posetite!
U Tunisu postoje rimske i feničanske ruševine koje treba istražiti, plaže za uživanje i neverovatan zanat koji će vas oduševiti. Tunis je danas prepun kreativaca koji u potpunosti koriste svoju novu slobodu izražavanja i žar za očuvanjem svog nasleđa na nove i neočekivane načine.
„Kada ljudi putuju, žele priču, žele da budu deo nečega“, izjavila je Ben Gacem za BBC u popločanom dvorištu jedne od dve srednjovekovne kuće u živopisnoj Medini, koju je pretvorila u pansione.
Nakon karijere inženjera širom Evrope, Ben je postala skeptična prema stranim ulaganjima i razvoju. U Tunis se vratila 2013. godine da vidi da li bi mogla podstaći ekonomski rast očuvanjem kulturne baštine. Provela je mesece tražeći i slušajući priče stotina zanatlija u Medini koja je na listi Unescove svetske baštine. Nakon razgovora sa njima, osnovala je organizaciju „Plava riba“, da im pomogne da zadrže posao. Jedan od načina za to je bio da se kupci dovedu do njih.
„Naše lokalno tržište je premalo da bismo sačuvali našu umetnost i zanat.“
Obnovom porodičnih kuća, Ben je dovela hiljade posetilaca iz celog sveta u radionice i izloge zanatlija Medine.
Ben Gacem smatra da kulturno nasleđe Tunisa ne treba samo očuvati, već ga treba preneti. Pansioni su postali centri za kulturu koji organizuju večere, predavanja i koncerte koji su otvoreni za javnost i puni meštana iz okruženja. Dok Ben Gacem radi na očuvanju kulture unutar Medine, izvan njenih zidova niz mladih Tunižana redefiniše to kulturno nasleđe umetnošću, muzikom i dizajnom.
Mladi umetnici se vraćaju u Tunis i tu pokreću sopstveni posao
Među njima je i Anissa Meddeb (26), koja kombinuje tuniski tekstil i azijske uticaje svoj brend Anissa Aida. Rođena i odrasla u Parizu, Meddeb je studirala modu u Njujorku pre nego što je odlučila da se preseli u zemlju odakle su joj roditelji, kako bi započela sopstvenu liniju.
U početku, Anissa je teško pronalazila kvalitetnu tkaninu u moru lošeg poliestera. Stoga je pretražila male gradove u Tunisu kako bi pronašla najbolje tkalje svile, lana i pamuka sa kojima će sarađivati.
„Želela sam da se vratim korenima zanatlija“, rekla je Meddeb. Trebalo joj je nekoliko meseci da pronađe prave partnere, ali sada nabavlja tkanine iz cele zemlje za svoju liniju, koja se prodaje u lokalnim buticima poput Musk & Amber, kao i u prodavnicama širom Evrope.
Putnici koji žele da se upoznaju sa prelepim lokalnim dizajnom, treba da se upute ka četvrtima severno od centra Tunisa. Najbliže centru grada, u Mutuellevilleu, nalazi se L’artisanerie za ručno tkane biljne vešalice i ukrašena ogledala. Zatim, tu je Mooja i Elissa Artisanat u kojima možete da isprobate najnovije modele na tuniski način. U modernom kvartu La Marsa u Noa Atelieru naći ćete savremenu keramiku u svežoj crno-beloj paleti. Završite svoj obilazak u gradiću Sidi Bou Said. Ovde ćete otkriti Rock the Kasbah, duhovitu prodavnicu kućnih potrepština. Međutim, sjajan dizajn nije jedino što ćete naći među luksuznim kućama i šarmantnim selima duž severne obale. Tu ćete naći i one rimske ruševine svetske klase.
Foto: Adrian Dascal from Unsplash
Nasleđe Kartagine
Dugo pre nego što je bio Tunis, postojala je Kartagina, drevni fenički lučki grad koji je vekovima bio rival Rima. U epskoj pesmi Eneida, rimski pesnik Vergilije govori o tome kako je osnivač Kartagine, kraljica Dido, pobegla iz libanskog Tira u severnu Afriku. Kad je zamolila za komad zemlje od vođe lokalnog plemena, on je bacio volovsku kožu na zemlju, rekavši joj da joj pripada zemlja koju je koža prekrila. Spretnim potezom, ona je kožu narezala na tanke vrpce i okružila čitavo brdo tik iznad luke. Ovo je brdo Birsa, najbolje mesto za početak dana istraživanja feničanskih i rimskih ruševina Kartagine.
Na prvi pogled brdo Birsa, isprekidano vilama i vilama, više liči na Beverli Hills nego na svetsku baštinu Unesca. Ali za razliku od Beverli Hillsa, ako želite da postavite bazen u svom dvorištu Birsa, bolje da prvo pozovete arheologa. Vekovima je jedna civilizacija za drugom gradila kuće na ovom potezu što je rezultiralo da pronađete ovde afričku crvenu posudu ili ostatke rimskog mozaika.
Sa vrha brda pruža se sjajan pogled na Sredozemno more i nekoliko ruševina iz doba Feničana i Rimljana, a glavna atrakcija, Muzej Kartagine, zatvoren je zbog obnove do daljnjeg. Najzanimljivije je groblje Tophet. Ovde su stari Feničani prinosili dečje žrtve boginji Tanitu. Ovde možete da vidite i ostatke parnog kupatila iz doba Marka Antonija. Niz lukova obojenih peskom i mermernih stubova bili su deo cisterne i javnog kupališta izgrađenog u rimsko doba, jednog od najvećih ikada napravljenih.
Za one koji imaju još veću glad za drevnom istorijom jednodnevni izlet u Douggu je vredan truda. Samo dva sata vožnje jugozapadno od prestonice, Dougga je najbolje sačuvani rimski grad u severnoj Africi. Među najpoznatijim spomenicima oko ovog hrama su Punic-Libijski mauzolej, pozorište i kapitol. Kapitol je rimski hram iz 2. veka pre nove ere, posvećen Jupiteru, Junoni i Minervi. Sekundarno je posvećen dobrobiti careva Lucija Vera i Marka Aurelija.
Ostale vesti pročitajte ovde.
Skorašnji komentari