Evropa – Van Gogova Provansa – Travel Magazine

Van Gogova Provansa

Van Gogova Provansa

Provansa je oduvek bila privlačna za umetnike. Veliki broj sunčanih dana, prijatna klima i raskošan biljni svet idealna su inspiracija slikarima već vekovima.

Boemska atmosfera i brojne kafane privlačile su i pisce iz cele Evrope, a ratna zbivanja sredinom prošlog veka, mnoge od njih naterala su na izbeglištvo u ove pitome krajeve, gde su mogli da se sakriju od rastućeg zla i da okruženi lepotom nastave svoj kreativni rad. Pored brojnih lokalnih umetnika, u provansalskim selima i gradovima utočište i inspiraciju su nalazili slikari Matis, Gogen, Pikaso, Šagal, Miro, pisci Tomas Man i Hemingvej i najčudniji od svih umetnika, Van Gog.

Ovaj holandski slikar, koji je svoju slavu, kao što to obično i biva, stekao tek nakon svoje smrti, jedno vreme je živeo u Arlu. On je u potrazi za novom inspiracijom, u trenutku kada je postao nezadovoljan svojom početnom mračnom slikarskom fazom pokušao da zameni svetlijim tonovima i da unese radost života na svoja platna, pa se okrenuo japanskim motivima trešnjinog cveta. Kada mu ni to nije bilo dovoljno, i kada je poželeo još više sunca i boja, odabrao je Provansu.

Van Gog se doselio u Arl, osunčani gradić na krajnjem jugu Francuske, na obalama Rone, u plodnim poljima Provanse. Bio je toliko oduševljen ambijentom i atmosferom Arla da je odmah iznajmio stan i počeo rad na osnivanju umetničke kolonije. Pisao je svojim prijateljima, slikarima po Evropi i pozivao ih da dođu i da mu se pridruže u „ovom raju na zemlji“. Mnogi su mu se odazvali i ubrzo je Arl postao jedno od najumetničkijih mesta u Evropi.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Za holandskog slikara nestabilnog psihičkog stanja boravak u Provansi je bio je blagodet. Bar u početku! Dok mu se tamo nije pridružio Gogen. Odnos dva umetnika nije do kraja razjašnjen, ali je njihova umetnička i emotivna veza bila toliko jaka da je na kraju dovela do žestoke svađe posle koje Van Gog sebi odseca uvo. To ga odvodi prvo u psihijatrijsku bolnicu u Arlu, a potom i u manastir Svetog Pavla u Sen Remiju koji je služio kao sanatorijum za mentalno obolele.

Foto: Dragan Nikolić

Boravak u manastiru bio je veoma plodonosan. Neka od najpoznatijih njegovih dela nastala su na tom mestu. Čuveno Zvezdano nebo naslikao je na livadi pored manastira, a tu su nastale i njegove slike na kojima prikazuje zalazak sunca na poljima lavande, rumene vinograde, maslinjake.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Dok je boravio u Arlu nastala su njegova remek-dela poput Žute kuće. To je bila kuća u kojoj je živeo i u koju se doselio Gogen, a tim povodom je naslikao i dve slike stolica – jedna je Van Gogova stolica, a druga Gogenova stolica. Jedna od njegovih najčuvenijih slika je Most Langloa. Ovaj most postoji i danas, nalazi se na jednom kanalu u južnom predgrađu Arla i zove se Van Gogov most. Turisti ga obilaze u velikom broju.

U samom Arlu postoji i mogućnost organizovanog obilaska svih Van Gogovih mesta na kojima je boravio i koja je slikao. Tako se u šetnji gradom mogu posetiti Place du Forum (Trg Forum) na kome i danas postoje brojne kafane, od kojih je jedna oslikana na njegovoj čuvenoj slici „Terasa kafea noću“.

Foto: Dragan Nikolić

Iako žuta kuća koja je dala ime jednom od najpoznatijih Van Gogovih dela više ne postoji, neke od zgrada iz kompozicije na ovoj slici i danas stoje uz kružni tok pored severne kapije starog grada. Bolnica u kojoj je kasnije boravio bila je takođe velika inspiracija. Naslikao je nekoliko dela u unutrašnjem dvorištu, koje je danas prepuno turista. Bolnica je pretvorena u Kulturni centar Van Gog.

Foto: Dragan Nikolić

Tokom svog boravka u Provansi, koji se slobodno može nazvati Van Gogovom sunčanom fazom, on je posetio i ušće Rone, slikao je primorska sela duž obale prema Marseju.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Provansa kao jedna od najvećih inspiracija ovog čuvenog umetnika je i dalje raj za svakoga ko voli i poštuje umetnost. Programi obilaska ovog regiona su među najpopularnijim turama, a domaćini su učinili sve da se sećanje na Van Goga i njegovo stvaralaštvo sačuva.

Autor teksta: Dragan Nikolić

 

Podelite ovaj članak...
0Shares
Podelite ovaj članak...

2 Komentara

  1. Жута кућа, место где је Ван Гог живео, заправо не постоји. За време другог светског рата је погођена немачком бомбом. На том кружном току у Арлу, постоји само обележје тј. слика на којој је он нацртао Жуту кућу.

    Pošaljite odgovor
    • Hvala vam na komentaru. Greška u tekstu, na koju ste nam skrenuli pažnju, je ispravljena.

      Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X