Jordan: Aman i Džeraš
Foto: Daniel-Qura from Unsplash - Aman, Jordan
Biblijski Amon Rabat, ili grčka Filadelfija, raštrkan na 17 brežuljaka, udomio je 4 miliona stanovnika – skoro pa polovinu čitave zemlje. Ovaj grad je bio važna tačka na mapama trgovačkih karavana koji su išli ka Damasku i ne spada u mesta u koje se čovek može zaljubiti na prvi pogled. Pa ni na drugi.
Sa uzvišenja na kome se nalaze ostaci Herkulovog hrama, palate iz doba Omajada i utvrđenja koga jednostavno zovu Citadela, pruža se zanimljiv pogled na grad.
Foto: Hisham Zayadneh from Unsplash – Herkulov hram, Aman
Zgradice u bojama bež pustinjskog peska, sa ravnim krovovima, nabacane po brdima u podnožju, naizgled bez ikakvog reda i smisla, tipične su za panoramu Amana. Uske i strme ulice, kojima je ispresecan ovaj deo grada se kao asfaltirani potoci, ulivaju u dugačak i široki bulevar na kome jedino u gluvo doba noći nema gužvi.
Foto: Aleksandar Mikić – Jordan – Aman
Aman i antički simbol grada – rimski teatar
Usnulu panoramu na kojoj tu i tamo zaštrči poneko drvce, poput kamene fatamorgane, ukazuje se i presijava na zracima popodnevnog sunca antički simbol grada – spektakularni rimski teatar.
Početkom prvog milenijuma, carevi Trajan, Hadrijan i ostali, bacili su oko i okupirali sa svojim legijama, prostor koji će kasnije postati provincija Arabija.Tamo su poslali vešte inžinjere i arhitekte koji su uz pomoć krvi, znoja i mukotrpnog rada lokalnog stanovništva, preduzeli impresivne građevinske projekte.
Ovaj teatar kapaciteta čak 6.000 mesta, videćemo kasnije, samo je jedan od antičkih teatara na teritoriji Jordana. Isklesan u gorostasnoj steni, veličanstven i očuvan, prkosi vremenu, zemljotresima i osvajačima, gotovo dva milenijuma.
Uložen napor da se stigne do najviših redova teatra, sutradan će se kao bumerang vratiti u vidu blage upale butnih mišića, ali je to niska cena za još jedan poseban, strmoglav pogled na binu. Zastanite i zamislite, nije teško, kako li su izgledale predstave, glumci, njihovi kostimi, pesničke večeri, publika i zvezdano nebo nad njima pre skoro 2000 godina…
Foto: Aleksandar Mikić – Aman – Rimski teatar
Na ulicama u centru starog grada, u blizini džamije koja nosi ime po aktuelnom kralju Jordana iz dinastije Hašemita – Andulahu II, gužvu, najširu moguću paletu mirisa, boja i zvukova, ne morate da zamišljate.
Svega ima… to istina
Turistima se u radnjama na jednom mestu nudi sve. Od neizbežnih magneta za frižidere, „čudotvorne“ gline, kreme i so sa Mrtvog mora. Zatim… nargile, ešarpe, slatkiši, pistaći, čajevi, ukrasne flašice i teglice se pedantno poslaganim slojevima zrnaca peska jarkih boja u njima i predstavama kamile ili natpisa „Jordan“ na sredini.
Foto: Agnieszka-Stankiewicz from Unsplash – Aman market
Ništa manje brojne, su kafeterije, u kojima se pored čaja, espresa i drugih sredstava za razbuđivanje, služi apsolutni šampion.To je kafa Arabika sa kardamonom, na koju je lako „navući se“. Nemojte je piti u večernjim časovima jer posle nje – od spavanja verovatno neće biti ništa.
Foto: Yanal Tayyem from Unsplash
Restorančići i kiosci brze hrane kao glavni specijalitet, naravno, nude falafel sendviče sa tahinijem, humusom, kiselim krastavčićima, mentom i ljutenicom. Za „mesoždere“ se priprema pileća šavarma – bliskoistočna verzija grčkog girosa, samo bez pomfrita. Zaliti obrok cedjenim sokom od nara, pomorandže, šargarepe ili njihovom mešavinom – sasvim je prirodna stvar.
Foto: Zaid Haddad from Unsplash
Ispred njih su na prašnjavim pločnicima improvizovane tezgice, na kojima se i staro i mlado nadmeće da zaradi neki jordanski dinar. Jedni do drugih tiskaju se prodavci gumenih bombona, lilihipa, đinđuva, šarenih laža i igračaka iz Kine.
Među njima se našao i prodavac mađioničarskih spravica čije trikove sa čuđenjem i oduševljenjem, posmatraju dve žene sa hidžabom. Vrlo mali broj pripadnica lepšeg pola hoda ulicom nepokrivene glave.
Jordan – kao druga domovina
Upadljivo je i prisustvo manjih ili većih palestinskih zastava u izlozima, koje se od jordanskih razlikuju samo po tome što na crvenom trouglu nemaju belu sedmokraku zvezdu. Nije ni čudo, obzirom na trenutnu situaciju sa one strane reke Jordan i poreklo onih koje te radnje drže. U ovoj zemlji stasava već treća generacija onih Palestinaca koji su izbegli u Jordan nakon serije ratova u prošlom veku i premda asimilovani, čine barem trećinu stanovnika.
Iako Jordan nije bogat naftom, poseduje nešto drugo… divne ljude!
Jordanci su do dirljivosti ljubazan narod. U svakom trenutku i na svakom mestu se možete osećati dobrodošlo, i potpuno bezbedno. Za razliku od svojih suseda Iraka, ili na primer Saudijske Arabije, Jordan ne leži na rezervama nafte i gasa. Pored izvoza fosfata, tekstila, poljoprivrednih proizvoda, turizam je ključan za izvore prihoda mnogih stanovnika. Reklo bi se da je i bez njega gostoprimljivost i srdačnost, utkana u biće Jordanaca.
Moderna poslovna četvrt Amana se ni po čemu ne razlikuje od onih u drugim velikim gradovima sveta. Šljašteći neboderi, otmeni restorani i neumereno klimatizovani tržni centri Abdali bulevara, prepuni su sveta.
Foto: Hisham Zayadneh from Unsplash – moderni Aman
Pored Petre, Vadi Ruma i Mrtvog mora, u želji da svoju zemlju predstavi u što lepšem i zanimljivijem svetlu, svaki Jordanac bi vas prvo odveo u Džeraš. Negdašnja Gerasa, je u helenističko – rimskim vremenima, činila, uz još 9 gradova, među kojima su bili Filadelfija (danas Aman), i Damask, moćan savez gradova državica – Dekapolis. Osnovao ju je, po predanju, niko drugi do Aleksandar Makedonski. Svoj procvat će doživeti za vreme vladavine cara Trajana, koji gradnjom puta Via Trajana Nova, povezuje Gerasu sa drugim trgovačkim centrima u provinciji Arabija.
U cara Hadriana velelepni slavoluk
U čast posete cara Hadrijana gradu 130. godine, podignuta je velelepna kapija – slavoluk. Kroz njega mora da prođe svako ko želi da poseti Pompeju istoka, kako još zovu Džeraš. Zapanjuće velik, nekada grad, danas je prava poslastica za ljubitelje antike. Nekadašnje mesto susreta istoka i zapada, uz pomoć arheološkog muzeja, postera i brošura na kojima je predočeno kako je to on nekad izgledao, predstavlja se u svojoj lepoti i značaju.
Foto: Hongbin from Unsplash – Hadrianov slavoluk – Džeraš, Jordan
Sa svojim hipodromom, trgovima, hramovima posvećenim ovom, ili onom bogu i božanstvu, termama, nimfijumom, amfiteatrima, forumima i tragovima odbrambenih zidina, koje su sve to opasavale, Džeraš i dalje blista u svojoj dvomilienijumskoj prošlosti, sjaju i lepoti.
Jordan se ponosi Džerašom, jednim od najočuvanijih antičkih gradova
Nasuprot onoj Hadrijanovoj kapiji, dijametralno suprotno se nalazi severna kapija, kroz koju svake godine prolaze stotinak hiljada posetilaca festivala umetnosti i muzike koji se organizuje u Džerašu. Najbolji izvođači arapske muzike, okupljaju se i nastupaju u čarobnom ambijentu, pod istim onim sazvežđima pod kojima su nekada igrane drame Sofoklea, Eshila ili Euripida.
Foto: Hisham Zayadneh from Unsplash – Džeraš, ostaci antičkog grada
Za sutra je predviđen odlazak u Petru I Vadi Ram. Ko če ih dočekati..
Autor teksta: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari