Obidoš – jedno od sedam portugalskih čuda
Foto: Shutterstock, DaLiu - Obidoš, Portugalija
Za jedno od sedam portugalskih čuda – gradić Obidoš (Obidos), priznaćete, niste ni čuli. Pretpostavimo da, ako neko već ima priliku da se nađe u magičnom Lisabonu, teško da bi se odrekao njegovih divota, makar i na par sati, i uputio se ka severu, ka nekakvom Obidošu? Samo oni koji poseduju istančan ukus, samo oni koji bi da vide i dožive nešto posebno.
Obidoš – gde se nalazi?
Smešten je u pitomoj brežuljkastoj ravnici, na osamdesetak kilometara severno od prestonice, u distriktu Leiria i istorijskoj provinciji Estramadura.
Foto: Shutterstock, Da Liu – Obidoš, Portugalija
U Obidoš se ulazi kroz kapiju, a kako drugačije?
U ranim prepodnevnim časovima jednog martovskog dana, sve je mirno i u ulici Direta skoro da nema nikoga. Ona se proteže od kapije Obidoša – Porta da Villa, i vodi kroz srce mesta. Već na samom ulasku, odnosno pri prolasku kroz kapiju, znatiželjnike najčešče dočekuje simpatični sredovečni gitarista koji maestralno izvodi i pevuši zavodljive bossa nova podsetnike iz repertoara Astrud ili Žoao-a Žilberta. I bez njega, unutrašnji zidovi prekriveni plavim – ažulehos pločicama, na koje bi već odavno trebalo da ste se navikli, najavljuju da ste na posebnom mestu.
Foto: Shutterstock, Oleg Znamenskiy – Azulezos pločice,Obidoš, Portugalija
Foto: Shutterstock, Fotokon – Obidoš, Ulica Direta (Direita)
Fasade pored pločica krasi i cveće
Dalje, umesto kompozicija besprekorno oslikanih pa spojenih pločica u različite celine, tu i tamo, fasade kuća u sokacima koje se sa svih strana ulivaju u glavnu pešačku džadu, ukrasile su otmene glicinije. Njeni ljubičasti grozdasti cvetovi šire zanosne mirisne note svežine, lepše od bilo kog parfema Diora ili Šanela.
Foto: Shutterstock, Magdalena Paluchowska – tipična ulica u Obidošu
Obidoš je kroz istoriju svima bio zanimljiv
Obidoš je (od latinskog oppidum, citadela), kao što mu i ime kaže, okrunjen srednjovekovnim zidinama koje se strmo izdižu na severoistoku gradića, izgleda odvajkada bio naseljen. Svima se učinio kao zgodno mesto za život: i Keltima i Starim Rimljanima, Vizigotima, ali i arapskim osvajačima. Razloge za to treba tražiti u blizini obale Atlantskog okeana, plodnom zemljištu i obilju vode rečice koja je nekada proticala uz grad. Atlantik je i dalje tu gde je bio, na pejzažu se unaokolo smenjuju maslinici, vinogradi i voćnjaci, a jedino je ona reka vremenom presušila zbog gomilanja mulja u njenom koritu.
Foto: Shutterstock, StockPhotosArt – Obidoš, Stari grad
U to vreme mladenci su zaista bili mladi
Nakon „Rekonkiste“ (Reconquista – Pokret Španaca i Portugalaca da proteraju Mavare – islamske Arape) i vekovima čekane osvete prvog portugalskog kralja Alfonsa Henrikeša, koji je dobio nadimak „Osvajač“, gradić je dobio poseban status. Služio je kao rado priman svadbeni poklon novopečenim princezama. Najpre ga je kralj Denis darovao svojoj desetogodišnjoj nevesti – princezi Izabeli od Aragona 1281. godine, pa su tradiciju darivanja ovog orlovskog gnezda u ravnici sledili i potonji kraljevi, Alfonso Peti, na primer. Kako li su izgledali mladenci sa svitom na venčanju u crkvi Svete Marije 1441. godine? On je imao čitavih deset, a ona devet godina.
Foto: Shutterstock, JlAlvarez – Crkva Svete Marije, Obidoš
Obidoš je mesto u kome su i čaše jestive
Mesto u kome živi oko 3.000 stanovnika, sada se već rasanilo. Razbudile su se i prodavačice višnjevače, koju ovde zovu žižinja ili samo žinja, i koja se servira na jedinstven način. Na njihovim tezgicama poređane su čašice napravljene od čokolade – bele ili tamne, pa se nakon konzumacije likera, one jednostavno pojedu. U radnjici pored, prodaju se čipkani stolnjaci, šustikle, krpe… Na nekima od njih utisnut je jedan od simbola Portugalije. Iako nema baš nikakve veze sa Obidošom, „petao iz Barseloša“ nalazi se i na privescima, na magnetićima za frižider, podmetačima za šerpe, a popularne su i keramičke posude i figurine u njegovom obliku.
Foto: Shutterstock, Alexandre Rotenberg – Žinja (Ginja) tradicionalno piće u Obidošu
Jedan od omiljenih mitova koje Obidoš voli da prepričava
Na istorijsku scenu je, po jednom od omiljenih portugalskih mitova, sleteo u 13. veku u seocetu koje se nalazi na severu zemlje, na putu kojima hodočasnici pohode špansku Santijago de Kompostelu. U Barselošu se zatekao jedan siromašni hodočasnik i neimavši gde da prespava, odseo je u odajama namenjenim slugama, u palati mesnog velmože.
Kad imaš strašnog petla…
Ujutro je ustanovljeno da je iz kuće nestao srebrni escajg, te je za krađu bio optužen upravo on. Nevino optužen, dok je čekao na izvršenje smrtne kazne vešanjem, sudija, koji se zatekao u palati, spremao se da pojede pečenog petla serviranog za trpezom. Osuđenik je tada zavapio: „ako nisam kriv, ovaj petao će ustati iz tanjira i zakukurikati!“. Naravno, pretpostavljate šta se potom dogodilo. Petao je onako pečen oživeo, skočio i prestao da bude deo gozbe, sudija je ostao bez ručka, a siromah je sačuvao glavu na ramenima. Od tada je petao simbol pravde, istrajnosti i Portugalije uopšte.
Obidoš je grad festivala.
Prava je zgoda naći se u Obidošu u martu, kada se održava Međunarodni festival čokolade. Nekad se on organizuje u aprilu, ili u maju, a svake godine tema festivala je drugačija. Ove, 2024. ona je bila „Slavimo Portugaliju“. U nedelju dana festivala, poslastičari se takmiče ko će da napravi bolji kolač, ili da izvajaju što lepšu skulpturu od čokolade. Neki od gostiju će se prijaviti i za kurs u pravljenju domaće čokolade i upijati pokrete, savete i veštine majstora. Na festivalu ćete saznati i imati prilike da u čokoladnom pabu probate i koktele na bazi čokolade.
Foto: Shutterstock,Magdalena Paluchowska – festival čokolade
Posle festivala čokolade, Obidoš se vraća u srednji vek
Ipak, najznačajniji i najposećeniji je srednjovekovni festival, koji se održava u julu svake godine. Tada meštani skidaju svakodnevnu odeću i navlače teške viteške oklope, pancirne košulje, kožne prsluke, monaške odore i lepršave haljine, sve da bi gostima udahnuli nešto srednjeg veka u vene.
Foto: Shutterstock, Siete Vidas – Srednjovekovni festival, Obidoš
Kao vremeplov…
U pomoć će im priteći i žongleri, oni što proriču sudbine, gatare i jela sa menija, u improvizovanim tavernama, koja će, radi kompletnog i što autentičnijeg ugođaja, biti posluženi u drvenom posudama. Na poljima podno tvrđave, najspretniji i dugo uvežbavani momci, pokazaće svoje jahačke i borilačke sposobnosti u viteškim performansima na konjima i sa mačevima i kopljima.
Foto: Shutterstock, Viach Abein – Srednjovekovni festival u Obidošu
A kad padne noć… zna se, vino Verde
Kada padne veče i kada na zidine srednjovekovne tvrđave oivičene grudobranima padne zavesa, mnoge će zadesiti da toplo veče rashlade vinom, recimo Verde. Ono kao da je stvoreno za duge letnje večeri, za zvezdano nebo i mestašce pod njim, negde u unutrašnjosti Portugalije.
Foto: Shutterstock, Siete Vidas – Festival noću
Obidoš ima crkvu koja je postala biblioteka
Pre nego što se prođe kroz kapiju kroz koju se ulazi u tvrđavu, a zatim uzanim stepeništem penje do njenih vitkih zidina, sa kojih se pruža odličan pogled na gradić i njegovu okolinu, gordo stoji crkva posvećena svetom Jakovu. Međutim, ona više nema svoju sakralnu namenu. Iako je podignuta još u 12. veku, danas je ona hram knjige, tačnije, pretvorena je u biblioteku i knjižaru. Ovde se, umesto na molitvu, poziva na čitanje.
Foto: Shutterstock, Simon van Hemert – Crkva svetog Jakova u Obidošu
I zamak koji je postao ekskluzivni hotel
Uz posebne dozvole države, srednjovekovni dvorci, kao što je ovaj u Obidošu, pretvaraju se u hotele sa jedinstvenim ambijentom. „Pousada de Obidos“ je veličanstven primer smelosti i preduzetljivosti hotelijera. Prenoćiti u „svadbenom poklonu“ jednog pravog srednjovekovnog portugalskog kralja, mora da je iskustvo koje se pamti zauvek. Cena? Prava sitnica!
Foto: Shutterstock, Taromon – Hotel zamak – Pousada de Obidos
Obidoš smo obišli, kuda dalje?
U onoj glavnoj ulici, Direta, već odavno je živo i ona je, skoro pa neprohodna od hordi turista. Jedna od grupica zaustavila se u prodavnici u kojoj se prodaju isključivo konzerve sardina. Iako se u supermarketima one prodaju za 1€, one ovde koštaju šest ili sedam puta više. Ima onih koji će kao suvenir kući poneti jednu takvu konzervu, ali sa imenom gradića i slikama gradskih znamenitosti na poklopcu. Samo što nam je poželeo dobrodošlicu, Obidoš nas već ispraća dalje, ka Nazareu ili Batalji. Šta je sad to? Za ovo „prvo“ znaju svi surferi sveta, a za ovo „drugo“… Takođe je jedno od sedam čuda Portugala. Tamo putujemo sledeći put.
Foto: Shutterstock, Ticiana Giehl – Ulica u Obidošu
Obidoš ima akvadukt. Ispraća i dočekuje
Kao simbolični putokaz da treba nastaviti dalje sa istraživanjem ove zemlje, stoji i znamenitost koja se raspojasala van njegovih srednjovekovnih zidina. Posmatrajući ga, prva asocijacija putnika namernika je Rimsko carstvo i njegove tekovine. Ipak, ovaj akvadukt je napravljen znatno kasnije, u 16. veku, i bio je dar Obidošu kraljice Katarine od Austrije, žene portugalskog kralja Žoao-a Trećeg. Očigledno, preživeo je onaj katastrofalni zemljotres iz 1755. godine, i onako elegantan i stamen, dočekuje i ispraća sve one koji su došli da vide, i da se poklone Obidošu.
Foto: Shutterstock, Diego City Explorer- Akvadukt iz 16.veka
Kako ste rekli, gde idemo dalje? Nazare i Bataija!
Autor: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari