Okolina Salcburške regije
Na svega desetak kilometara od trase međunarodnog autoputa A10, koji prolazi kroz Austriju, u središnjem delu Salcburške regije, tri zanimljiva i našoj javnosti malo poznata turistička mesta već izvesno vreme privlače pažnju sve većeg broja posetilaca.
U okviru distrikta Pongau, nedaleko od gradića Sent Johan (St. Johann), zaklonjen gustom vegetacijom, nalazi se Lihtenštajnklam (Liechtensteinklamm), duboki, uski kanjon ispunjen brzacima i vodopadom. Na brdu iznad mesta Verfen (Werfen), je stari zamak iz 11. veka – Hoenverfen (Hohenwerfen), kao i najveća ledena pećina na svetu Ajsrizenvelt (Eisriesenwelt), smeštena visoko u planinama.
Kada se sa autoputa A10 skrene prema Bišofshofenu (Bischofshofen), gradiću koji je poznat po skijaškoj skakaonici, na kojoj se održava jedno od četiri takmičenja u okviru tradicionalne „Novogodišnje turneje“, stiže se do mesta Sent Johan, odakle se asfaltiranim putem dolazi do ulaza u mali kanjon, zapravo uski klanac, Lihtenštajnklam. Za približno pola sata individualne ture bez vodiča, potrebno je izdvojiti 4,5 eura, a pored malog restorana i prodavnice suvenira, posetiocima je na usluzi i lokalni turistički biro.
Razgledanje kanjona započinje pešačenjem duž utabanih puteljaka i preko drvenih mostića, kroz uklesane staze u stenama i duž staza koje su poduprte čeličnim konstrukcijama iznad nabujale vode koja teče u brzacima i slapovima, dok se na više mesta sliva niz litice, uz česte oblake vodene pare. Na kraju puta, ukazuje se jak i obilan vodopad visine oko 20 metara.
Lihtenštajnklam je ime dobio po princu Johanu od Lihtenštajna, koji je bio donator i pokrovitelj izgradnje staza i mostova, započetih još 1875, a godinu kasnije zvanično je otvoren za posetioce. Nemačka reč „klam“ u dodatku naziva, prevodi se približno kao „klanac“ ili „posebno uska klisura“.
Kada se lokalnim putem od Bišofshofena nastavi dalje ka severu, posle desetak minuta vožnje stiže se do zamka-tvrđave Hoenverfen, iz 11. veka, koji je smešten na brdu iznad gradića Verfen. Naspram njega, prekoputa reke Salcah, ali visoko u stenama, na nadmorskoj visini od 1.640 metara, nalazi se ulaz u najveću ledenu pećinu na svetu – Ajsrizenvelt, dužine oko 40 kilometara, koja je sastavni deo karstificiranog planinskog venca Tenen (Tennengebirge).
Da bi se došlo do ledene pećine, prethodno je potrebno zavojitim putem, koji prolazi kroz guste šumarke i pored nekoliko odmorišta sa malim vidikovcima, stići do parkirališta i objekta gde se kupuju ulaznice i prodaju različiti suveniri (od knjiga i razglednica do ukrasnog kamenja i čajeva od mešavina lekovitih trava ubranih u neposrednoj okolini). Ukoliko se odvoji dovoljno vremena za pešačenje uređenim i obeleženim stazama, dovoljno je kupiti kartu, koja košta devet eura, za obilazak pećine uz prisustvo vodiča, a za one koji su u žurbi ili nemaju dovoljno kondicije postoji i gondola (11 eura) koja prevozi turiste do jednog uzvišenja, gde je i restoran sa ukusnom, lokalnom hranom. Odatle do ulaza u pećinu, pešači se stazom koja otkriva izuzetno lepe vidikovce i pogled se pruža ka udaljenim planinskim vencima, kao i dolini kojom protiče reka Salcah. Obilazak pećine, uz hodanje i korišćenje gondole traje najmanje tri sata, međutim, ako se isključivo pešači stazama, kao i strmim planinskim puteljkom do ulaza, treba dodati u odlasku i povratku još najmanje dva sata.
Ledena pećina je jedinstvena po tome što sadrži veliki broj različitih prostorija, prolaza, tunela, uzvišenja i strmina, gde su stropovi, zidovi, kao i različiti amorfni oblici, delom zaleđeni, a delom sačinjeni od stena. Deo leda se pomalo otapa i periodično dopunjava nepreglednim mnoštvom sitnih kapi koje kroz porozna mesta u stenama pronalaze put do pećine, naročito nakon obilnih kiša, i lede se. Temperatura vazduha, koji sadrži dosta vlage, je oko nula stepeni i temperaturna kolebanja su mala. Zbog toga se čak i leti, tokom jednosatnog obilaska preporučuju tople jakne i kape. Takođe, zbog broja posetilaca, kojih je svake godine sve više, strogo je zabranjeno korišćenje digitalnih fotoaparata, jer se smatra da svetlost i blesak bliceva oštećuju led, naročito tanke i fine ledene „glazure“ na stenama i glatkim zidovima.
Na brdu iznad Verfena, nalazi se zamak Hoenverfen čija je izgradnja započeta još u 11. veku, po zamisli nadbiskupa Gebharda Salcburškog. Prvobitno je utvrđenje bilo manjih dimenzija, ali je kasnije sukcesivno proširivano i dograđivano. Tokom Seljačke bune, u 16. veku, spaljeno je gotovo do temelja i upravo su učesnici bune, oni koji su ga minirali i razorili, po kazni bili prinuđeni da učestvuju u njegovoj obnovi.
Tokom trajanja Tridesetogodišnjeg rata, u 17. veku, utvrđenje je rekonstruisano i adaptirano, uz podizanje visokih bedema i topovskih kula. Godine 1931. Hoenverfen je oštećen u velikom požaru, a zatim detaljno obnovljen, o čemu svedoče i fotografije izložene u jednom od hodnika. Tokom Drugog svetskog rata, zamak je korišćen i kao centar za obuku pripadnika nemačke Nacional-socijalističke partije (NSDAP). Inače, ovo zanimljivo srednjovekovno utvrđenje, sa svojom neposrednom okolinom, poslužilo je kao mesto gde su snimane akcione scene iz poznatog ratnog filma „Orlovsko gnezdo“ (1968), sa Ričardom Bartonom i Klintom Istvudom u glavnim ulogama.
Unutar zidina, veliki prostor pod kosinom predstavlja zapravo vrt sa različitim vrstama listopadnog i zimzelenog šiblja, zeljastog i lekovitog bilja, perena i cvetnica, ali ono što ovaj prostor čini zanimljivim jesu, pre svega, sokolari u starinskim odeždama, koji na očigled turista hrane, pokazuju i puštaju pripitomljene orlove i sokolove da lete unaokolo u duhu viševekovne, lokalne tradicije sokolarstva. Drugi, manji plato, predstavlja otvoreni prostor unutar zamka, odakle se može ući u kulu i drvenim stepenicama uspeti do zvonika, gde se na malom stajalištu pored velikog i masivnog zvona pruža živopisan pogled ka dolini kojom protiče reka Salcah. Pored malog restorana i prodavnice suvenira, prostor oko platoa predstavlja i polazište za polučasovne ture (po slobodnom izboru), u okviru kojih vodiči pripovedaju o istoriji, mitovima i legendama Hoenverfena, tradiciji u izradi naoružanja, ali i činjenici da je jedno vreme, u ranijim vekovima, bio na lošem glasu kao tamnica za osuđenike, među kojima je bilo i pripadnika visokog plemstva.
U lavirintu mnogobrojnih prostorija, hodnika i sala, nalaze se stalne, kao i privremene postavke srednjovekovnog naoružanja, izložba posvećena istorijatu sokolarstva, srednjovekovne ćelije i sobe za mučenje zatvorenika, sa izloženim spravama i oruđima koja su u tu svrhu korišćena. Mala katolička kapela predstavlja jednu od najstarijih prostorija, a prikazane su i odaje sa pokućstvom nekadašnjih plemića i vlastelina koji su u različitim epohama živeli i boravili u zamku Hoenverfen.
Do zamka Hoenverfen stiže se kraćim pešačenjem kroz šumu ili korišćenjem male, kose uspinjače na šinama. Za odrasle, ulaznica za obilazak kompleksa uz organizovane ture vodiča staje 11 eura, dok je za decu cena upola manja.
Sve tri turističke lokacije, moguće je obići u toku jednog dana, mada je za pažljivije i ležernije razgledanje bolje odvojiti i polovinu narednog dana. Turistima su na raspolaganju relativno pristupačni smeštaji u mnogim privatnim pansionima i malim hotelima u okviru distrikta Pongau, uz poslovno dobro organizovanu, lokalnu turističku organizaciju.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari