Priča o prijateljstvu i Gradu Anđela: „Bilo jednom u Holivudu“
Foto: David Mark from Pixabay
Šta ne očekivati od filma: Ovo nije film tipičan za Kventina Tarantina. Ako očekujete puno neočekivanih zapleta, zabavnih dijaloga i obilje krvi, toga u filmu svakako ima, ali u desetostruko manjoj dozi od redovne za ovog reditelja.
Ako ste se spremili za nešto tipa Ulični psi ili Podlih osam, iz bioskopa (ili iz dnevne sobe) ćete izaći pomalo razočarani. A ne treba da budete, jer ovo je drugačiji film.
„Bilo jednom u Holivudu“ („Once Upon a Time In… Hollywood“) je pre svega film o prijateljstvu. Tarantino je na ideju za film došao kada je upoznao glumca koji dvadeset godina radi sa istim dublerom, čovekom koji ga svuda prati i koji je tokom vremena postao njegov najbolji prijatelj. Ovaj odnos je toliko fascinirao Kventina da je odlučio da njegov naredni film bude baziran na tome. I to i jeste kičma njegovog devetog po redu ostvarenja.
Los Anđeles
Bitna epizodna uloga u filmu pripala je – gradu. Mestu koje je više iluzija nego stvarnost, mnogo lepše u maštanjima miliona ljudi nego u stvarnosti. Grad filmske industrije, dakle ipak industrijski grad, sa puno hala u kojima se ne proizvode delovi automobila ili nameštaj već pokretne slike. Metropola koju svako zamišlja na svoj način, a samo retki su je videli. Grad kontrasta, sjaja i bede. Tarantino je prikazao obe strane, a ipak uspeo da očuva romantičnu sliku o njemu. Od vila filmskih zvezda na zelenim brdima iznad grada, do bednih prikolica u bezbrojnim predgrađima.
Foto: Free-Photos from Pixabay
Radnja filma
Radnja je smeštena u 1969. godinu.
Rik Dalton (Leonardo Dikaprio) živi u kući okruženoj palmama i egzotičnim biljem, sa ogromnim sobama i, naravno, bazenom. Njegov dubler, Klif But (Bred Pit) živi u prikolici na drugom kraju gradu. Ipak, to ne smeta njihovom prijateljstvu. Klif je zadovoljan mogućnošću da radi i zaradi, on je prijatelj koga bi svako poželeo: nasmejan, pouzdan, izbalansiran, pun samopouzdanja, bivša zelena beretka u stanju da izađe na kraj sa bilo kojom situacijom, bilo da je potrebna pamet ili mišići. Tu je kad zatreba, ali ume i da se skloni. Ali ono što je najbitnije, srce mu je na pravom mestu. Neće iskoristiti maloletnu devojku, pobrinuće se da bivšeg poznanika ne iskorišćavaju sektaši, podržaće prijatelja u nevolji.
Problem je, pak, što je Daltonova karijera na zalasku. To mu saopštava niko drugi do Al Paćino, u ulozi producenta Švarca, koja savršeno odgovara ovom glumcu, ali ne donosi iznenađenja. Ipak, Paćina je uvek lepo videti na platnu.
A onda dolazi scena na parkingu gde vidno potreseni Dalton pokušava da objasni Butu mračnu perspektivu koja je pred njim. Maestralni Dikaprio donosi emociju. To će mu poći za rukom još barem jednom u daljem toku filma, ali ne želim da otkrijem previše.
Samo ću reći da su obojica (Bred Pit i Leonardo Dikaprio) ostvarili odlične, zrele i atipične uloge, na momente zaista sjajne.
Film je i priča o sekti. Radi se o Porodici, sekti poznatog psihopate Čarlsa Mensona. Tarantino fenomenalno prikazuje kontrast između nasmejanih hipi devojaka sa šarenih ulica Los Anđelesa i mračnih jazbina u koje se te iste devojke uveče vraćaju, mesta na kojima vlada bolesna hijerarhija i lažna solidarnost. Osetićete teskobu samo gledajući te scene, a jedina svetla tačka na platnu biće Klif But, usamljena glava razuma okružena ispranim mozgovima.
U filmi se pojavljuje niz likova zasnovanih na realnim ličnostima kao što su Roman Polanski, Šeron Tejt, Stiv Mekvin i Brus Li (ljubitelji Lija biće razočarani).
Šta još reći za kraj, osim da se u filmu pored već pomenutih Dikaprija, Pita i Paćina, pojavljuju i Brus Dern, Majkl Medsen i Luk Peri u svojoj poslednjoj ulozi.
Uživajte!
Foto: Maxx Girr from Pixabay
Omiljena scena
Klif But se vozi svojim starim i brzim kabrioletom kroz grad. Vožnja prikazuje njegov temperament, udaljenost njegovog doma od kuće prijatelja i grad koji se nalazi između.
Dijalozi
Što se dobrih dijaloga tiče, najbolji među njima je onaj između Klifa Buta i Džordža Spana, na čijem ranču žive sektaši, a koga tumači veteran Brus Dern, veliki glumac u maloj ulozi. Uživaćete.
Soundtrack
Što se muzike tiče, ne, ovog puta Tarantino nije uspeo da iskopa slabo poznatu, a odličnu pesmu. Te pesme nema. Čućete „Hush“, „California Dreamin’“ i još ponešto ali ništa uzbudljivo i ništa novo.
Ženska stopala
Da, njih ima, opet su u prvom planu i to čak tri puta. Kventine, čoveče, šta je s tobom?
Grad Anđela
Otkriću vam jednu tajnu. Los Anđeles nije arhitektonska riznica. Barem ne u onom smislu kao što su to Venecija ili Barselona. Ali Los Anđeles jeste poseban grad. Za obilazak ovog grada, potrebna su vam posebna sočiva. Ona kroz koja struji mašta, sočiva koja će vam pomoći da zamislite sve ljude koji su prošli kroz grad, kao što su Čarli Čaplin, Alfred Hičkok, Džon Hjuston, Bili Vajlder, Volt Dizni, Hamfri Bogart, Henri Fonda, Džek Lemon, Džeri Luis, Braća Marks, Džon Vejn, Spenser Trejsi, Grejs Keli, Ketrin Hepburn i mnogi drugi. Mesto gde su nastale slike koje su pokrenule maštu celog sveta, od „Snežane i sedam patuljaka“ 1937. godine i „Prohujalo sa vihorom“ iz 1939, pa sve do današnjih dana.
Tarantino nosi ta sočiva. Stavite ih i vi jer… krećemo!
Hollywood
Bulevari Holivud, Sanset, Melrouz i Beverli (Hollywood Boulevard, Sunset Boulevard, Melrose Avenue, Beverly Boulevard), ulice na kojima je snimljena većina scena, su zapravo paralelni bulevari koji se prostiru od severa ka jugu, od holivudskih brda ka centru Los Anđelesa.
U holivudskim brdima se nalazi čuveni znak, a u samom Holivudu zvezde slavnih i Dolbi Teatar (Dolby Theather), mesto dodele najpoznatije filmske nagrade.
Dvojica prijatelja se kreću kroz šumu restorana, bioskopa, prodavnica svega i svačega, danju okupani sjajem sunca, a noću zaslepljeni bleštećim reklama.
Primetićete da je većina zgrada niska, prizemna ili sa samo jednim spratom. Da, to je Holivud, to je Los Anđeles.
Foto: patrick Blaise from Pixabay
Beverly Hills
Rik Dalton zapravo ne živi tu. On živi u ulici Sielo Drajv (Cielo Drive), koja se nalazi u delu grada pod nazivom Benedikt Kenjon (Benedict Canyon), zapadno od Holivuda i na samo pet minuta od Beverli Hilsa.
Ostale lokacije iz filma
Span ranč
Inicijalna ideja je da bila da se scene snime na realnoj lokaciji. Međutim, Span ranč je bukvalno sravnjen sa zemljom u želji da se njegovo postojanje i asocijacija na zloglasnu sektu potpuno izbriše.
Ipak, scena je snimljena u blizini, na Koriganvil Muvi ranču, koji je takođe služio kao kulisa za snimanje vestern filmova.
Foto: Jeff Turner from Wikimedia Commons
Pleyboj vila (Playboy Mansion)
Scene su snimljene u vili koja je zaista mesto u kojem je Hju Hefner organizovao svoje čuvene zabave. Vila se nalazi tačno između Beverli Hilsa i doma Rika Daltona (Benedikt Kenjon).
Lokacije koje nisu u filmu, a trebalo je da budu (preporuka za Kventina)
Venice Beach
Plaža, jedan od najlepših delova grada. Milioni posetilaca godišnje uživaju u promenadi pored okeana i svim uličnim zabavljačima kojih ima tokom cele godine. Puno neobičnih ljudi, prodavnice medicinske marihuane, razni grafiti, muzičari, poligoni za skejt i bicikl.
Foto: Milan Todorović
Broadway
Glavna trgovačka ulica od početka 20. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Njen deo koji se zove Broadway Theater District je zaštićen zakonom. U samo šest blokova zgrada nalazi se čak 12 bioskopa, izgrađenih u periodu od 1910. do 1931. godine. Te 1931. ovaj distrikt je imao najveću koncentraciju bioskopa na svetu i mogao je u istom trenutku da primi više od 15.000 posetilaca. Svet to do tada nije video. Sada je to jedini distrikt u celoj Americi koji je sačuvao stare bioskope u tako velikom broju na tako malom prostoru.
Još poneka zanimljivost o gradu
Ko je veći, Los Anđeles ili Čikago?
Grad Anđela se ubrzano razvija sa dolaskom filmske industrije početkom 20. veka ali tek 1984. godine prestiže Čikago po broju stanovnika i zauzima drugu poziciju u SAD-u, mesto koje je Vetroviti Grad držao skoro sto godina (od 1890. godine). Ali, za razliku od Njujorka i Čikaga, koji su rasli u visinu, L.A. se razvija kroz nepregledna predgrađa u kojima trenutno živi oko 4 miliona stanovnika.
Diznilend, Anahajm
Jedini Diznilend koji je u potpunosti završen za života Volta Diznija, pod njegovim nadzorom i u skladu sa njegovim željama. Gradnja je počela 1954. godine a park je otvoren već naredne godine. Volt je došao na ideju da ga izgradi nakon što je bio zgrožen prljavštinom i nebrigom u zabavnim parkovima u koje je vodio svoje dve ćerke. Diznilend se nalazi u Anahajmu, gradu koji pripada široj zoni Los Anđelesa i koji je na 30 minuta vožnje od centra. Volt je park zvao „najsrećnijem mestu na svetu“.
Foto: CrispyCream27 from Wikimedia Commons
Palme
Da, svuda po gradu rasute su specifične palme, vrlo visoke i sa malim, ćubastim krošnjama. Ove palme potiču iz Meksika, to jest regiona Južne Kalifornije (Baja California), poznate su kao meksičke palme, neki ih zovu „Nebeske četke“ a pravo ime im je washingtonia robusta, mogu da dostignu visinu od 30 metara i životni vek od 500 godina! Pogledajte na gore i ako ih spazite znaćete da ste na pravom mestu.
Autor teksta: Milan Todorović
Upoznajte Los Anđeles iz drugog ugla. Pročitajte više o putovanjima inspirisanim filmovima i o Visu, ostrvu na kome je sniman film Mamma Mia.
Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.
Foto: Milan Todorović
Skorašnji komentari