Italija u filmskoj ulozi – „Talentovani gospodin Ripli“

Objavljeno 24. sep 2020. | 1 komentar

Foto: Mauricio A. from Pixabay

Glavni lik je poremećen, ali navijate za njega. Produkcija je vrhunska, ali kraj nije holivudski. Italija je obasjana suncem, ali priča je mračna. Gledate jedan vrlo neobičan film: „Talentovani gospodin Ripli“ (The Talented Mr. Ripley, 1999).

Za šta je to gospodin Ripli talentovan? Talentovan da laže. Talentovan da oblači tuđu odeću i da besramno uživa u tome. Talentovan da imitira tuđe glasove. Talentovan da glumi bogataša, iako nosi istu košulju svakog dana. Talentovan da imitira rukopise. Ukratko, zna da radi sve što je potrebno da bi bio neko drugi. Ali… ko drugi?

Diki Grinlif. Osoba kojoj se gospodin Ripli divi. Kad je sa njim, Ripli se oseća kao da je u centru zbivanja. Prija mu Dikijeva pažnja i njegovo prijateljstvo. Dikijev entuzijazam je zarazan. On je šarmantan, bogat i voli život. Kao magnet. Svi žele da budu u njegovoj blizini. Sve mu je dostupno i sve mu brzo dosadi. Razmažen je i veliki egoista.

I na kraju, Mardž. Ona voli Dikija, iako shvata da je sebičnjak. U nemogućnosti da se odljubi, prinuđena je da strpljivo čeka njegovih pet minuta pažnje. Prva će shvatiti ko je ubica.

Glumci

Tom je naizgled običan momak, ali vrlo brzo shvatate da nešto sa njim nije u redu. Večni stidljivi smešak na usnama i ponašanje osobe koja nešto krije. Želja da bude prihvaćen, i to po svaku cenu. Vuk u jagnjećoj koži, spreman na sve. Ukratko, Met Dejmon je napravio malo remek-delo od uloge Toma Riplija. Interpretacija koja će vam ostati u sećanju.

Džad Lou je sjajan u ulozi bezbrižnog bogataškog sina, kao i Gvinet Paltrou u ulozi zaljubljene, osetljive i istovremeno vrlo pronicljive Mardž. Bez sumnje, jedna od njenih najboljih uloga.

I na kraju, posebno mesto pripada prerano preminulom Filipu Simuru Hofmanu u epizodnoj ulozi Fredija Majlsa, Dikijevog najboljeg prijatelja, takođe bogatog i dokonog Amerikanca. Hofman je i ovde, kao i uvek, bio na najvišem nivou, ubedljiv i vrlo originalan.

Trg Svetog Petra

Reditelj

Režiju potpisuje Entoni Mingela, engleski reditelj italijanskog porekla, poznat po filmovima „Engleski pacijent“ (1996, devet Oskara) i „Hladna planina“ (2003, Oskar za najbolju sporednu ulogu).

„Talentovani gospodin Ripli“ se izdvaja po mnogo čemu, ali jedna reč je ključna – Italija. Mingela je zemlji u kojoj se radnja odvija dodelio ulogu jednog od glavnih protagonista. Od Napulja i okoline, preko Rima do Venecije, malo ko je prikazao Italiju na tako upečatljiv način. Izmirio je dug prema domovini svog oca i dopustio da ova prelepa zemlja još jednom zavede gledaoce širom sveta.

Muzika

Autor muzike jezivog prizvuka (baš kakva odgovara zapletu) je Gabriel Jared, rođen u Bejrutu, najpoznatiji upravo po saradnji sa Entonijem Mingelom (komponovao je i muziku za „Engleskog pacijenta“ i „Hladnu planinu“).

PROČITAJTE I…

„Gorki mesec“ – Pariz, i u dobru i u zlu

Roman

Film je snimljen po istoimenom romanu Patriše Hajsmit iz 1955. godine. Patriša Hajsmit je bila vrlo neobična ličnost. Napisala je ukupno dvadeset i dva romana, po kojima je snimljeno čak dvadeset filmova do sada. Prvi koji je zapazio potencijal njenih knjiga bio je niko drugi do – Alfred Hičkok. On je pretočio na veliko platno njen prvi roman „Stranci u vozu“ (knjiga je izašla 1950. godine, a istoimeni Hičkokov film već naredne godine). Vrlo logičan sled događaja budući da je, po smislu za zlokobno, Patriša Hajsmit „rođena sestra“ Alfreda Hičkoka. O tajanstvenom Tomu Ripliju, svom najuspelijem liku, napisala je ukupno pet romana.

Bazilika Svetog Petra

Ostale zanimljivosti

Ovo je druga ekranizacija romana. Prva je urađena u Francuskoj 1960. godine pod nazivom „U zenitu sunca“ („Plein soleil“, na engleski prevedeno kao „Purple Noon“). Toma Riplija u ovoj verziji tumači mladi francuski glumac na početku svoje karijere – Alen Delon.

Rim

Iako se protagonisti kreću po celoj Italiji, najveći deo radnje odvija se u – Rimu.

Zašto je bogatim Amerikancima Rim pedesetih godina bio tako privlačan? Iz vrlo jednostavnog razloga: zato što je Rim bio tada, kao što je i danas, jedno od najlepših mesta za život u Evropi i svetu. Raskošna arhitektura, grandiozni trgovi i impresivne fontane, remek-dela antike, renesanse i baroka, samo su deo njegove magije. Tu su i bogat kulturni život jednog velikog i značajnog grada, čuvena italijanska kuhinja, izuzetno prijatna klima i Tirensko more nadomak grada. Rim je istovremeno i velegrad od tri miliona ljudi i prijatan mediteranski grad. Prva metropola na svetu i grad u kojem je nastao latinski jezik. Grad sa najviše crkava i fontana na svetu. Grad koji je iznedrio barok. Ali, krenimo redom.